Jovica Vasić – Monografije daju kulturni identitet jednom mestu

Slika Niške Banje nastala pred Drugi svetski rat; iz arhive Jovice Vasića

Vreme briše sećanja na prošlost, ono što nije zapisano kao da nije ni bilo. Svako mesto, bilo da je selo ili grad, monografijom dobija poseban kulturni identitet“. Ovo je motiv koji Jovicu Vasića, pored zaljubljenosti u prošlost i starine, vodi dok piše monogorafije. Tako priprema i dopunjeno izdanje monografije Niške Banje koja treba da izađe ove godine.

Interesovanje Vasića za istoriju Niške Banje proizišlo je iz pisanja monografije o Jelašnici, jer je, s obzirom na blizinu ovih mesta, nailazio na podatke o banji koje je vredelo sačuvati i predstaviti.

Ljubav prema starinama i pisanje o prošlosti datira još iz detinjstva; iz arhive Jovice Vasića

Godine 2005. saznao sam da je izašla knjiga o banji, čiji je autor Živojin Spasić. Želeo sam da napišem novinarsku priču o tome, a kada sam upoznao autora, koji je imao 90 godina, saznao sam da se njegova knjiga nije oslanjala na literaturu i materijalne nalaze, već na njegovo sećanje, koje je, kao i sećanje uopšte, nepouzdano. Osim toga, malo je podataka bilo iz dublje prošlosti, i oni su takođe bili nepouzdani i zasnovali su se više na predanjima nego na činjenicama“, priča Vasić.

Kako kaže, bio je fasciniran voljom devedesetogodišnjaka, koji je u to vreme bio jedini rođen i odrastao u staroj Banji, tako da je jedini ostavio opis života u njoj.

Smatrajući da, pored knjige Živojina Spasića, Nišku Banju treba predstaviti i na drugi način, Jovica Vasić je odlučio da prikupi još materijala i napiše svoju.

Banja dostojna kraljeva

Na značaj Niške Banje utiče i njen nekadašnji neformalni epitet kraljevske banje, jer su u njoj boravili i doprinos njenom razvoju dali najpre knez Milan Obrenović, zatim njegov naslednik Aleksandar Obrenović, a posle Prvog svetskog rata i kralj Aleksandar Karađorđević, priča hroničar.

Kraljeva vila, iz arhive Jovice Vasića

Milan Obrenović doprineo je razvoju Banje tako što je ubedio beogradske juvelire braću Popović da ovde podignu prvi objekat sa kadama za lečenje kupanjem i sa sobama za bolesnike iz udaljenijih krajeva na spratu. On je postavio temelje Banje po evropskim uzorima i time što je u njoj sagradio letnjikovac, poznat kao Paviljon Obrenovića. Paviljon nije bio tipičan objekat za odmor, već pre radni kabinet, u kojem je obavljao državničke poslove tokom boravka u Banji i primao ljude iz vojnog i političkog vrha tadašnje Srbije“, priča Vasić i dodaje da je tako bilo i u vreme vladavine Aleksandra Obrenovića, dok je kralj Aleksandar Karađorđević u Banji od ličnih sredstava izgradio takozvano Sirotinjsko kupatilo, koje se zvanično zove Narodno kupatilo kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.

Upravo zbog velikog uticaja kraljeva na razvoj banje, ali i s namerom da ukaže na njen nekadašnji ugled, novo izdanje monografije će na koricama imati portrete ova tri kralja. Jedan od vidljivih rezultata prvog izdanja monografije o Niškoj Banji jeste česma „Tri kralja“ u banjskom parku, koja će se takođe naći na koricama drugog izdanja, kao simbol njenog nekada velikog ugleda.

Kupatila iz rimskog doba

Malo je poznata i činjenica da je Niška Banja bila veoma izgrađena i posećena u doba Rimljana.

Kupatilo i fonatana u centru Banje pre Drugog svetskog rata, iz arhive Jovice Vasića

O tome svedoče materijalni nalazi iz 1934. i 1935. godine, pronađeni prilikom izgradnje Novog kupatila, koje danas zovu Starim, i hotela Milenković, odnosno današnjeg Partizana, koji je prošle godine izgoreo. Tada su otkopani temeljni zidovi rimskih kupatila velikih dimenzija, bila je očuvana čak i jedna kada iz tog perioda. Takođe su pronađeni delovi stubova koji se vezuju za hram iz tog perioda. Pronađeno je i šest sarkofaga, a u nekim je bilo i zlatnog nakita“, priča Vasić.

Čuveni Banjci

Vasić u svoju monografiju uvodi znamenite ličnosti, po kojima je Niška Banja takođe prepoznatjiva.

Ministar i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković sagradio je ovde vilu 1937. godine. To je vila „Zone“, koja je sada deo kompleksa „Terme“. U njoj je, po rečima našeg sagovornika, i sam često boravio, a tu je organizovao i državničke susrete. U to vreme se govorilo da „Dragiša u Beogradu prima one koji su njemu potrebni, a u Niškoj Banji one kojima je on potreban“.

Jedan od najčuvenijih Banjaca je i glumac Ljubiša Samardžić, koji je tu živeo od 1944. do 1959, kada je otišao na studije u Beograd. Karijera ga je odvela daleko od ovog mesta, ali je često dolazio u Banju kako bi se video sa starim prijateljima.

Poznati odbojkaš Ivan Miljković takođe je poreklom iz Niške Banje, kao i šahovski velemajstor Igor Miladinović. Poslednjih godina se na listu poznatih Banjaca upisuje i mladi glumac Marko Pavlović.

Velika vrednost zapisanih istorijskih činjenica

Iako u današnje vreme istorijske podatke uglavnom svi traže na internetu, ovaj hroničar navodi višestruku prednost pisane reči u odnosu na online podatke.

Najstarija razglednica Banje na kojoj se vidi paviljon Obrenovića i tek trasiran park po oslobođenju od Turaka; iz arhive Jovice Vasića

Internet jeste brz način da se dođe do podataka, ali su oni često neprovereni i pod znakom sumnje. Osim toga, na internetu se može naći samo ono što je neko postavio, a biblioteke i arhive pune su sadržaja koji još nije dospeo do interneta. Što se mene tiče, on nikada ne može zameniti knjigu, jer knjigu možete poneti bilo gde, možete je pokloniti i primiti na poklon sa posvetom koja će vas podsećati na darodavca“.

Vasić dodaje da će novo izdanje monografije biti dopunjeno odeljkom o poznatim ličnostima, kao i podacima o izgradnji banjske crkve i kapeli koja je pre nje postojala, a o kojoj se ne zna. Na te podatke naišao je u arhivi jelašničke crkve, a Niška Banja je sve do 1943. pripadala jelašničkoj parohiji.

Prva monografija nastala iz radoznalosti

Iako je po obrazovanju diplomirani sociolog, ljubav prema pisanoj reči postoji od najranijeg detinjstva, a potvrđena je i dugogodišnjim novinarskim stažom – Jovica Vasić je u „Narodnim novinama“ radio od 1994. do 2016, a pisao je i za „Niški vesnik“ od 1999. do 2014.

Još kao mali osetio sam da me neodoljivo privlače starine, kojih u Jelašničkoj klisuri ima u izobilju. Takve su, na primer, stepenice uklesane u stenama iz rimskog i vizantijskog perioda, čak i delimično uklesane prostorije, zgura od topljenja metala, opeka i delovi kamenih zidova itd. Niko od meštana nije mogao da mi da uverljive odgovore o njihovoj starosti, tako da sam još kao osnovac počeo da proučavam literaturu i da sam sklapam mozaik o istoriji Jelašnice“, seća se Vasić i dodaje da je monografija Jelašnice dugo stajala u rukopisu, jer nije nalazio sredstva za njeno izdavanje.

Tako je bilo sve dok pokojni prof. dr Jovan Ćirić nije saznao za moje istraživanje. On me je i uputio na Odbor za selo SANU, koji je imao ediciju Hronika sela, te je izašla moja prva knjiga“.

Bogat spisak knjiga koje čuvaju uspomene na mesta i institucije

Korice novog izdanja monografije Niške Banje, iz arhive Jovice Vasića

Jovica Vasić je, nakon što je objavio svoju prvu monografiju „Jelašnica“ 1996. godine, u koautorstvu sa Tomom Lončarom, napisao i monografiju Osnovne škole „Đura Jakšić“, koja je objavljena 1999. povodom proslave 120. godišnjice ove škole. Posle toga sledi prvo izdanje „Niške Banje“ 2007. godine, a zatim „Niška Palilula“ 2011. Naredne godine objavljena je monografija „Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Jelašnici“, a dve godine kasnije „Merošina, opština u Dobriču“, u koautorstvu sa prof. dr Ninoslavom Golubovićem i Mikicom Kulićem. Vasić je i jedan od autora „Niškog leksikona“, izdatog 2011. godine, a 2016. je izašlo i dopunjeno izdanje monografije Jelašnice, koju je radio u saradnji sa Goranom Veličkovićem i Tomom Lončarom.

U rukopisu imam i knjigu pod nazivom ‘Potraga za skrivenim blagom u istočnoj Srbiji i Bugarskoj’, koja je nastala u koautorstvu sa piscem i publicistom Bratislavom Petrovićem iz Bele Palanke, sa kojim sam i obavio istraživanja. Reč je o veoma zanimljivom fenomenu, ali to kako ‘zlatare’ gledaju sa podozrenjem na potragu za skrivenim blagom, nikada nije bilo predmet ozbiljnog naučnog istraživanja. Ovaj fenomen neodvojivo je povezan sa Bugarskom i Bugarima, zato i takav naziv knjige“, priča Vasić.