Apoteoza muzike Petra Iljiča Čajkovskog

foto: pexels.com/pixabay

Kritika koncerta „Magija Čajkovskog“:
Niški simfonijski orkestar,
dirigent Svilen Simonov; violinista Jovan Bogosavljević;
Niš, 17. Maj 2018.

Petar Iljič Čajkovski poznat je kao nekrunisani car ruske muzike, selebriti 19. veka i predmet gnusnih kontroverzi u 20. veku. Pitanja seksualnosti i uzroka smrti za mnoge su bili i još uvek su pikanterija kroz koju se čita muzika ovog velikana. Srećom, čini se da ni publika, niti izvođači na jučerašnjem koncertu „Magija Čajkovskog“ nisu marili za trivije.

U prvom delu nastupa (Koncert za violinu D-dur, op. 35) na sceni smo posmatrali intimnu muzičku interakciju violiniste Jovana Bogosavljevića i dirigenta Svilena Simonova. Njihova topla, otvorena i krajnje neposredna komunikacija iznedrila je izuzetnu interpretativnu lakoću i sigurnost orkestra. Sve promene karaktera, dinamike, tempa i fakture unutar dela zvučale su spontano i uigrano. I sama publika, kao svedok te nesputane energetske razmene, bila je uvučena u izvođački proces i rešena da aplauzom izrazi oduševljenje nakon izvođenja prvog stava. Ipak, dirigent se opredelio za tradicionalni pristup u kome je pravilo da nema tapšanja između stavova, tako da je namera posetilaca ostala nerealizovana sve do finala. Tada su usledile desetominutne frenetične ovacije na koje je Bogosavljević odgovorio popularnom violinskom minijaturom Hora stakato.

„Nesvirljiva muzika“ i „smrad koji se sluša“ samo su neke od teških reči kojima su savremenici Čajkovskog opisivali ovaj violinski koncert. Uzrok verovatno leži u hipersloženim tehničkim jednačinama koje partitura zadaje solisti. Bogosavljević je sinoć suvereno vladao instrumentom, pokazujući vrtoglav virtuozitet, ali je mešavina epske borbe i poetičnosti konstantno bila u prvom planu. Nastupao je iskreno, ne krijući povremeno iscrpljujuću neudobnost, koju slavni violinista Isak Perlman ističe kao najveći interpretativni izazov ovog dela.

U prvom stavu čuli su se višeslojni unutrašnji sukobi soliste i povremeno osvetnički karakter sa kulminacijom u maestralnoj kadenci. I pored te subjektivnosti, u Bogosavljevićevom izvođenju nije bilo mesta egocentričnosti. Naprotiv, on je neprestano bio svestan strukture i simfoničnosti čitave kompozicije, a muzika se rađala iz prisnog sadejstva violiniste, dirigenta i orkestra. Drugi stav, koji se često interpretira sa upadljivim romantičarskim patosom, Bogosavljević je doneo na više meditativan, a manje sladunjav način, u čemu se prepoznaje svojevrsna umetnička autonomija. U robusnom alegru poslednjeg stava violinista je žrtvovao svoje gudalo, što je, pored visokih estetskih dometa izvođenja, bila i materijalizovana apoteoza muzike Čajkovskog.

Simfonija je ostala u senci violinskog koncerta. Orkestar koji je u prvom delu nastupa bio ravnopravan sagovornik sjajnog soliste, tokom izvođenja Simfonije br. 5 u e-molu zvučao je umorno. Muzički moto prvog stava prožima i sve ostale, ali su se mnoga izlaganja ove teme desila potpuno neopaženo. Odgovornost je na duvačima koji kad sviraju u ansamblu pokazuju niz elementarnih tehničkih problema, a to su pre svega ritmička nepreciznost i loša intonacija. Međutim, ispostavilo se da među njima ima veoma uspešnih pojedinaca, što su dokazali kroz nekoliko nadahnutih solo nastupa tokom simfonije. Gudačka sekcija bila je najjača karika i lokomotiva u sva četiri stava. Stekla sam utisak da su postojala dva osnovna uzroka performativne osrednjosti. Jedan je unutrašnji: nedostatak kondicije izvođača, a drugi spoljašnji i tiče se vrućine i zagušljivosti prostora.

Dvorana Niškog simfonijskog orkestra bila je ispunjena do poslednjeg sedećeg i stajaćeg mesta, što je vrlo ohrabrujuć indikator stanja muzičkog života grada. Organizatori su program koncipirali smisleno i primereno mogućnostima ansambla. Ipak je, po ko zna koji put, propuštena prilika da se kroz programske pisane beleške, ili pak kroz razgovor sa publikom pre koncerta, u događaj učita i dodatna edukativna vrednost. Kroz ovakvu vrstu komunikacije gradi se publika i za neke manje atraktivne klasične muzičke sadržaje. Tako se dugoročno utiče na unapređenje kulturnih kompetencija građanki i građana Niša, ali i na profesionalne kapacitete odgovornih institucija.