Arheolozi nisu muškarci sa šeširom i lupom

Julka Kuzmanović-Cvetković, arheološkinja i muzejska savetnica Narodnog muzeja Toplice; Foto: MRCN/M.B.

Prokuplje ima bogat kulturni život, a u Narodnom muzeju Toplice odvija se dobar deo tog života, kaže arheološkinja i muzejska savetnica ove institucije Julka Kuzmanović-Cvetković, koja tu radi 39 godina.

Bila sam prvi arheolog u Toplici i nije bilo baš jednostavno objasniti ljudima šta je moj posao i koliko je važno raditi na terenu, biti sa ljudima, zadobiti poverenje onih koji znaju neke malo poznate podatke i imaju predmete koji mogu biti od koristi muzeju. Predrasude su da su arheolozi muškarci sa šeširom i lupom, a ne žene, i da one to ne mogu da rade jednako dobro kao muškarci. Čini mi se da sam ipak pokrenula neke stvari i ostavila trag u arheologiji“.

Ona je još 1976. godine učestvovala u počecima istraživanja prokupačke tvrđave, čija se rekonstrukcija očekuje. Kako kaže, nije svaka ideja za svako vreme i važno je biti istrajan.

Pre skoro 40 godina radili smo na istraživanju tvrđave. Smatrala sam da je bolje da deca istoriju uče na konkretnom primeru i da shvate da je istorija baš tu, ispred nas, i da kulturno nasleđe pripada svima nama. To su sada odrasli ljudi, koji to znaju da cene“, priča naša sagovornica.

Bolje je da deca istoriju uče na konkretnom primeru, Foto: MRCN/M.B.

Istorija Narodnog muzeja Toplice

Muzej datira iz 1946. godine, a 1962. smešten je u sadašnju zgradu, u kojoj je pre bila pošta. Godine 1979. dograđen je prostor galerije i kancelarije.

Trudimo se da muzej bude širom otvoren za posetioce. Ovde se po čitav dan nešto dešava, školarci dolaze da uče, imaju godišnje ulaznice koje im obezbeđuju da deo školskog programa sprovode ovde. Oni slušaju predavanja, a mogu i sami da prezentuju ono što su radili. Imamo radionice primerene različitim uzrastima, jer nam dolaze i predškolci“, kaže Julka Kuzmanović-Cvetković.

Godinu evropskog kulturnog nasleđa muzej je obeležio velikom izložbom o Pločniku koja je trajala tri meseca. Toplica je inkorporirana u evropsko kulturno nasleđe, jer se evropski tokovi prepliću na području Prokuplja, gde ima tragova različitih osvajača i vojski koje su tuda prolazile, kao i različitih civilnih dešavanja iz prošlosti.

Prokuplje je uvek bilo veoma otvorena sredina, da pomenem samo dugoročnu koloniju tokom 16. veka. U vreme kada je Srbija robovala pod Turcima, ovde je bilo 40-ak familija Dubrovčana, bilo je lekara, učitelja. Oni su sahranjivani kod Jug-Bogdanove crkve, gde su imali bogosluženje na latinskom jeziku. I dan-danas se u ovoj crkvi čuva nekoliko katoličkih nadgrobnih spomenika“.

Narodni muzej Toplice deo je balkanske mreže muzeja; Foto: MRCN/M.B.

Bitno je ostaviti pisani trag za pokolenja koja dolaze

Narodni muzej Toplice čuva nekoliko hiljada predmeta, dosta fotografija, dokumenata, ima 20 zaposlenih, a od samog početka je otvoren za saradnju sa drugim institucijama kulture.

Od velikog nam je značaja svaki nastup na međunarodnoj radionici ili kongresu. Trudim se da budem član različitih domaćih i svetskih organizacija, vrlo rano sam se uključila u balkansku mrežu muzeja, sarađujemo sa kolegama iz okruženja, jer je veoma bitno biti vidljiv na međunarodnoj sceni. Od samog početka sam na radionici posvećenoj nastanku balkanske metalurgije koje su se održavale u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, kao i u našoj zemlji“, navodi naša sagovornica i dodaje da je za muzej vrlo bitno da održava korak sa dešavanjima iz društvene zajednice.

U muzeju su devedesetih godina započeli ediciju baština, pa štampaju radove iz istorije, istorije umetnosti, arheologije jer je, kako kažu, važno ostaviti pisani trag za pokolenja koja dolaze.

Ima problema, jer je uvek malo para za ono što bismo uradili, ali uvek ima nečega što možemo i sami, a imamo i dosta prijatelja koji žele da pomognu. Tu je Ministarstvo kulture, različiti projekti, ali i lokalne organizacije, poput likovne kolonije Boža Ilić. Ne postoji ništa što ne može da se uradi, a izuzetno je važno da ono što radimo bude dobro i na zadovoljstvo naših posetilaca, kojih bude više od 15.000 godišnje. To dokazuje da je ono što radimo dobro“, kaže Julka Kuzmanović-Cvetković.

Neolitske devojke u oksfordskom udžbeniku

Arheologija postaje popularna zahvaljujući njenom angažovanju, na šta je, kaže, posebno ponosna.

„Važno je biti dovoljno žena, ali i dovoljno stručnjak, i biti poznat u svetu baš zbog nauke, to je svakako veliki uspeh. Takođe, ono na šta sam posebno ponosna jeste to što je priča o neolitskoj devojci koja nosi mini-suknju ušla u oksfordski udžbenik za engleski jezik“.


Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova, galerija fotografija i video priloga koji se bave promocijom ustanova kulture jugoistočne Srbije i značajnog kulturnog nasleđa koje poseduju, kao i zaposlenih – pojedinaca sa istaknutim ostvarenjima u oblasti izučavanja, zaštite i prezentacije kulturnih dobara ovog dela Srbije. 

Projekat „Čuvari nasleđa južne i istočne Srbije“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet u 2018. godini.