„Ko je taj ko je uvredio i ko je ta koja je uvređena – meni je apsolutno nebitno. Reakcija mora uvek da bude ista, bez obzira ko kojoj političkoj partiji pripada“, istakla je dr Nevena Petrušić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Ona je dodala da u situacijama verbalnog nasilja na rodnoj osnovi žene treba da se udruže bez obzira na partiju kojoj pripadaju, i da prvo muškacima iz svoje stranke kažu da vređanje neće tolerisati.
Povodom sve intenzivnijeg uvredljivog diskursa upućenog ženama, kako u javnoj sferi, tako i posredstvom medija, Petrušić kaže da se na taj način ženama šalje poruka da su svedene na objekat.
„Ta poruka šalje se i ženama u javnoj sferi, i društvu, ali i onim ženama koje tek žele da postanu deo javnog prostora“, upozorava Petrušić i pojašnjava da se na taj način brojne žene obeshrabruju da se uključe u javni život.
Ona objašnjava da je u našem patrijarhalnom društvu okidač za nasilje momenat kada žena izađe iz onog okvira u kome joj je, uslovno rečeno, prećutno dozvoljeno da nešto kaže i da učestvuje.
„Žena može da bude na kakvom god mestu, ali ona ima jednu slabu tačku: to što je žena“, navodi i podseća da zbog propisanih kvota u Srbiji postoje žene na pozicijama, ipak ono čime treba da se bavimo jeste da li one na tim pozicijama imaju moć da nešto promene.
S tim je saglasna novinarka Ivana Petrović, koja kaže da je ključni problem to što je u našoj državi stvorena jeziva atmosfera nasilja na svakom koraku.
„Mi smo svi manje-više taoci veoma nezdrave atmosfere, koja nije plod građanskog ludila, nego jeste povezana sa zvaničnim političkim dešavanjima u ovoj zemlji. Ono što je glavni problem jeste to što se atmosfera verbalnog nasilja nije stvorila među građanima, već u onome što treba da bude hram demokratije, a to je govornica Narodne skupštine. Kada se bude prestalo sa takvim istupima tamo, splasnuće balon i ovde“, podvlači Petrović.
Ona je podsetila javnost na slučaj poslanice Marinike Tepić, koja je godinama izložena brojnim uvredama i pretnjama, ističući mnoge pokušaje da se ta priča relativizuje. Ukoliko ona kao poslanica i istaknuta javna ličnost ne može da se odbrani, šta da rade druge žene, zapitala se.
Na izjavu Ivane Petrović reagovala je Svetlana Milijić, poverenica Unije žena Gradskog odbora Srpske napredne stranke.
„Kada bi meni bilo ko rekao: ‘Svetlana, nećemo stati’, pitala bih: ‘na čemu nećete stati?’ Jer dijalog je taj koji rešava. A nikako ne bih napisala ‘svinjo fašistička’. To nikada ne bih izgovorila, niti napisala, a to je uradila Marinika Tepić kao odgovor, a onda su se njeni pratioci na Tviteru nadovezali. To nasilje produbljuje nasilje, i to nije u redu“.
Komentarišući ovo, Petrušić je objasnila da je najopsanije kada institucije ne reaguju i ovakve pretnje ne shvataju ozbiljno.
Šta o verbalnom nasilju nad ženama misle građani?
Žene u javnoj sferi – Verbalno nasilje kao realnost na uzorku od 130 ispitanika, od kojih je 76,9% bilo ženskog, a 23,1% muškog pola. Ispitanika je u skoro jednakom broju bilo iz svih starosnih kategorija, a njihov preferirani način informisanja su društvene mreže (44,6%) i online portali ili njihove aplikacije (45,5%).
„Tabloidi dotakli nivo ispod dna“
Kontekst rodno zasnovanog nasilja, bilo ono verbalno ili fizičko, mora se sagledavati i uz osvrt na delovanje medija, jer kako novinarka Ivana Petrović ističe, mediji ključno utiču na formiranje mišljenja ljudi. Ona navodi da je zastrašujuć stepen nasilja koji se može videti na naslovnicama, kao i da se za 20 dinara može kupiti golo telo žene na trafici.
„Vi ćete ispod svake vesti gde je devojka silovana na keju naći pet komentara poput ‘šta je ona radila u 12 uveče na keju’. To se ponavlja i nije karakteristika samo za ovaj društveni i politički trenutak. To je stvar stereotipnog i patrijarhalnog gledanja na ulogu žene u našem društvu“, objašnjava Petrović, i dodaje:
„Jednostavno je nedopustivo da se žene na takav način tretiraju. Tabloidni mediji nemaju poštovanja ni prema mrtvim ženama. To je nivo ispod dna“, kaže aludirajući na izveštavanje o ubijenoj pevačici Jeleni Marjanović, „o kojoj smo mi iz tabloida saznali ono što nikada nismo smeli da saznamo“.
„Kada je reč o živim ženama, tu je slučaj Jelene Karleuše koji je u mnogo čemu skandalozan, blasfemičan i uvredljiv. Toliko iznošenje raznih detalja iz neke njene lične, a možda fabrikovane prepiske… Mi to ne znamo. I ne treba da znamo“, podvlači Petrović.
Osvrćući se na zakonsku regulativu u slučaju ovakvog izveštavanja, dr Nevena Petrušić ističe da je potrebno sprovesti istraživanje, „da vidimo kakve su to kazne“.
„Ako je istina da se jednim tiražom tabloida plati kazna, onda to nije dobar instrument. Kako kažu u Evropi, kazna mora da bude toliko velika da odvraća potencijalnog počinioca. Da li su naše kazne takve?“, pita Petrušić.
Osude na pres konferencijama i sporadična izvinjenja ne smeju biti jedini način reagovanja na slučajeve verbalnog nasilja nad ženama u javnom prostoru, saglasne su učesnice gradskog foruma Žene u javnoj sferi – Verbalno nasilje kao realnost. Neophodno je, kako navode, problem rešavati sistemski i kroz sve institucije, i posebno animirati Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti, na svim nivoima, kao i insistirati na empatiji i solidarnosti.
Pročitajte i…
Žena na javnoj sceni (osta)je u granicama tela
Žena u medijima: hiperseksualizirano telo ili žrtva
Lepši i jači pol – glavni akteri stereotipne medijske scene
Nasilje nije u četiri zida!
