Author: Milena Tasić

Kultura svakog naroda čuva se i kroz tradicionalne igre, folklor i narodnu nošnju. Kao i u svim segmentima svoje kulture romska kultura i kroz tradicionalne igre prožima ono što je specifično romsko sa onim što karakteriše okružujući narod i mesto u kome žive. To je naročito vidiljivo kroz tradicionalnu nošnju. Sociolog i romolog Đokica Jovanović kaže da ne postoji arhaična zajednica koja nema svoju igru, a ta igra, kada je nastajala imala je magijska svojstva. “Svaka zajednica, svaka kultura ima svoju igru. To je nerazdvojno od muzike i muzika je nerazdvojna od igre. Igrom se ustvari učvršćuje kohezivnost u okviru…

Romske svadbe nekada su trajale sedam dana. Običaji i tradicija koji prate ovaj veoma značajan događaj u životu svake romske porodice menjali su se vremenom, a razlikuju se kao i svi običaji od mesta do mesta. Romske svadbe danas traju dva ili tri dana, dok su nekada trajale i celih sedam dana. Sećanja na nekadašnje svadbene običaje Romi čuvaju kroz priče starijh, a poneki običaj poštuje se među mladima i danas. “Svadba je Romima najveći praznik. Svadba je znak rođenja novog života. To je velika stvar. Čovek zasadi biljku pa se raduje, a kamoli ovo gde će se stvoriti novi…

Vakeriba ano thana kote tane, ulavdo ritam, atmosfera, melodija thaj tekstija kola vakerena taro pharo djivdipe, bluz taro svakodivesko djivdipa – odoja rromani muzika. “Tekstija taro rromane gijlja jek tane sar em o bluz. Manusha gilavena ko purane kundre, ten a ovol olen shukar pantola, te mangen te oven olen shukar djuvlja, rovena palo okola so naje, gilavena taro mormalno teme taro svakodivesko djivdipa. Ako e definicija taro bluz, te odova naje khanch aver numa kana o shukar manush naje oleske shukar, me bi phenavaj kaj odova em bashi rromani muzika te e rromani muzika kana e rromeske naje shukar.…

Razgovori sa okruženjem u kojem se nalaze, poseban ritam, atmosfera, melodija i tekstovi koji govore o teškom životu, bluz svakodnevnog života – to je romska muzika. “Tekstovi romskih pesma su isto što i bluz. Ljudi pevaju o starim cipelama, da nemaju dobre pantalone, da bi voleli da imaju lepe žene, plaču za onima kojih više nema, pevaju o normalnim temama iz svakodnevnog života. Ako je definicija bluza, da bluz nije ništa drugo nego kad se dobar čovek oseća loše, ja bih rekao da to isto važi i za romsku muziku: da je romska muzika kada se dobar čovek romske nacionalnosti…

Mahalakoro djivdipa ko Nishi na sine sa dji kaj na ale o Khoraja. Ko odova vakti I foro sine ulavdo ko 40 mahale, taro kola shtar sine rromane: Beograd mahala, Rabadži mahala, Stambol kapija mahala thaj Chair mahala, kola tane ki periferija taro foro. Dji avdive taro akala shtar odikerdili e Beograd mahala, dji kaj okola trin mahale ule urbanizuime ko centro taro foro. Ko mashkaro vakti ule duj neve rromane mahala – Cherge mahala numa sar po pendjarutne Stochni trg thaj beshipasko than Crvena Zvezda. Beograd mahala, sar em purano than kote djivdinena o rroma, sikavi kaj isi shukar…

Mahalski način života u Nišu nije bio rasprostranjen sve do pojave Turaka. U to vreme grad je bio podeljen na 40 mahala, od kojih su četiri bile romske: Beograd mala, Rabadži mala, Stambol kapija mala i Čair mala, a nalazile su se na periferiji grada. Do danas se od ovih četiri održala samo Beograd mala, dok su tri nekadašnje mahale nestale usled džentrifikacije, odsnosno urbanizacije sada centralnih delova grada. U međuvremenu, pojavile su se dve nove romske mahale – Čerge mala ili danas poznatije kao naselje Stočni trg i naselje Crvena Zvezda. Beograd mala, kao najstarije većinski romsko naselje primer…

Rromani ćhib thaj buti ki oleski standardizacija ovola ko agorutne saranda – pinda bersh. Deklaracijaja tari standardizacija tari rromani ćhib ko shtarto Lumijako rromano kongresi, kova ikerdilo ko 1990. bersh ki Varshava definishime smernice bashi nirmalizacija, standardizacija thaj kodifikacija tri rromani ćhib. Numa, rromani ćhib panda naje standarduizimi. “Panda na alo dji odova te standardizimo ko gndipa te sare lilje o lil, te odova ovol latinica. Odova na mangne ao Rroma ki Bulgarija thaj Rusija. Numa kop o but phuvja o lil ramosarolape ki latinica. Palo odova, kova dijalekti ka ovol bashi standardizacija, knjizhevni rromani ćhib. Ki amende da isi…

Romski jezik i rad na njegovoj standardizaciji odvija se poslednjih četrdesetak-pedesetak godina. Deklaracijom o standardizaciji romskog jezika na četvrtom Svetskom kongresu Roma, održanom 1990. godine u Varšavi definisane su smernice za normiranje, standardizaciju i kodifikaciju romskog jezika. Međutim, romski jezik još uvek nije stadardizovan. “Još se nije došlo do toga da je standardizovan u smislu da su svi prihvatili pismo, da to bude na primer latinica. Na to nikada neće pristati Romi u Rusiji ili u Bugarskoj. Mada se u većini zemalja koristi latinica. Zatim, koji će dijalekt biti osnova za standardizovani, književni romski jezik. Čak i kod nas postoji…

Rroma tane ko sa o lumijake bare religije. Ki jugoistokosiri Srbija thaj ko Nishi on tane pravoslavcija, ko gava, thaj rurane thana, ko foro pachan koi slam. Jek tikno gendo tane katolikija, a ko agorutne bish nersh bajrol o gendo taro protestantija. Sar em ko avera bucha, stereotipija thaj predrasude taro Rroma isi ki religija, phenol sociology thaj romolog Dragan Todorovich tari nisheski rromani sikavni. Jek taro odola predrasude, koja tani taro etnologija thaj antropologija kola kerdje buti e rromencar ko agor taro 19.veko, phenol kaj o Rroma nashti oven shukar pachavutne, numa nashti ovena shukar kristijanja, numa nit e…

Romi su pripadnici svih velikih svetskih religija. U jugoistčnoj Srbiji i u Nišu oni su pravoslavci, mahom u seoskim, ruralnim područijima, a u gradu islamske veroispovesti. Manji broj je katoličke vere, a poslednjih dvadesetak godina raste broj Roma protestanata. Kao i u drugim oblastima života, stereotipi i predrasude o Romima nisu zaobišle ni oblast religije, smatra sociolog i romolog Dragan Todorović iz Niške romološke škole. Jedna od tih predrasuda, koja potiče od etnologa i antropologa koji su počeli da istražuju o Romima krajem 19. veka, je da Romi ne mogu da budu dobri vernici, odnosno da ne mogu da budu…