Promena svesti osnov za poboljšanje položaja žena

Foto: Ivan Dinić

Da li je Srbija i dalje patrijarhalno društvo ili kuhinja više nije rezervisana samo za žene? Da li su javna sfera i biznis sektor otvoreni i za njih, i u kojoj meri? Kakav je položaj žena u Srbiji, a kakva je britanska praksa? O ovim pitanjima diskutovalo se na gradskom forumu koji su povodom Međunarodnog dana žena organizovali Britanska ambasada i Media i reform centar Niš.

Foto: MRCN / T.Dj

Povodom 8. marta jedna mlada Nišlijka, Lena Jovanović, dobila je priliku da bude ambasadorka na jedan dan, i tokom ovog dana pomaže ambasadoru Denisu Kifu u njegovim diplomatskim dužnostima.

„Ja sam radio u različitim zemljama, i možete videti da svuda postoje problemi, kao i stereotipi“, istako je ambasador, i dodao da njih ima i u Britaniji. On je naveo da se stereotpi stiču veoma rano, te zbog toga imaju veoma važnu ulogu.

„Ipak, ohrabrujuće je kada vidite da devojčice imaju toliko dobrih ideja“, podvukao je ambasador Kif.

Jednake šanse i jednake mogućnosti

Profesorka dr Nevena Petrušić istakla je da kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, kao i o poboljšanju položaja žena, mora se imati u vidu da postoje različite kategorije.

Foto: Ivan Dinić

„Postoje grupe žena koje su višestruko marginalizovane, i pozicije sa kojih one nastupaju i pokušavaju da ostvare svoja prava zapravo su daleko teže. Neke od tih žena su žene na selu, Romkinje, žene sa invaliditetom…“

Ona dodaje da posmatrano kroz legislativu ove žene imaju jednaka prava, ali da su stvarne mogućnosti u pristupu onome čime društvo raspolaže različite.

Saglasna je i dr Jelena Vučković, koja naglašava da ne treba govoriti samo o jednakim pravima, već i o jednakim mogućnostima.

Foto: Ivan Dinić

„Mi svoje zakonske osnove izgrađujemo i menjamo usaglašavajući zakonsku regulativu sa Evropskom unijom, ali postavlja se pitanje kako će se to i u praksi dešavati“, navela je Vučković, i dodala da je bez promene svesti teško očekivati poboljšanje položaja žena.

Ona je ukazala i na važnost slike žene u medijima, koja bi trebalo da doprinese izgradnji ravnopravnog društva i zajednice jednakih mogućnosti.

„Mi generalno imamo problem sa medijskom slikom, jer se afirmišu negativne vesti i informacije, i u tom smislu je potrebno nešto menjati. Prevashodno je dobro da smo toga svesni“, navela je, uz isticanje da je potrebno mogo više i na pravi način govoriti o temi rodne ravnopravnosti.

Zanimanja nemaju rod

Milan Babić, predstavnik prostora za kreativno delovanje Deli, rekao je da je u Britaniji situacija potpuno drugačija kada su u pitanju stereotipna zanimanja, odnosno tradicionalno muški ili ženski poslovi. Upravo tako je i u Deli prostoru.

„Uvek volim da istaknem primer jedne naše stanarke Jovane, koja je dosta dugo radila za BMW. Ona je komunicirala sa ljudima koji bi kupovali auto, i oni su bili ubeđeni da verovatno pričaju sa nekim muškarcem, koji se razume u automobile, koji je non-stop ispod haube. Jovana mislim da ima jedino vozačku dozvolu, ali radila je svoj posao fenomenalno“, naveo je Babić.

Foto: Ivan Dinić

Od britanskih saradnika naučili su mnogo, ističe, i dodaje da su ih Britanke čak inspirisale da u većoj meri angažuju žene u sferi coworking industrije.

„Smatramo da bilo koji posao mogu obavljati i muškarci i žene, i mi se trudimo da svima damo priliku da se pronađu u onome u čemu se najbolje snalaze i u onome što najviše vole da rade.“

Jedan od zaključaka gradskog foruma jeste da se položaj žena u srpskom društvu menja, ali da su ostaci patrijarhalnog sistema i dalje duboko ukorenjeni.