Chrono: Šansa za teško zapošljive grupe

Iako je u Evropskoj uniji 15.000.000 ljudi zaposleno u firmama koje rade po principima socijalne ekonomije, ovaj vid poslovanja u Srbiji još nije popularan. Procenjuje se da u Srbiji postoji oko 1200 preduzeća koja ispunjavaju određenu socijalnu misiju.

Jedno od njih je preduzeće „Chrono“ iz Leskovca, koje proizvodi gotove mešavine za kućno pripremanje hrono hleba. Ovo preduzeće zapošljava isključivo osobe iz socijalno isključenih grupa, pre svega mlade sa određenim stepenom invalidnosti zbog čega im je narušena radna sposobnost.

Kako bi podržao socijalno preduzetništvo, stvorio pravni okvir za delovanje i pružio konsultantsku podršku, Edukacioni centar iz Leskovca je 2016. godine formirao Inicijativu za socijalno osnaživanje. Socijalno preduzeće „Chrono“ nastalo je u okviru ove inicijative.

Igor Stajić / Foto: Edukacioni centar

„Chrono“ direktno zapošljava pojedince iz ranjivih grupa, uključuje ih u lanac nabavke sirovina i plasmana proizvoda, povećava njihovu vidljivost. Uz to, preduzeće kreira okvir za distribuciju istorodnih proizvoda iz neke buduće proizvodnje, koja bi, osim komplementarnosti proizvodnje, delila i vrednosti ove firme.

 

„’Chrono’ sve sirovine, kada god je to moguće, nabavlja lokalno, promoviše lokalne proizvođače i umetnike, i kao dobavljače usluga ima druga socijalna ili društvenoodgovorna preduzeća, poput udruženja osoba sa invaliditetom i učeničke radionice pri srednjoj školi“, navodi izvršni direktor Edukacionog centra Igor Stajić, i dodaje da se profit ovog preduzeća reinvestira u proizvodnju ili u programe za razvoj preduzetništva.

Edukacioni centar je lokalna organizacija civilnog društva iz Leskovca koja podržava osnaživanje socijalno isključenih i marginalizovanih grupa od 2000. godine i koja je od osnivanja kroz više različitih programa radila na ekonomskom osnaživanju i podršci zapošljavanja korisnika iz ovih grupa.

„Naš proizvodni proces sastoji se, u svom najvećem delu, od ručnog rada, tako da proizvod ima jaku socijalnu notu. Pakovanje je dizajnirano tako da se ručno lepe nalepnice na kesicama, nakon čega se one pune na poluautomatskoj mašini, gde je neophodno ljudsko prisustvo. Kesice se zatim ručno zatvaraju unapred pripremljenim nalepnicama uz končić za lakše otvaranje i pakuju u transportne kutije“,navodi se na zvaničnoj stranici preduzeća.

Izvor: chrono.rs

Posle izlaska na lokalno tržište preduzeće „Chrono“ planira izvoz, najpre u region, a zatim i dalje.

„Trenutno pored osnovne palete proizvoda, mikseva brašna i začina  i mikseva začinskog bilja, vredno radimo na razvoju krekera kao novog segmenta, gde bi pod idejom vodiljom ‘Zdravo, a ukusno’ tržištu ponudili 100% prirodnu i zdravu grickalicu, a sve, kao i do sada, promovišući lokalne umetnike i proizvođače sirovina“, kaže Stajić.

Socijalno preduzetništvo u Srbiji pogrešno interpretirano

Da bi neko pravno lice poslovalo po principima socijalnog preduzetništva, Evropska komisija je definisala nekoliko kriterijuma − mora da se bavi ekonomskom delatnošću, mora da postoji eksplicitni i primarni društveni cilj, mora da ima ograničenja u pogledu raspodele dobiti i/ili imovine, mora biti nezavisno, i mora da ima inkluzivno upravljanje.

Ipak, Igor Stajić upozorava da je socijalno preduzetništvo kod nas još nepoznat ili pogrešno interpretiran termin, koji „suštinski nema dodatnu vrednost kod najvećeg dela populacije“.

„Socijalna preduzeća najčešće imaju upošljenike koji ne mogu da daju pun radni efekat, u njima se neguju drugačije vrednosti i radna kultura, te nisu konkurentna sa ostalim profitnim kompanijama, koje u uslovima minimalne zaštite radnog prava veoma često ne ispunjavaju minimalne zakonske obaveze u smislu radnog vremena, plata i osiguranja, te usled svega pomenutog imaju manji trošak radne snage po proizvodu“, ističe Stajić i dodaje da „sa druge strane socijalna preduzeća nisu ni na koji način subvencionisana na kontu nepovoljnijeg položaja na tržištu“.

Ipak, navodi i da, prema njegovom mišljenju, treba sačekati sa zakonskim uređenjem ove oblasti.

„Zakon pre iskustva u radu uvuče državu preventivno u svaki segment poslovanja, što kasnije usporava ili blokira razvoj“, kaže Stajić i predlaže da pre svega treba plasirati različite mere podrške, koje ne podrazumevaju bespovratna sredstva.

„Bespovratna sredstva obično povuku za sobom političku korupciju, a onda tek imate nelojalnu konkurenciju“, objašnjava.

Izvor: chrono.rs

Pročitajte i:

Potencijali socijalnog preduzetništva

„Socijalno preduzetništvo generator pozitivnih promena u društvu“