Da li je 5G mreža opasna po vaše zdravlje?

Zanima vas šta su 5G mreže i kada će krenuti razvoj 5G infrastrukture? Pitate se da li je 5G mreža opasna po zdravlje ljudi i zašto je sve više onih koji ne žele 5G mrežu? Kako se pripremiti za 5G brzine interneta, šta će nam te brzine doneti i kako se adekvatno zaštiti od zračenja uređaja?

Već nekoliko godina u medijima se pojavljuju priče kako se kreće s implementacijom 5G mreža. Radi se o velikom i zahtevnom projektu koji bi trebalo da donese mnoštvo prednosti korisnicima širom sveta. Nije sporno da smo danas itekako zavisni od interneta (bilo privatno – bilo poslovno) pa bi veće brzine interneta mogle da znače i mnoštvo novih tehnoloških mogućnosti.

Iako sa tehničke strane sve izgleda kao savršena stvar, sve je više ljudi koji se odupiru uvođenju 5G mreža. Naime, u medijima su se pojavile priče kako su 5G mreže veoma opasne za zdravlje – što su mnogi iskoristili za populističke najave stopiranja uvođenja nove generacije mobilnih mreža.

Zanimljivo je videti da već decenijama traju diskusije o štetnosti mobilnih mreža, a uprkos tome što su napravljena mnogobrojna istraživanja – konkretnih zaključaka da li je mobilni internet štetan za zdravlje – još uvek nema. Deo istraživača sklon je teoriji kako mobilne mreže povećavaju mogućnost obolevanja od raka, dok drugi deo istraživača ne vidi nikakav problem sa zračenjem mobilnih mreža. Da bismo vas oslobodili muke oko zaključka da li je 5G mreža opasna za zdravlje ljudi, u nastavku teksta donosimo vam nekoliko važnih informacija koje treba da znate o mobilnim mrežama.

Šta je uopšte 5G mreža?

Istraživanja među korisnicima pokazala su kako veliki deo njih uopšte ne zna šta je to 5G mreža i šta su njene karakteristike. Sažmemo li celokupnu teoriju u samo jednu rečenicu to bi glasilo ovako: 5G mreža je nova generacija mobilnih mreža koja će se pojaviti deset godina nakon 4G, a njena glavna karakteristika je obezbeđivanje bolje internet veze čime će se otvoriti mnoge tehnološke mogućnosti kompanijama i pojedincima.

5G je zapravo peta generacija mobilnih telekomunikacijskih mreža i sasvim normalan sled razvoja na područiju mobilnih mreža. Naime, 5G dolazi deset godina nakon što smo upoznali 4G, što je normalan sled događaja u tom sektoru i ništa na tom polju nije učinjeno preuranjeno.

Glavni cilj uvođenja 5G mreža jeste povećanje brzine prenosa podataka , a isto tako nove mreže će moći podržati veći broj uređaja istovremeno.

Prve 5G mreže počele su da rade ove godine i očekuje se njihova ekspanzija u narednom periodu. Valja naglasiti kako je ovo prva generacija 5G i da će vremenom dobijati neke nove karakteristike, a biće vidljiva poboljšanja i u brzinama te stabilnosti mreža. Nova tehnologija trebalo bi da postavi temelje za bolje umrežavanja raznih vrsta pametnih uređaja, tj. trebalo bi da podrži “Internet of Things” (IoT).

Veliku ulogu 5G imaće u daljem razvoju autonomnih automobila, pa mnogi sa nestrpljenjem očekuju njeno uvođenje. U početku će biti rezervisana za uređaje višeg cenovnog spektra, a kasnije će se taj spektar podržanih uređaja znatno proširiti. Iako će Srbija u 5G eru zakoračiti već u narednim godinama, valja naglasiti kako će se 5G najpre implementirati u većim gradovima, dok ćemo za čitavu pokrivenost Srbije morati da sačekamo i više od pet godina.

Peticija protiv 5G mreža

Rasprave o štetnosti 5G mreža dobile su punu pažnju javnosti ponajviše zato što su iza protivljenja uvođenja ove nove tehnologije stali mnogobrojni naučnici. Krajem 2017. godine pokrenuta je peticija koju je najpre potpisalo 180 svetskih naučnika, a njen cilj je bio odustajanje od trenutnog uvođenja 5G infrastrukture dok se ne istraži da li je 5G opasna po zdravlje ljudi.

No, sada dolazimo do zanimljivog problema. Naime, ovakve polemike i peticije postoje još od uvođenja prvih mobilnih mreža i do dan danas nije dokazano šteti li ljudima ili ne. Dakle, istraživanja o štetnosti mobilnih mreža traju već decenijama, pa bi ovakva peticija u 2017. godini značila odlaganje primene nove infrastrukture najmanje za desetak godina. Pitanje je da li bi se i nakon opsežnih istraživanja došlo do nekih konkretnih zaključaka jer kao što smo rekli – istraživanja traju već decenijama i nisu doneti konkretni zaključci.

Nakon potpisivanja peticije u javnosti se vrlo brzo proširila priča kako su 5G mreže opasne po ljudsko zdravlje, što su spremno prigrlili razni teoretičari zavera. Konkretno, mnogi su na temelju tih priča izgradili svoju popularnost jer su zauzeli stanovište kako se bore za bolju budućnost čovečanstva – iako istraživanja nisu pokazala štetnost mobilnih mreža. Ipak, činjenica je da mreže zasigurno ostavljaju neki radijacioni trag na ljudskom organizmu, ali je pitanje je treba li to da nas zabrine ili je zračenje zanemarivo.

Odlaganje uvođenja 5G u Briselu i San Francisku

Sve te priče o opasnosti 5G mreža dodatno su potkrepljene odlaganjem uvođenja 5G mreža u nekoliko velikih svetskih gradova, među kojima svakako vredi spomenuti Brisel i San Francisko. Ovakvo odlaganje dalo je vetar u leđa protivnicima 5G mreža, pa je priča postala još aktuelnija u medijima. Ipak, ovakva odlaganja valja razmotriti i kroz neke druge elemente, odnosno zakonske regulative.

Brisel igra važnu ulogu u krojenju politike Evrope i tamo su na snazi znatno stroža pravila nego u ostatku kontinenta i sveta. U tamošnjim zakonskim regulativama jasno su definisana ograničenja koja se ne smeju preći, a deo njih se odnosi i na uvođenje 5G tehnologije. Iako se radi o par detaljia, do odlaganja je moralo da dođe dok se ne koriguju stavke zakona. Dakle, prilično je izvesno da će se u narednom periodu neki detalji zakona prilagoditi evropskom standardu kako bi uvođenje 5G mreže moglo da započne.

U blizini San Franciska nalazi se gradić Mil Veli, koji je odlučio da kaže ‘ne’ uvođenju 5G mreža. Odnosno, grad nije u potpunosti protiv uvođenja 5G mreža, već je doneta zabrana kojom se sprečava postavljanje 5G infrastrukture u blizini naseljenih područija. Dakle, ideja je zabraniti postavljanje odašiljača na mestima gde ljudi žive – što je praksa i u drugim delovima sveta.

SZO je uvrstila zračenje mobilnih telefona na skalu

Svetska zdravstvena organizacija takođe je “povukla” svoj potez te je nakon godina polemika uvrstila zračenja sa mobilnih mreža na svoju skalu. Ipak, ovo treba posmatrati uslovno jer skala ima različite kategorije opasnosti od zračenja. Mobilne mreže označene su kao moguće kancerogene, što znači da nije dokazano da imaju negativan uticaj na ljudsko zdravlje, ali da postoji takva mogućnost.

Mobilne mreže su u kategoriji 2B, u kojoj se takođe nalaze: ekstrakt celog lista aloe vere, izduvni gasovi benzina i dizela, ali i konzervirano povrće. Dakle, zračenje mobilnih mreža nalazi se u prilično blagoj kategoriji, a WHO je dala predlog da se nastavi sa istraživanjem uticaja mobilnih mreža na ljudsko zdravlje. S obzirom na to da istraživanja koja su do sada sprovedena (a bilo ih je nekoliko) nisu pokazala konkretan uticaj zračenja po zdravlje, mreže nisu mogle biti smeštene u neku višu kategoriju.

Koliko je 2B kategorija “blaga” pokazuju i drugi elementi lestvice. Tako se u kategoriji 1A nalaze alkohol, crveno meso i suhomesnati proizvodi – kao veća pretnja po zdravlje ljudi. Uporedimo li delovanje mikrotalasne pećnice i pametnog telefona – dolazimo do zaključka kako je telefon puno manje štetan za naše zdravlje. Naime, snaga mikrotalasne pećnice kreće se oko 700W, dok pametni telefoni u toku pozivanja koriste sto puta manje snage, a za vreme mirovanja i hiljadu puta manje.

Istraživanja na miševima nisu potvrdila nagađanja

Da bi dokazali ima li negativnih uticaja mobilnih mreža na ljude, istraživači su sproveli mnogobrojna istraživanja na miševima. Sve dosadašnje studije nisu pokazale da bi mobilne mreže u velikoj meri štetile miševima (odnosno ljudima), no taj podatak uvek treba uzimati sa rezervom. Naime, iako miševi uglavnom reaguju kao i ljudi, činjenica je da istraživanja ne možemo jednostavno preslikati na nas. Dakle, iako istraživanja na miševima ne pokazuju negativan uticaj mreža, to ne mora nužno značiti da će ista stvar važiti za ljude.

Najnovija ovakva istraživanja sprovedena su 2016. godine, kada su miševi bili izloženi konstantnom zračenju mobilnih mreža. Rezultati tog istraživanja mogu se povezati sa minimalnim povećanjem tumora na mozgu, no merenja su toliko mala da se ne može otkloniti mogućnost greške. Ipak, ono što je važno u ovom istraživanju je činjenica da su miševi bili izloženi zračenju devet sati svakog dana i to zračenju četiri puta većem nego što ga dopušta trenutna zakonska regulativa. T

Zanimljiv je i podatak da su miševi izloženi zračenju živeli duže od onih koji nisu bili u dodiru sa zračenjem.

Ljudi su konstantno izloženi zračenju

Kada se spominje reč “zračenje” mnogi uglavnom pomisle na loše stvari, jer zračenje povezuju sa nuklearnim elektranama ili bombama i osiromašenom uranijumu. No, pri tome se zaboravlja kako su ljudi svakog dana ozračeni iz mnogih izvora i kako deo zračenja zapravo pozitivno deluje na ljude. Na primer, svakog dana izloženi smo zračenju sunca, a posledice toga mogu biti i pozitivne i negativne. Za naše zdravlje neophodno je stvaranje vitamina D, a on nastaje dovoljnim izlaganjem suncu. Ali, ako smo previše izloženi jakom suncu naša će koža izgoreti, a tada postoji velika verovatnoća pojave raka. Dakle, sve se ponovno svodi na umerenost i pravilno doziranje.

Kada pričamo o zračenju mobilnih mreža – bilo bi neetično sprovoditi bilo kakve eksperimente na ljudima jer bi to značilo da nekog moramo da zračimo do smrti. Ipak, istraživanja se rade, ali na nekim sasvim drugim temeljima. Jedno od najpoznatijih takvih istraživanja svakako je danska studija u kojoj je analizirano čak 420 hiljada ljudi. Radi se o ljudima koji su koristili mobilne telefone od 1982. do 1995. godine, a rezultati su bili prilično iznenađujući: pojava tumora kod osoba koje su koristile mobilne telefone nije se povećala, već je pala. Dakako, za pad nije zaslužno korišćenje mobilnih telefona, no istraživanje je pokazalo kako nije važno koliko često korisnici koriste mobilne uređaje.

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) samostalno je sprovela istraživanje 2011. godine kako bi se utvrdilo da li mobilne mreže imaju uticaj na ljudsko zdravlje. Istraživanje je sprovedeno među mnogobrojnim korisnicima mobilnih telefona u čak 11 zemalja – a rezultati su ponovo pokazali kako korišćenje mobilnih telefona na utiče na pojavu tumora mozga.

Među relevantna istraživanja vredi dodati i studiju “Million Women”. U tom istraživanju analizirani su podaci dobijeni od gotovo 800.000 žena u Velikoj Britaniji. Cilj je bio istražiti utiče li telekomunikacijsko zračenje na razvoj tumorskih bolesti mozga (gliom i meningeom), ali i na tumore centralnog nervnog sistema. Žene koje su bile analizirane koristile su mobilne telefone od 1999. do 2009. godine. Kao i u prethodnim istraživanjima, zaključak je da mobilno zračenje nije povećalo pojavu tumora.

Isti su rezultati dobijeni i u mnogim drugim istraživanjima, pa možemo zaključiti da telekomunikacijsko zračenje nema uticaj na zdravlje ljudi, odnosno tako nešto nije dokazano. Uvidom u američke statistike oboljenja, utvrđeno je kako je broj nastanka tumora mozga od 1980. godine (kada se pojavila 1G mreža) u padu – što znači da sve manje ljudi oboljeva od takve vrste tumora.

Ima li mesta panici?

Nova 5G tehnologija sa sobom donosi nove, pametnije, antene koje će se prilagođavati potrebama korisnika. Kada pričamo o uvođenju 5G infrastrukture, važno je naglasiti da će se u početku samo nadograđivati postojeći sistem, što znači da neće biti izgradnje novih stanica. Ipak, ako se to u budućnosti pokaže potrebnim, gradiće se i neke nove stanice kako bi se pokrilo što više prostora kvalitetnim signalom.

Evropska Unija ima poprilično stroga pravila oko uvođenja novih tehnologija, pa ništa drugačije neće biti ni prilikom uvođenja 5G infrastrukture. Za korišćenje 5G mreže EU odredila je korišćenje sledećih frekvencijskih pojaseva: 700 MHz, 3.4 – 3.6 GHz i 26 GHz. S obzirom na činjenicu da je Srbija frekvencijski pojas 700 MHz dodelila sistemu zemaljske televizije DVB-T2, u početku će se koristiti frekvencijski pojas od 3.4 do 3.6 GHz.

Ono što korisnici uglavnom zanemaruju je činjenica da će uvođenje 5G mreže značiti i postepeno gašenje 2G i 3G tehnologije. Trenutno u Srbiji imamo problem što se frekvencijski pojasevi određeni za 5G u nekim delovima zemlje već koriste, a u potpunosti bi trebalo da budu oslobođeni tek krajem ove godine. Dakle, u nekim delovima Srbije će implementacija 5G opreme na frekvencijskim pojasevima od 700 MHz i 3.6 GHz kasniti, dok je pojas od 26 GHz u potpunosti slobodan. Ipak, taj frekvencijski pojas slabo prodire kroz prepreke (iako može postizati velike brzine) pa će njegova implementacija doći tek kasnije.

Problem kod zračenja može nastati kada dolazi iz više izvora, a upravo će se to neko vreme događati u prelaznom periodu. Naime, u nekom će trenutku za korisnike biti dostupna 2G, 3G, 4G i 5G mreža – što znači da će se zračenje akumulirati. Ipak, takav period prelaska neće trajati dugo jer prilično je izvesno da će se 2G uskoro ugasiti. Prema dostupnim informacijama, RATEL će napraviti analizu trenutnog stanja te odrediti u kojim je mestima frekvencijski pojas slobodan i može se koristiti u ranoj fazi implementacije. Postoji mogućnost da će se 2G i 3G pojasevi kasnije koristiti za 5G, no o tome će se raspravljati kada 5G značajnije zaživi.

Uvođenje 5G mreže uneće nove mogućnosti u naš privatni i poslovni život, predstavljaće neizostavni korak ka budućnosti. Mnogo je toga što još nije istraženo oko 5G tehnologije i verovatno će godine pred nama pokazati šta zapravo dobijamo sa 5G mrežama.

Činjenica je da će 5G mreže zahtevati više baznih stanica kako bi signal bio kvalitetniji, što znači da će se zračenje u nekoj meri zasigurno povećati. No, ako uzmemo u obzir sva prethodno navedena istraživanja koja su pokazala da ovakvo zračenje ne utiče na naše zdravlje – ne bi trebalo da se bojimo 5G mreža.

5G mreže su prilika, ali i potencijalna opasnost – a na nama je kako ćemo ih koristiti i koliko će dobra uneti u naš život. Ne zaboravite da vi sami krojite svoju sudbinu – manje koristite pametne telefone i nikako nemojte spavati u njihovoj blizini.

Autor teksta i fotografija: Marko Sinadinović, stručnjak za digitalni marketing, gejmer, pijanista i kolekcionar stripova