Iako se na dnevnom nivou čita više nego ikada, ako se u obzir uzmu tvitovi, komentari, različiti blogovi i slično, čitalačke navike svih, pa tako i dece, drugačije su nego pre dve-tri decenije. Osnovna razlika je u tome što čitanje takvih sadržaja na internetu ne doprinosi emocionalnom i intelektualnom razvoju, smatra doc. dr Snežana Božić sa Departmana za srpsku i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu.
„Mnogi autori upozoravaju na činjenicu da ne razmišljamo dovoljno o tome koliko je internet promenio način na koji mislimo, čitamo, pamtimo i da, bez obzira na sve evidentne i neosporne prednosti upotrebe tehnologije, ima i pojava zbog kojih treba biti zabrinut zbog smanjene pažnje, niže fokusiranosti i slabije koncentracije deteta, što može da zahteva neku vrste intervencije u porodici i školi“.
Prema mišljenju Snežane Radović, šefice Odeljenja knjige za decu Narodne biblioteke “Stevan Sremac”, današnji čitaoci žure, hoće da većinu informacija dobiju što pre i da idu dalje.
„Nekada se pitam čemu tolike informacije kada sam sigurna da ne mogu da stignu da ih iskoriste. Biblioteka, uz roditelja i školu, ima veliku ulogu u svetu u kome je sve brzo, jer nije bitno samo da li su knjigu pročitali i vratili u biblioteku, već da li su shvatili poruku pisca i da li su sposobni da je prenesu nekome. Svi smo mi na jednom velikom zadatku – da napravimo pismenu decu, a sa sigurnošću mogu da tvrdim da deca koja čitaju, odrastaju u ljude koji mogu da razumeju i objasne nešto, da shvate svet u kome će lakše da žive“, dodaje Radović.
Šta se danas čita?
Mladi danas više čitaju dela koja spadaju u epsku i naučnu fantastiku, i trilere sa zadacima koje treba rešavati.
„Znatno manje čitaju se avanturističke knjige, koje su bile aktuelne pre 20-30 godina, odnosno knjige u kojima su junaci u nekoj džungli ili pustinji, pokušavaju da se snađu, a pisac nam priča njihove avanture. Valjda su sa razvojem interneta i svih tehnologija deci potrebne neke nove avanture. Još je Ajnštajn govorio da, ako želimo inteligentnu decu, treba da im čitamo bajke, pa se nadam da su knjige sa mitskim bićima bajke današnjih tinejdžera“, kaže Radović i dodaje da su pored klasičnih bajki, najmlađim čitaocima sada interesantne knjige o junacima aktuelnih crtanih filmova.
Postoje i vanvremenske knjige, koje su jednako interesantne današnjoj deci koliko su bile i njihovim roditeljima, odnosno bakama i dekama. Takve su „Petar Pan“, „Čarobnjak iz Oza“ i „Hajduk u Beogradu“.
Prednosti i mane literature digitalnog doba
Dostupnost velikog broja informacija, mogućnost da iz udobnosti sopstvenog doma svako dođe do podataka o skoro svemu što poželi da sazna – prednosti su čitanja na internetu, a tu su i knjige u elektronskom obliku.
„Sa druge strane, obilje informacija može biti i problematično, jer se, sledeći linkove, čitalac lako može udaljiti od teme koja ga zaista interesuje. Pored toga, ukoliko nisu precizno navođeni ili nisu dobili potrebne instrukcije, mladi neće uvek biti u stanju da procene vrednost i kvalitet informacije koju preuzimaju ili usvajaju. Upravo su zbog toga sposobnost filtriranja informacija i njihovo vrednovanje, odnosno kritička procena ključne veštine digitalnog doba“, smatra Božić.
Prema mišljenu Snežane Radović, pismenost nikada nije bila važnija nego danas, u svetu brzog digitalnog razvoja, a čitanje knjiga tome dosta doprinosi.
„Zahvaljujući internetu, postajemo građani sveta, ali moramo da razumemo ono što pročitamo. U brzini iščitavanja mejlova i vesti sa svih strana, potrebna je bistrina uma da shvatimo informaciju u trenutku i da znamo da je prenesemo. Veoma je važno da dete postane odrastao čovek koji ume da misli. Na kraju krajeva, knjige nam prenose iskustva ljudi iz prošlosti koji nisu živeli u vreme interneta, a koji su možda i mudriji od nekih koji pišu danas“.
Uticaj onlajn čitanja na razvoj dece
Prema mišljenju Snežane Božić, može se reći da internet komunikacija utiče na jezičke sposobnosti dece, da u velikoj meri određuje način na koji govore, pišu, komuniciraju i javno nastupaju.
„Ima mišljenja da deca danas progovaraju kasnije i da su govorni poremećaji češći baš zato što su od najranijih dana izložena sadržajima sa različitih ekrana. Pored toga što redukuje nivo jezičkih sposobnosti dece, jer interakcija sa ekranom takve sposobnosti ne zahteva, smatra se da tehnologija često negativno utiče i na razvoj socijalnih veština, jer život na internetu, sati provedeni za računarom decu i mlade čine neveštim u nekim realnim životnim okolnostima i razgovorima, u kontaktima uživo“.
Čitanje neguje moć mašte, smatra Božić, razvija narativnu imaginaciju, koja predstavlja važnu pripremu i za moralnu interakciju pojedinca, utiče na razvoj saosećanja i sposobnost empatije.
„Pored estetskog uživanja koje nudi, čitanje utiče i na to kako razumemo ljude oko sebe, na sposobnost da prepoznajemo i sagledavamo različite mogućnosti, kao i na način percepcije stvari oko nas, na razvoj kritičkog i stvaralačkog mišljenja. Zbog svega ovoga značaj čitanja i razvijenih čitalačkih navika ne smemo nikako zanemariti“, smatra Božić.
Važnost čitanja „opipljivih“ knjiga
Čitanje nije samo put do književnosti, nego je glavni činilac detetovog kognitivnog razvoja.
„Stručnjaci savetuju da se sa kazivanjem priča i stihova deci započne što ranije, čak i pre navršene prve godine života. Upravo rano čitanje naglas u porodici i pozitivan odnos prema čitanju znatno utiču na kasniji razvoj čitalačkih sposobnosti deteta. Istraživanja su pokazala da najbolje čitaju upravo deca iz porodica u kojima se dosta čita i gde knjige predstavljaju vrednost. Deca iz takvih porodica obično bez problema razviju i višu čitalačku i pismenu sposobnost. Mnogi roditelji, nažalost, ne znaju ili zaboravljaju da je upravo razvijena veština čitanja preduslov školskog uspeha“.
Roditelji danas mnogo vremena provode pored računara i telefona, pa dete može da stekne pogrešnu sliku kako je sve što se saznaje upravo u tim uređajima. Snežana Radović smatra da bi deca, kada bi bila okružena knjigama, sigurno više čitala.
Neke porodice i u današnje vreme shvataju važnost druženja sa knjigama od najranijeg detinjstva, pa je tako najmlađi upisan član Dečje biblioteke imao samo 40 dana kada je dobio člansku kartu, ističe Radović.
Svako životno doba traži određenu vrstu lektire
Postoji potreba za dogradnjom životnog iskustva i odgovorima za kojima se svesno ili nesvesno traga u određenim životnim razdobljima, priča Božić.
„Prema rezultatima nekih istraživanja, od 9. do 12. godine života deteta poželjno štivo predstavljaju putopisi, priče o otkrićima, avanturističke i pustolovne priče, kao i one iz školskog ambijenta. Od 12. do 15. godine izražena je sklonost ka idealnom književnom junaku (moralnom, plemenitom, neustrašivom) i takva identifikacija sa junakom koji deluje iz plemenitih pobuda karakteristična je za adolescenciju. Konačno, period od 15. do 20. godine određuje se kao razdoblje lirike i romana“.
