Od početka otvaranja pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji januara 2014. godine, 12 od ukupno 35 poglavlja je otvoreno, od kojih su dva privremeno zatvorena. Brzina i uspešnost pregovora zavise od napretka Srbije u reformama, a posebno od reforme u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, gde je Srbija i dalje uključena u dijalog, ali, prema nalazima Evropske komisije, nužno je ulaganje dodatnih napora. Koliko smo odmakli na “evropskom putu” ukazano je u najnovijem Izveštaju Evropske komisije za Srbiju koji obuhvata period od oktobra 2016. do februara 2018.
Izveštaj Evropske komisije tiče se napretka kandidata i potencijalnih kandidata u evrointegracijama i zasnovan je na prilozima iz mnogih izvora, uključujući priloge Vlade Republike Srbije, država članica EU, izveštaje Evropskog parlamenta i informacije dobijene od različitih međunarodnih i nevladinih organizacija.
Ambasador Sem Fabrici saopštio je da je Srbija je ostvarila napredak u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i pravosuđa, ali da je neophodan dalji napredak u tim oblastima.
“U oblasti slobode izražavanja ocenjeno je da Srbija nije ostvarila nikakav napredak, ali cenim što je ministrka Joksimović rekla da će se Vlada pozabaviti tim pitanjem, jer je to veoma važno za EU“, dodao je.
Sloboda izražavanja i dalje ugrožena
Kada je reč o poštovanju osnovnih ljudskih prava, uspostavljen je pravni i institucionalni okvir, ali je potrebno obezbediti i njegovu ujednačenu primenu u čitavoj državi.
Iako je Srbija ostvarila određeni nivo pripreme, nije ostvaren napredak po pitanju slobode izražavanja, što izaziva sve veću zabrinutost. Ukupna atmosfera i dalje ne doprinosi ostvarivanju ovog fundamentalnog prava. Slučajevi pretnje, zastrašivanje i nasilje nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, dok istrage i pravosnažne presude ostaju retke, primećuju autori Izveštaja. Sa tim u vezi, navode da srpske vlasti moraju reagovati i javno osuđivati govor mržnje i pretnje novinarima.
Preporuka je da pravni okvir Srbije treba da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Takođe, sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa mora biti sprovođeno u skladu sa zakonom, koji podrazumeva transparentne i pravične procedure, bez uplitanja državne uprave, posebno na lokalnom nivou.
Sa tim u vezi, iz Evropske komisije ističu da je neophodno stvoriti okruženje u kojem se sloboda izražavanja može ostvarivati bez ometnja. Mora se osigurati i nadležni organi adekvatno reaguju na pretnje, fizičke napade, podstrekivanje nasilja i slučajeve kršenja privatnosti novinara. Takođe, državni predstavnici moraju javno osuditi ovakve slučajeve.
Nužno je osigurati i potpunu primenu medijskih zakona i omogućiti nezavisnost rada Regulatornog tela za elektronske medije, zatim usvojiti novu strategiju za razvoj javnog informacionog sistema, na transparentan način, osigurati adekvatno finansiranje javnih servisa, i transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu.
Ocena Evropske komisije je i da je neophodno ulaganje kontinuiranih napora za poboljšanje položaja osoba iz grupa koje u najvećoj meri diskriminisane, kao što su Romi, LGBT osobe, osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV/AIDS-om i druge socijalno ugrožene grupe. Takođe, potrebno je usvojiti Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Izbor moguć, ali nejednake šanse za sve
Kada su politički kriterijumi u pitanju, u Izveštaju se navodi da su na predsedničkim izborima, održanim aprila 2017, međunarodni posmatrači zabeležili su da je istinski izbor kandidata postojao, ali da uslovi nisu bili jednaki za sve, što je posledica nekoliko faktora, poput funkcionerske kampanje sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića, i neuravnotežene medijske zastupljenosti.
Osim toga, kako se u izveštaju navodi, OEBS / Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (KDILJP), istakao je verodostojne podatke o pritisku na birače i zaposlene u javnim preduzećima, zloupotrebi administrativnih resursa, kao i o neefikasnoj upotrebi regulatornih mehanizama i onih za nadzor zaštite konkurencije.
U Izveštaju se konstatuje da je izborom Ane Brnabić (stupila je na dužnost juna 2017) prvi put na čelo Vlade došla žena. Navodi se i da parlament i dalje ne sprovodi delotvorni nadzor nad izvršnom vlašću. “Transparentnost, inkluzivnost i kvalitet pri izradi zakona mora biti podignut na viši nivo, a međupartijski dijalog poboljšan”.
U izveštaju se navodi i da se parlamentu treba omogućiti nesmetan delotvoran nadzor nad zakonodavstvom, a nezavisnim regulatornim telima neometano obavljanje dužnosti. Takođe, iako je donošenje zakona po hitnoj proceduri smanjeno sa 65% u 2016. godini na 44% u 2017, ova učestalost se, prema mišljenju Evropske komisije, mora smanjiti.
U Izveštaju se dodaje i da su ustavne reforme neophodne kako bi se standardi u određenim oblastima uskladili sa EU.
Nema napretka u saradnji sa civilnim sektorom
Osnažen civilni sektor je ključna komponenta svakog demokratskog sistema, i trebalo bi da ga tako tretiraju državne institucije. Ocena Izveštaja Evropske komisije jeste da u Srbiji nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva, a Nacionalna strategija za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva i prateći akcioni plan nisu usvojeni.
Potrebni su napori kako bi se osigurala sistemska saradnja između vlade i civilnog sektora, saopštili su iz Evropske komisije.
Potrebna profesionalizacija i depolitizacija državne uprave
Srbija je umereno pripremljena za reformu državne uprave, ocena je Izveštaja, gde se objašnjava da je izvestan napredak ostvaren usvajanjem nekoliko novih zakona. Međutim, potrebna je profesionalizacija i depolitizacija administracije, naročito kada su u pitanju pozicije višeg rukovodstva, kao i sistematska koordinacija i nadzor nad upravljanjem javnim finansijama za period 2016-2020.
Od presudnog značaja je i sposobnost Srbije da privuče i zadrži kvalifikovano osoblje u onim delovima administracije koji se bave pitanjima EU, istaknuto je.
Ostvaren izvestan napredak u pravosuđu
Osnovne vrednosti EU podrazumevaju vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava. Funkcionalni pravosudni sistem, efikasna borba protiv korupcije, kao i poštovanje osnovnih prava u zakonu, i u praksi, jesu imperativ.
Kada je pravosuđe u pitanju, ostvaren je izvesni napredak, prvenstveno u pogledu smanjenja broja starih izvršnih predmeta i utvrđivanja mera za usklađivanje sudske prakse sa praksom EU, ocenjeno je u Izveštaju. Kako navode, usvojena su bolja pravila za profesionalnu evaluaciju sudija i tužilaca, međutim, obim političkog uticaja na sudstvo još je zabrinjavajuć.
Korupcija i dalje veliki problem, uz izvestan napredak
U borbi protiv korupcije ostvaren je izvesni napredak, prvenstveno u pogledu usvojenih izmena Krivičnog zakonika u odeljku koji se tiče privrednog kriminala, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, kao i Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Međutim, kako se u Izveštaju ističe, ozbiljno se kasni sa usvajanjem novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ocenjeno je da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem, i operativni kapaciteti nadležnih institucija još uvek su neujednačeni.
Pravosudni organi i organi za sprovođenje zakona moraju da dokažu da su sposobni da vode istragu, krivično gone i sude u svim predmetima korupcije na visokom nivou na nepristrasan i operativno nezavisan način, navodi se u Izveštaju Evropske komisije.
Kada je u pitanju organizovani kriminal, broj presuda je, prema oceni Komisije, i dalje mali. Srbija tek treba da ostvari održive rezultate u finansijskim istragama, kao i u istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama o pranju novca. Srbija mora da se fokusira na sprovođenje akcionog plana koji je dogovoren sa Radnom grupom za finansijske mere u borbi protiv pranja novca (FATF), podsećaju.
Uslovi na tržištu rada poboljšani
Srbija je umereno pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije. Prema Izveštaju Evropske komisije, dobar napredak je ostvaren u rešavanju određenih političkih nedostataka, konkretno u pogledu budžetskog deficita. Osnove rasta su zdrave, i makroekonomska stabilnost je očuvana, inflacija je pod kontrolom, a monetarna politika podupire rast. Takođe, uslovi na tržištu rada su dodatno poboljšani, ocenjuju.
Međutim, vladin dug je i dalje visok, i treba osnažiti budžetski okvir i upravljanje njime. Prema analizama Komisije, važne strukturne reforme državne uprave, poreskih organa i preduzeća u državnom vlasništvu nisu dovršene.
Neformalna zaposlenost, nezaposlenost i ekonomska neaktivnost su i dalje veoma visoki, naročito među ženama i mladima, navodi se. Takođe, privatni sektor je nedovoljno razvijen, usled nedostataka vladavine prava i fer konkurencije.
Srbija je umereno pripremljena u pogledu sposobnosti da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim silama u Uniji. Određeni napredak je ostvaren u pogledu povećanja konkurentnosti. Međutim, nivo ulaganja je i dalje manji od potreba privrede. Uprkos izvesnim poboljšanjima, preduzeća su suočena sa nizom izazova, uključujući nepredvidivo poslovno okruženje, visoke parafiskalne namete, kao i otežan pristup finansiranju, smatraju iz Evropske komisije.
Zakonodavstvo se i dalje usklađuje
Prema oceni Evropske komisije, Srbija nastavlja da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u svim oblastima. Adekvatni finansijski i ljudski resursi i zdravi strateški okviri imaju presudan značaj za očuvanje brzine reformi.
Ocena Evropske komisije je da je Srbija ostvarila dobar nivo pripreme u oblastima poput prava privrednih društava, intelektualne svojine, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, te carine. U oblastima kao što su javne nabavke, statistika, monetarna politika i finansijska kontrola, prema nalazima Komisije, Srbija je umereno pripremljena.
U periodu do pristupanja treba postepeno uskladiti spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ističe se u Izveštaju.
Dodaje se i da Srbija treba prevashodno da se pozabavi rešavanjem nepoštovanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Ceo Izveštaj Evropske komisije za Srbiju možete pročitati ovde
Podsećanja radi, Savet Evrope odobrio je Srbiji status države kandidata 2012. godine. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU, koji utvrđuje pravila partnerstva, sa ciljem podržavanja napretka Srbije ka pristupanju Uniji, stupio je na snagu septembra 2013.
