Građani Niša se ne osećaju dovoljno bezbedno

Foto: MRCN/B.R.

U Nišu više od 4.000 ljudi poseduje oružje i to dva ili više komada, a samo šestoro njih ima dozvolu za njegovo nošenje. Nišlije poseduju i više od 8.000 komada lovačkog oružja. Ratna prošlost, tradicija i kriminal glavni su razlozi rasprostranjenosti vatrenog oružja u Nišu. Ovo su podaci istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje javnih politika iz Beograda, a koji su, izumeđu ostalog, predstavljeni na panel-diskusiji „Ljudska bezbednost i vatreno oružje: Uključivanje problema oružja u strateški okvir grada Niša“.

„S obzirom da je u Nišu u toku izrada teksta nove strategije bezbednosti i pratećeg akcionog plana, smatramo da je ovo dobra prilika da se upravo smanjenje rasprostranjenosti ilegalnog i broja zlupotrebe legalnog oružja uvrste u novi tekst strategije i predvide konkretne mere u akcionom planu“, kaže Filip Stojanović iz Centra za istraživanje javnih politika.

Pomenuto istraživanje pokazalo je, navodi, i da se građani Niša ne osećaju bezbedno u svom gradu.

„Na primer opština Palilula, prema stavovima naših sagovornika,  pokazala se kao najnebezbednija u Nišu zbog nepostojanja policijske stanice u Paliluli. Građani se ne osećaju dovoljno bezbedno. Takođe postoje određeni bezbednosni problemi u pogledu ekonomske bezbednosti i nezaposlenosti što kod građana dodatno stvara osećaj besperspektivnosti. U pogledu lične bezbednosti to je uglavnom fizičko i vršnjačko nasilje, maloletnička delinkvencija i organizovano prosjačenje, a u pogledu zdravstvene bezbednosti, svakako, rasprostranjenost narkomanije, alkoholizma i polno prenosivih bolesti“, objašnjava Stojanović.

Istraživanje u Nišu sprovedeno je u okviru projekta ,,Građani na straži: Učešće javnosti i lokalizacija reforme sektora bezbednosti”  koji Centar za istraživanje javnih politika sprovodi uz podršku Odeljenja za demokratizaciju pri Misiji OEBS-a u Srbiji. Oslanja se na dugogodišnja terenska istraživanja uticaja vatrenog i malokalibarskog oružja na ljudsku bezbednost. Ta istraživanja pokazuju da Zakon o oružju i municiji, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Nacionalni akcioni plan za primenu rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost – u Srbiji (2017-2020), kao i drugi relevantni zakoni i strategije iz ove oblasti,  ne mogu imati  uspešnu primenu ukoliko nisu podržani sa lokalnog nivoa.

Razgovor u Nišu organizovao je Centar za istraživanje javnih politika u saradnji sa Centrom za razvoj civilnih resursa iz Niša.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here