Građanin i novinar, šta to beše ?

Ivan Protić/ Foto: B.R

    Policija, u normalnim zemljama čuva građane, a među njima i novinare, od nasilnika i “tabadžija”. U Srbiji se, međutim, policajci sve češće ponašaju kao slobodni mislioci kojima je važnije da meditiraju o osnovnim filozofskim dilemama nego da građane zaštite od nasilnika i spreme ih tamo gde pripadaju. Naravno, za takav stav  nisu krivi srpski policajci već Srpska napredna stranka i njen vođa, teoretičar i sveprisutni portparol Aleksandar Vučić i njegov potisnuti ali nikada odbačeni radikalski stav prema demokratiji i građanima.

     Taj stav – demokratija da, ali samo za one koji misle kao ja, status  građanin  samo za onoga koji obožava vlasti – plastično je predstavljen incidentima tokom predsedničke inauguracije Aleksandra Vučića krajem maja. Tada je obezbeđenje mitinga podrške SNS napalo i maltretiralo građane koji su mirno protestvovali i novinare koji su to pokušali da zabeleže. Usledilo je cinično izvinjenje Vučića onima koji su se okupili da ga pozdrave i opaska da incidenata nije bilo. Danas, 13. juna, u dnevniku Danas su objavljene fotografije koje jasno demantuju, kako ovu Vučićevu tvrdnju, tako i njegove česte izjave o procvatu demokratije i slobode izražavanja u Srbiji. One, međutim potvrđuju činjenicu da se politička filozofija SNS zasniva na teoriji “Spaljene zemlje” i stavu “Neka cveta sto cvetova, ali samo ako su isti”.

          Aktivna primena ovih principa otpočela je odmah po instalaciji republičke vlasti SNS. Na brojnim lokalnim izborima su se pojavljivali džipovi bez registarskih tablica iz koji su izlazili nabildovani momci i ubeđivali gradđane, svim raspoloživim sredstvima a najčešće pretnjama i fizičkim nasiljem, da nije zdravo glasati PROTIV SNS.

          Priču je nastavila komunalna policija koja je više puta sprečavala novinare da dođu do informacija o ekonomskom megahitu  SNS, Beogradu na vodi. Konstanta u ovom procesu  je ponašanje čelnika SNS i samog Vučića koji su, svako kritički intonirano pitanje na konferencijama za medije, proglašavali za napad na državu, izdaju, napad na Vučića i njegovu porodicu, uz često nepristojno ponašanje i  vulgaran rečnik. I to uz oduševljeno sasluženje novinara provladinih medija. Naravno, ako je na tim dogadjajima bilo dozvoljeno postavljati pitanja, što često nije bio slučaj.

          Vrhunac tog procesa je zabeležen u aprilskoj noći 2016, neposredno posle parlamentarnih izbora kada je grupa maskiranih lica zauzela beogradski kvart  Savamala i više sati neograničeno sprovodila vlast. Bagerima  je rušila kuće, nezakonito hapsila građane, sprečavala im slobodu kretanja i oduzimala im mobilne telefone. Obe policije – obična i komunalna – su, u tom trenutku, bile prezauzete pitanjem čija je ovo nadležnost na koje  su, sa filozofskim mirom odgovorile – NIČIJA.  Tako se i do dana današnjeg ponaša tužilaštvo, uz povremena gnevna saopštenja protiv onih koji traže sudsko razrešenje ovog neustavnog čina.

    I na kraju, bi predsednička inauguracija i bi nasilje nad građanima i novinarima. U trenutku dok je Vučić polagao predsedničku zakletvu na specijalnom pripremljenom primerku ustava, on ga je istovremeno ozbiljno kršio jer “akcije” stranačkog obezbeđenja ispred parlamenta nisu bile moguće bez njegovog znanja.

      Novi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nam je, na samom početku mandata još jednom pokazao kakva je i kakva će biti priroda njegove vlasti. Ne postoji ni D od demokratije ni G od Građanin, sledi nam pet godina neustavne i nedemokratske vladavine čije su jedine granice njegov ego, moć i apetiti. A oni su, kao što smo već videli, ogromni.