Građanski aktivizam, sloboda medija i solidarnost – uslovi demokratskog društva

Inicijativa "Ne damo niški aerodrom" prva je dobitnica nagrade "Hrabri glas"; foto: MRCN/N.S.

„Građanski aktivizam je za društvo najvažniji jer se demokratija osvaja. Ta kritička misao je mnogo važna i gura nas da budemo bolji, gura nas u razvoj, među zemlje koje su pokazale da, upravo aktivizmom, mogu da ostvare boljitak za sve jer priča o javnom interesu ne sme da nam se izgubi iz vida. Demokratija je prilika da se priča o javnom, a ne ličnom interesu“, kaže direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vukosava Crnjanski.

CRTA, kao organizacija koja je dobila globalnu OEBSovu nagradu „Branitelj demokratije“ za 2018. godinu, prepoznala je građanski aktivizam i borbu za javni interes incijative „Ne damo niški aerodrom“. Kako bi odala priznaje za zalaganje, ali i podstakla druge da se bore za javni interes, ova organizacija ustanovila je nagradu „Hrabri glas“, a Inicijativa “Ne damo niški aerodrom” je prva dobitnica.

Član Inicijative Miloš Bošković navodi da je nagrada poruka da su „neki građani na straži i da prate i gledaju šta vlast radi“, a da je CRTA trud inicijative prepoznala „iako je ishod, uslovno rečeno, neuspešan jer kroz protest nije ostvarili svoje ciljeve“.

Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ pokazala je da su hrabri ljudi, da su se borili za sve građane. Oni su bili inspiracija svima koji se bave  građanskim aktivizmom da ne treba odustati jer možda se sve bitke ne dobijaju, ali je borba važna. Demokratija se osvaja, i to upravo kroz građanski aktivizam“, pojašnjava Crnjanski i dodaje da su protesti zbog niškog aerodroma pokazali da običan čovek može da menja stvari, što je u suštini osnov demokratije i demokratskih procesa.

U ime Inicijative nagradu je primio Miloš Bošković; foto: MRCN/N.S.

Kada je u pitanju građanski aktivizam, Nenad Stojanović iz Proaktiva navodi da sistem čini građanke i građane nekativnim, uspavanim jer mu tako odgovara.

„Ključna stvar je da pitate svog komšiju šta mu fali u dvorištu, da pitate svoju porodicu šta vam fali u kući, da se organizujete i sređujete stvari. Isto mislim da treba srediti stvari u svojoj lokalnoj zajednici – da pitate šta je parama za budžet, zašto se park nije sredio, zašto je ugašena ambulanta u vašem kraju i zašto igralište nije obnovljeno“, navodi Stojanović.

Mediji u službi demokratije

Ipak, dok se u Nišu stvaraju građanske inicijative, u Leskovcu, kako kaže urednik Jugmedia-e Dragan Marinković, građanskog aktivizma nema.

„Građanski aktivizam je u Leskovcu nekada počinjao i odvijao se kroz udruženja građana, ali se taj sektor uspavao, počeo da razmišlja samo o svojim projektima, o tome kako će doći do para. Od građanskih incijatora su se pretvorili u ljude koji se bore samo za sebe. Trenutna vladajuća koalicija ima veliku podršku izašlih građana na prethodnim izborima. Nemamo čoveka sa suprotne strane koji bi mogao da pokrene onaj deo građana koji je uspavan, onaj deo građana koji se protive ovoj vlasti“, pojašnjava.

Sa druge strane, Marinković navodi da većina medija u Leskovcu ide linijom manjeg otpora, da služe kao „držači mikrofona“ i prate gradonačelnika u stopu bez postavljanja pitanja, pa za izveštavanje o građanskom aktivizmu ne bi bilo mesta. Naravno, to znači da nema ni slobode medija, ni demokratije.

Novinarka Južnih vesti Jelena Canić Milanović navodi da je građanski aktivizam vidiljiv jedino u medijima koji žele i smeju da pišu o tome, dok u medijima bliskim vlasti građanski aktivizam je cenzurisan, zanemaruje se i stiče se utisak da zbog toga takvi mediji obmanjuju javnost neinformisanjem o takvim događajima.

„Važno je izveštavanje o građanskom aktivizmu jer demokratija podrazumeva slobodne medije, demokratija podrazumeva i da građani imaju slobodu govora i mišljenja. Ako ćutimo o tome i pravimo se da se to ne dešava, onda nemamo demokratiju – imamo deklarativnu demokratiju pro forme radi, a u praksi je nemamo. Ako mediji ne daju podršku građanima u njihovom aktivizmu – onda to nisu mediji jer su mediji tu zbog građana i treba da rade isključivo u njihovom interesu“, navodi Canić Milovanović i dodaje da građani nisu svesni važnosti slobode medija za demokratiju, te da građani ne umeju da prate medije zbog medijske neposmnosti.

„Ako izgube slobodne medije – građani gube svoju slobodu i živeće u mračnom svetu bez pravih informacija. Nadam se da će u jednom trenutku postati svesni jer će biti kasno kada izgube slobodne medije“, podvlači ona.

Budućnost demokratije

„Kada probudimo solidarnost i počnemo da je negujemo tada će to biti dobitna kombinacija za demokratiju“, Vukosava Crnjanski; foto: MRCN/N.S.

Iako je u Srbiji demokratija mlada, Nenad Stojanović podseća na preteče demokratije i aktivizma – na mobe kada su ljudi pomagali jedni drugima u vršenju poljskih poslova.

„Mislim da to treba da se vrati – malo humanosti, međusobnog razumevanja i toleranije jer je jedino na taj način moguće da menjamo sistem. Ključna stvar su pokreti – mislim da je sjajna stvar sa „Ne damo niški aerodrom“ jer je Niš pokazao ogromnu stvar sa deset hiljada ljudi koji su izašli na ulicu. Građani vrlo dobro shvataju šta se tu dešava. Zato podržavam proteste protiv izgradnji mini hidroelektrana u Pirotu, buđenje Požege protiv netransparentnog trošenja novca od strane lokalne vlasti jer je potrebno građanima vratiti vlast u njihove ruke“, dodaje Stojanović.

Da je budućnost demokratije u inicijativama saglasna je i Vukosava Crnjanski, a to objašnjava postojanjem osećaja solidarnosti.

„Kada probudimo solidarnost i počnemo da je negujemo tada će to biti dobitna kombinacija za demokratiju. Nama je potrebna ta vrednost, podrška jer ne smemo da ćutimo kada je ugroženo bilo koje i bilo čije prave zbog toga što ne znate da li će sutra da bude ugroženo neko vaše pravo“, zaključuje ona.