Način izveštavanja štampanih medija o slučaju Savamala u direktnoj je vezi sa tiražom i vrstom medija, kao i uređivačkom politikom – što je tiraž veći, veća je i pristrasnost u izveštavanju, a objektivnost i kritičnost prema nosiocima vlasti manja – rezultat je istraživanja organizacije Civil Rights Defenders „Slučaj Savamala,“ koje je danas predstavljeno u Nišu.
Kako istraživanje pokazuje, o rušenju objekata u Herecegovačkoj ulici u Beogradu izveštavalo se prilično neujednačeno i sa opadajućim interesovanjem, iako počinioci nisu otkriveni, a odgovornost nije utvrdjena.
Autorka istraživanja prof. dr Snježana Milivojević ovom prilikom istakla je da je ovaj slučaj paradigmatičan, u smislu urušavanja pravne države i nepoštovanja ljudskih prava, te da i građanima van Beograda treba da bude interesantan, jer govori „šta se nama kao građankama i građanima može dogoditi ako država zataji, ako nam mediji ne pomognu da saznamo šta je to što se u našoj okolini dešava, i ne osposobe nas da svoje uloge kao građanke i građani ispunimo.“
Neka od ključnih pitanja koja su postavljena u ovom istraživanju jesu da li mediji omogućavaju kontrolu vlasti, kao i koliko ključni mediji rade u javnom interesu.
„Cilj istraživanja bio je i da se utvrdi da li mediji izveštavaju dovoljno dobro, u smislu da u Srbiji može da postoji javna debata o važnim društvenim pitanjima,“ rekao je direktor za Evropu međunarodne organizacije Civil Rights Defenders Goran Miletić.
Danas objavio tekstova koliko drugi mediji zajedno
U periodu od godinu dana, od 25. aprila 2016. do 25. aprila 2017. godine analizirana su izveštavanja listova – Blic, Večernje novosti, Danas, Informer, Kurir i Politika o slučaju Savamala. U proseku je objavljivano 2 teksta dnevno u 6 novina.
Većinu tekstova objavile su dve referentne novine, Danas i Politika – 70% ukupnog broja tekstova. Polutabloidi Blic i Večernje novosti izveštavali su u manjoj meri – oko 20%, a tabloidi Kurir i Informer najmanje – 10%. Danas je objavio skoro jednak broj tekstova kao i sve ostale novine zajedno.
„Broj tekstova i obim izveštavanja upućuje na to ko se trudio da održi temu aktuelnom, čak i kada je vlasti bilo stalo da se o temi Savamale ne razgovara, a ko je temu trivijalizovao i izbegavao da o njoj piše, a čak i kada je pisao, to je činio na vrlo specijalizovan način,“ istakla je Milivojević.
Dominantan pristup temi bio je iz ugla urušavanja pravne države – 83,4%, a Kurir, Večernje novosti i Politika su u oko 10% priloga razmatrale temu iz ugla rušenja vlasti. Informer je o Savamali izveštavao uglavnom kao o napadu na premijera, i rušenju vlasti – 80%, a samo povremeno o rušenju korupcije i kriminala 10% ili kao o rušenju pravne države – 10%.
Glavni izvori informacija su institucije, njihovi predstavnici i učesnici događaja, a novine su veoma retko tragale za sagovornicima izvan kruga zvaničnih izvora, navodi se u publikaciji, gde se ističe i da je Danas jedini imao veliki broj javnih ličnosti i građanskih aktivista kao komentatore događaja.
Nalazi istraživanja su i da su 40% aktera svih priloga Aleksandar Vučić, Siniša Mali i Nebojša Stefanović, ili organi zaduženi za istragu, a oko 40% aktivisti Ne davimo Beograd, nezavisne institucije i OCD, građani i javne ličnosti. „Ovakva distribucija aktera upućuje na vrlo oštru polarizaciju između vlasti i društva,“ objasnila je Milivojević.
Podsećanja radi, slučaj Savamala odnosi se na rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, kada je dvadesetak lica sa fantomkama pod nerazjašnjenim okolnostima, bez dozvole srušilo blok zgrada. Iako su građani tada zvali policiju, ona je odbila da izađe na uviđaj. Slučaj i dalje nije rešen, a u međuvremenu, grad Beograd dao je dozvolu da se na mestu srušenih objekata počne gradnja parkinga u okviru projekta Beograd na vodi.
