Kako do boljih izbornih uslova?

Na osnovu istraživanja, CRTA je dopunila preporuke za izbore koji bi trebalo da se održe 2020. godine; foto: pexel

Za politiku su u Srbiji zainteresovana sedamdeset i dva procenta građana, a tema koja ih najviše interesuje, osim pregovora Beograda i Prištine, jesu i izbori za gradske ili opštinske skupštine, pokazalo je terensko istraživanje Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornostUčešće građana u demokratskim procesima u Srbiji„.

Bez obzira na političku opredeljenost, veliki broj od 1022 ispitanika na teritoriji Srbije podržava inicijativu za poboljšanje izbornih uslova i vidi potrebu za boljom kontrolom samog procesa izbora, naglasio je glavni istraživač CRTA-e Vujo Ilić. On kaže da je rast poverenja u demokratiju vidljiv u poslednjih nekoliko godina, a da politika „čvrste ruke“ ima sve manje zastupnika među ispitanicima. Međutim, još uvek veliki broj ispitanika smatra da građani samo na izborima mogu učestvovati u demokratskim procesima i donositi odluke. Sa druge strane, potrebna je veća transparentnost samog izbornog procesa kako bi se povratilo poverenje u izbore.

Na osnovu istraživanja, CRTA je dopunila preporuke za izbore koji bi trebalo da se održe 2020. godine.

„Segment koji je veoma važan za demokratičnost jednog izbornog procesa jeste poverenje birača u sam izborni proces“, navodi programski direktor CRTA-e Raša Nedeljkov i dodaje da nepoverenje izaziva – birački spisak:

„Bez obzira što dobijamo uveravanja da je birački spisak najažurniji, mislimo da kontrolu ažurnosti biračkog spiska moraju da sprovedu relevantni akteri, a za to postoje veoma precizna uputstva kako se to radi. Mislimo da državni organi, odgovorni za birački spisak, imaju mnogo više mogućnosti i kapaciteta da rade sa građanima na unapređenju poverenja, kao i na unapređenju samog izbornog procesa“.

Sprečavanje zloupotrebe javnih resursa je prva među preporukama. Zabrana učešća funkcionera u predizbornojh kampanji, šta sve može biti trošak kampanje, kao i kazne koje bi se sprovodile za kršenje neki su od prvih koraka za bolji izborni proces navodi se u preporukama. Ono što izdvajaju je i zabrana pritiska na zaposlene u javnim preduzećima i upravi da glasaju za određene partije i kandidate. Osim ovih preporuka, CRTA dodaje da je potrebno da Agencija za borbu protiv korupcije mora imati kraći rok od pet dana da se izjasni o prijavama za zloupotrebu u kampanji, kao i da postupa po službenoj dužnosti.

Vujo Ilić, Raša Nedeljkov i Vukosava Crnjanski iz CRTA-e na predstavljanju istraživanja; foto: Medija centar Beograd

„Imamo problem konstantne vanredne situacije kada je reč o izborima, pa institucije koje treba da ih sprovode, dobijaju informaciju u minut do 12 da se ide na izbore, pa ko šta može da sprovede“, naglasio je Nedeljkov.

Jedna od bitnih stavki, što se i na protestima #1od5miliona traži, jeste i ravnomerna medijska zastupljenost svih političkih aktera u kampanji. O ovome, navodi se u preporuci, treba da odlučuje Regulatorno telo za elektronske medije.

Unapređenje zaštite ličnih podataka građana, zabrana vođenja paralelnih spiskova i mogućnost uvida u birački spisak neki su od koraka kako treba zaštititi prava birača.

„Bili smo svedoci u Lučanima krajem 2018. godine da se vode redni brojevi birača u izbornom spisku, što znači da neko ima neovlašćeni pristup biračkom spisku i to je dvostruki problem zbog čega tražimo naročitu kontrolu ko ima pristup biračkim spiskovima“, podsetio je Nedeljkov.

Iako preporuke koje CRTA predlaže uglavnom zahtevaju veće, sistemske promene zakonskog okvira, do sledećih izbora bilo bi moguće početi sa unapređivanjem izborne administracije bez zakonskih izmena, već dopunom postojećih podzakonskih akata Republičke izborne komisije. Izdvojeno je unapređenje organizacije i sadržaj obuka članova biračkih odbora, kao i zabrana izmene zapisnika o radu biračkih odbora nakon što ga odobre svi članovi.

„Sve ove preporuke su konkretne i imamo rešenja kako da se sprovedu u delo. To će biti polazna tačka barem što se tiče civilnog društva da pokrenu dijalog sa institucijama, partijama, medijima i profesionalcima u izbornom procesu. Naše preporuke su proces posmatranja izbornog procesa spolja, a šta se dešava u samim institucijama, gde treba da se poštuje proces, nama je nepoznato jer te vrste komunikacije nema. Nadamo se da će se unaprediti“, zaključio je Raša Nedeljkov.

Osim ovih preporuka, na reformu izbornog procesa i sistema usmerena je inicijativa Biram koga biram koja se dugi niz godina zalaže za decentralizaciju izbornog sistema, što bi bio korak dalje ka demokratskijem društvu. Inicijativa građana iz dvanaest gradova u Srbiji zalaže se za zastupljenost svih regiona u parlamentu, kao i za mogućnost da se poslanici u Narodnoj skupštini biraju neposrednim glasanjem kako bi građani znali ko ih tamo predstavlja.