Koliko smo odgovorni prema svojoj okolini?

Udruženje Zeleni ključ i Asocijacija ekoloških organizacija Zelena lista Srbije organizuju konferenciju “Odgovorno upravljanje otpadom i Poglavlje 27”, u ponedeljak, 4. juna, od 12 sati u Regionalnoj privrednoj komori u Nišu.

Poglavlje 27 odnosi se na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, upravljanje otpadom, kvalitet vazduha i vode, zaštitu od buke, industrijsko zagađenje, upravljanje hemikalijama, kao i civilnu zaštitu.

U susret Danu planete Zemlje i zaštite životne sredine, u Nišu će razgovarati svi važni akteri koji utiču na sistem upravljanja otpadom u Nišu i Srbiji, a govoriće iz perspektive organizacija i institucija iz kojih dolaze.

Agendu konferencije možete preuzeti ovde.

Na evropskom putu Srbije u toku je utvrđivanje pregovaračke pozicije u ovoj oblasti. Procena je da će oko polovine potrebnih finansijskih sredstava za reforme koje se tiču ovog poglavlja obezbediti Evropska unija.

Trenutno se radi na izradi Zakona o klimatskim promenama. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakao je na otvaranju Regulativne konferencije „Energetika i klimatske promene“ da će usvajanjem Zakona o klimatskim promenama Srbija početi da se menja u skoro svim oblastima, jer će sve sektorske politike morati da se usklade sa postizanjem evropskih standarda u zaštiti životne sredine.

Ima li napretka u oblasti zaštite životne sredine?

Nedavno objavljen Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evorpskom putu ocenjuje da je Srbija na izvesnom nivou pripremljenosti u oblasti životne sredine i klimatskih promena, te da je izvestan napredak ostvaren u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, strateškom planiranju i praćenju preporuka prethodnog izveštaja.

Međutim, iako određeni pomace postoje, u Izveštaju se ističe da Srbija treba da se posveti povećanju administrativnih i finansijskih kapaciteta kroz jačanje Agencije za zaštitu životne sredine, operacionalizaciju Zelenog fonda, kao i poboljšanje saradnje i koordinacije među institucijama nadležnim u ovoj oblasti na svim nivoima, od centralnog do lokalnog.

Foto: Nikola Milošević
Foto: Nikola Milošević

Poseban akcenat, prema oceni Evropske komisije, potrebno je staviti na zatvaranje divljih deponija, razvrstavanje i reciklaža otpada, monitoring kvaliteta vazduha, upravljanje rečnim slivovima i priprema za mrežu Natura 2000. Takođe, Evropska unija predlaže sprovođenje Pariskog klimatskog sporazuma „izradom sveobuhvatne strategije za klimatske promene koja bi bila usklađena sa okvirom EU za klimatsku i energetsku politiku za period do 2030. godine i dobro integrisana u sve relevantne sektore“.