U turbulentno vreme u kome živimo, izolacija zbog pandemije za mnoge roditelje je prvo iskustvo da su gotovo dva meseca po 24 sata dnevno sa svojom decom, i to u ograničenom prostoru. Prema mišljenju Ljubivoja Ršumovića, jednog od pisaca za decu uz kog su mnogi od tih roditelja odrastali, upravo je ovakva situacija veliki test za odrasle, gde oni treba da pokažu strpljenje i razumevanje za najmlađe članove svoje porodice.
„Deca su navikla da trče i igraju se. Sada je potrebno maksimalno strpljenje za decu, jer možemo da navučemo sebi na vrat mnoge nevolje. Deca koja u sebi imaju božji imperativ igre, moraju da se igraju. Naravno, kada se igraju negde napolju, na poljančetu ili u parku, to roditelje ne nervira. Ali kada se igraju po kući, pa ponešto i slome, dolazi do nesporazuma i svađe sa decom. E, tu roditelji moraju da pokažu svoju roditeljsku veličinu, da razumeju da deca moraju da se igraju, i dok se igraju, ne treba ih prekidati, jer u njima radi taj imperativ igre, koji je jači od ljubavi prema roditeljima“, poručuje Ršumović i dodaje da bi roditelji, kada se deca izigraju i počnu da besne, trebalo da ih uposle jer, kako kaže, deca vole da poslušaju roditelje, ali samo kad su dokona, kada se ne igraju.
Kako spada u kategoriju najugroženijih stanovnika naše zemlje, Ljubivoje Ršumović je najveći deo vanrednog stanja proveo zatvoren u četiri zida, tek je sada našao priliku da ode u vikendicu gde ima dvorište, pa su, kaže, prestale one zatvorske emocije. Ipak, zatvorenost je izrodila i neke lepe stvari, na radost onih koji Ršuma prate preko Fejsbuka. Priznaje, za obraćanje ljudima preko društvenih mreža zaslužni su njegovi sinovi, koji ga tako upošljavaju i na neki način spasavaju.
„Najaktivniji je sin koji je u Dubaiju, radi za kompjuterom i ima strpljenja za društvene mreže. Vuk me snimi u Beogradu, pa šalje njemu, onda on to kači. Ja ne umem ni da uđem na Fejsbuk, tako da i kada neko postavi neko pitanje ili komentar, on mi to prosledi, ja odgovorim, pa on okači. Sve to funkcioniše preko posrednika“, govori kroz smeh i dodaje da ljudi vole da komentarišu ono o čemu na društvenim mrežama govori.
„Jednom prilikom pričao sam o tome kako su ljudi otišli iz sela u grad, a sada kada se ovo dogodilo, mnogi su pobegli u sela, ali nisu poneli motike. Mi vrlo uspešno pokušavamo da uništimo majku zemlju, koja nas je u krajnjoj liniji i rodila, i to ne samo nas već vodu, hranu i vazduh za nas. Ja sam rekao da bi u selo trebalo poneti motiku i rukovati se sa majkom zemljom. A najbolje ćemo se rukovati tako što ćemo napraviti neke leje i zasaditi nekog luka ili salate, pa će zemlja to da nam vrati, da možemo da pojedemo. Onda je naravno bilo komentara: ’Ršume, što ti nisi ostao sa motikom u selu, nego si došao u Beograd i počeo da se baviš pisanjem?’. Naravno, ljudi reaguju na to, a naročito mladi, jer ja imam 80 godina i razmišljam potpuno drugačije od njih“.
Dosta vremena u izolaciji Ršum koristi za čitanje. Trenutno čita ruskog pisca Dovlatova, a inače, kako kaže, voli da čita sve.
„Ponekad pročitam i neku dosadnu knjigu, nateram sebe da je ispoštujem kao predmet, pa je posle bacim ako je loša. To nije mnogo preporučljivo, veliki Borhes je rekao: ’Ako vas neka knjiga gnjavi, ako vam je dosadna, bacite je odmah, ima toliko dobrih knjiga na svetu koje nikada nećete pročitati. Tragajte i potražite dobru knjigu’. Ja sam navikao sebe još dok sam bio dete, tamo u selu Ljubišu, da čitam knjige koje je otac kupovao i koje su njega interesovale. Ja sam mučio sebe i čitao, jer sam voleo knjigu kao predmet. Mislio sam da je sve što u knjizi piše važno i dobro. Mnogo godina kasnije shvatio sam da ima loših knjiga i da treba praviti razliku. Ostala je u meni navika da čitam, čitam, čitam“.
Ljubivoje Ršumović to preporučuje i svim roditeljima i deci.
„Sve što je napisano za decu, od Zmaja Jove, preko Duška Radovića, pa do Uroša Petrovića, Jasminke Petrović i Violete Jović, sve im treba čitati. Naravno, treba im pročitati i Malog princa, kao i bajke, ali pre svega je potrebno ogromno strpljenje sa njima“.
Ljubivoje Ršumović trenutno radi na sređivanju 40 rukopisa za sabrana dela, koja će biti izdata u narednom periodu. On savetuje roditeljima da, uz čitanje, deci mogu da potraže na internetu i stare emisije uz koje su i sami odrastali, kao što su „Fazoni i fore“. Pored toga, on preporučuje knjige „Fazoni i fore“ u izdanju Lagune, koja priprema treću knjigu iz ovog serijala.