Ljudi ne reaguju na pojedinačne činjenice isto kao na lepo upakovanu priču

Ljudi su možda previše očekivali od interneta kada je reč o informisanosti; Foto: MRCN

Karakteristika digitalnog okruženja jeste da se informacije mnogo brže šire nego ranije i da su vrlo lako dostupne velikom broju ljudi. Kada jednom nešto ode na internet, vrlo ga je teško ukloniti u potpunosti, kaže Bojan Perkov iz SHARE fondacije.

Na internetu se danas favorizuje viralnost sadržaja, a što je sadržaj senzacionalniji, ta viralnost više dobija na značaju. To je sve povezano, pa imamo teorije zavere, lažne optužbe, senzacionalne naslove, koji više nisu u odmenu ’Čovek uskočio u bazen i golim rukama zadavio ajkulu’, već se bave ozbiljnijim društvenim i političkim pitanjima, koja mogu imati veliki uticaj na zajednicu i na deo javnog mnjenja“, upozorava Perkov.

Prema njegovom mišljenju, više nije bitno da li se nešto dogodilo ili ne, jer doba postistine nagrađuje samo ono o čemu se više priča, dok pozadinu i ko je odgovoran za širenje takvih informacija na kraju često ni ne saznamo.

Kako kaže, ljudi su bića narativa koja su navikla da stvari posmatraju sa aspekta zaokružene priče, koji ne reaguju na pojedinačne činjenice isto kao na lepo upakovanu priču.

Ta priča ima jasnu podelu na crno i belo, ko je dobar, a ko loš, zašto je nešto dobro ili nije, ne pravi se nikakvo balansiranje, nema konteksta, već to samo lepo izgleda i uverljivo je. I eto vam teorije zavere, koja odjednom dobija gomilu pobornika na internetu, koji počinju da se sakupljaju i u fizičkom prostoru“, objašnjava Perkov.

Na internetu svako može da bude novinar

Prema mišljenju našeg sagovornika, čovek ne mora nužno da bude građanski novinar ili da se bavi informisanjem građana o pitanjima od javnog interesa da bi u javnost slao određene informacije i širio ih putem interneta. Što se tiče građanskog novinarstva, suština je u novinarskom aktu, odnosno objavljivanju informacija koje su od značaja za javnost.

Nije bitno da li on to piše na papiru, snima video ili šalje dimne signale, bitno je da taj akt bude u javnom interesu i da doprinosi javnoj diskusiji“, kaže Perkov i dodaje: „Sada su dosta popularni video blogovi, jedan od poznatih je `Infowars` Aleksa Džonsa, koji širi neverovatne ideje, podstiče čak i na nasilje, dosta je problematičan. Naši jutjuberi su više namenjeni mlađim generacijama i bave se svakodnevnim temama“.

Građani treba da znaju kome mogu da veruju u digitalnom okruženju; Foto: MRCN / M.B.

Fejsbuk kao glavni i odgovorni urednik medijskog sadržaja

Pravila ponašanja na Fejsbuku su određena Fejsbukovim pravilima korišćenja, kaže naš sagovrnik i dodaje da, ukoliko neko ta pravila prekršili, Fejsbuk može da mu suspenduje nalog, ukine ga i slično.

„Na ovaj način oni kontrolišu sadržaj, određuju šta je istina, a šta nije i da izazove jako negativne posledice po slobodu izražavanja, jer može neki potpuno legitiman sadržaj da bude određen kao lažan i da bude uklonjen i to se dešavalo nebrojeno puta“, priča Perkov i dodaje da je takav slučaj najčešći kada su u pitanju vredna umetnička dela na kojima ima golotinje, za koju Fejsbuk smatra da je neprimerena i takva dela budu uklonjena.

Oprezno pristupati informacijama na internetu

Smanjen stepen poverenja u informacije sa interneta uslovljen je nekom vrstom prezasićenja ljudi.

Ljudi su možda previše očekivali od interneta kada je reč o informisanosti. Očekivalo se da internet sve demokratizuje, da ćemo svi biti novinari i da ćemo razbiti tradicionalnu sliku novinara koji ide na konferenciju za štampu i postavlja pitanja. Ipak, mora da postoji neka vrsta kontekstualizacije, moramo da se držimo etičkih i profesionalnih standarda ukoliko želimo da se bavimo novinarstvom“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, građani treba da budu obazrivi i da znaju šta rade i kome treba da veruju u digitalnom okruženju.

Na internetu imamo ogroman broj ljudi sa druge strane, bilo da su to forumi ili internet komentari, vi morate da prihvatite da nešto može da ima posledice ukoliko je neko izdao vaše poverenje. Zato je važno edukovati građane da provere informacije, da ne uzimaju sve zdravo za gotovo. Ljudi se vode onom maksimom – bilo je na televiziji, a ne razmišljaju o tome da je to neko možda namerno plasirao“, upozorava Perkov.

Intervju sa Bojanom Perkovim je za potrebe dokumentarnog serijala „Informativni mediji, informisana javnost“ u produkciji Media i reform centra Niš vodila Sonja Urošević, a sve tri epizode možete pogledati ovde.

Protiv lažnih vesti najbolje je boriti se digitalnom i medijskom pismenošću

Borba protiv lažnih vesti često može da ima problematičnije posledice po slobodu izražavanja građana nego što može da im donese neku dobit.

Kako definišemo lažne vesti, ko je autoritet, kako definišemo šta je istina a šta nije, da li postoji neka komisija za istinu koja može da kaže: ovakve informacije mogu da se dele, to je istinito, a ovo sve drugo što se pojavljuje je laž“.

Digitalna pismenost mora da uključi i medijsku, jer gotovo sve naše aktivnosti prelaze u domen interneta.

Skoro da više nema jasnih granica između ponašanja u fizičkom i u digitalnom prostoru, i to će tek uzimati maha. Ljudi često nisu svesni da su za sve što rade na internetu podjednako odgovorni  kao i u fizičkom prostoru. Govorimo o uvredama i pretnjama na društvenim mrežama. Neko misli – sad ću ja njemu da kažem, i napišu neku užasnu pretnju, a onda se posle iznenade kada to ima pravne posledice po njih“.