Ljudska prava i slobode se osvajaju – ne dobijaju se na poklon

Dragan Đorđević, Ivana Petrović i Ivan Novković: Foto: MRCN/ T. Đ.

Dan nakon petooktobarske revolucije – 6. oktobar 2000, umesto simbola promena, danas je za mnoge samo simbol „nedovršene revolucije“. Od kako je sa vlasti smenjen Slobodan Milošević, očekivana demokratizacija zemlje nije se dogodila. Svake godine 5. oktobra građani, mediji, civilni sektor i političke stranke govore o političkim promenama od pre 17 godina, i njihovim posledicama. Na gradskom forumu „Kažem 6. oktobar, mislim sloboda“ bilo je reči upravo o trenutnom stanju prava osoba sa invaliditetom, slobodi medija i ljudskih prava uopšte.

Ivan Novković iz PONS fondacije, koji se godinama bori za prava osoba sa invaliditetom, kaže da je Srbija, s obzirom na to da želi da se priključi Evropskoj uniji, nakon demokratskih promena, krenula da usvaja zakonsku regulativu kako bi se država uredila. On, međutim, smatra de se zakoni ne sprovode. Srbija je zaokružila osnovni zakonski okvir kada govorimo o pravima osoba sa invaliditetom, ali se ništa od toga ne primenjuje, tako da se organizacije osoba sa invaliditetom i pojedinci, dovode u takav položaj da im se ruši dostojanstvo. Mi tog 6. oktobra nismo krenuli ka ostvarenju pravne države. Mislim da sve počiva na tome, kaže Novković.

Ivan Novković, PONS fondacija i moderator Dejan Tasić: Foto: MRCN/ T. Đ.

Grad Niš ove godine je dobitnik nagrade Kancelarije zaštitnika građana za razvoj svih oblika pristupačnosti. Ipak, Novković kaže da danas mnoge nove zgrade koje dobiju upotrebnu dozvolu, nisu pristupačne za osobe sa invaliditetom, da je nišavski kej nepristupačan, da montažna platforma koja je postavljena na ulazu u podzemni prolaz ne funkcioniše.

Pored toga danas su ugroženi pravo na besplatnu pravnu pomoć, jer zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne postoji, pa su organizacije civilnog društva jedine koje već 17 godina to rade, kao i pravo građana na participaciju u odlučivanju, sloboda medija i govora.

Period od početka 90-ih do 2000-ih obeležilo je stvaranje slobodnih medija i građani koji su koristili svoju moć da menjaju stvari u društvu. Međutim, Ivana Petrović sa City radija smatra da smo danas, 17 godina kasnije, kada je sloboda govora u pitanju, i dalje na početku.

Ivana Petrović, City Radio: Foto: MRCN/ T. Đ.

„Veliki broj građana danas i dalje čeka da neko drugi reši njihove probleme, umesto da se, ne možda tako dramatično kako je to bilo 5. oktobra, zapravo uhvate u koštac sa njima i da se izbore da država bude u njihovim rukama, a ne da budu pion u rukama vlasti. Onog trenutka kada smo svi mi počeli da živimo jednu džinovsku konferenciju za novinare, gde je iz svih mogućih nacionalnih televizijskih kanala i kroz brojne tabloide servirana priča da je sve što se tiče naših života, snova, ekonomije, policije, vojske, medija u rukama jednog čoveka, tog trenutka je sve definitivno skliznulo u propast, kaže Petrovićeva.

Ona podseća na podatak da je u Srbiji registrovano oko 2400 medija i dodaje da ovaj broj ne garantuje pluralizam mišljenja. „Kada listate kanale na televiziji, kada listate dnevne novine ne biste stekli utisak da je taj diverzitet medija toliki. Mediji koji su 2000. bili deo ANEM-ove mreže, bili su alternativa onome što je bilo emitovano kroz državne kanale i kroz medije koji su bili pod uticajem države. Ove 2017. godine prva stvar koja je veoma zabrinjavajuća je da mnogi od tih medija više ne postoje. Taj neki negativni trend se nastavlja. Meni je drago što se nakon 17 godina dešava nešto u medijskoj zajednici. Akcija #stopmedijskommraku, okupila je medije i organizacije civilnog društva. Prolilo se to kao neki gnojni čir i odjednom smo svi počeli da vapimo: Dosta!, kaže Ivana Petrović.

Najvažnije za šta su se građani izborili 2000-ih jeste pravo da na slobodnim i fer izborima imaju mogućnost da na demokratski način izraze svoje mišljenje i stav o tome ko treba da ih predstavlja. Osim toga, društvo je postalo socijalno osetljivije, a u državi su počele da se grade institucije. Ipak, dosta toga što je započeto nije dovršeno, a mnoge šanse za napredak su propuštene.

Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš: Foto: MRCN/ T. Đ.

„Nismo dobili kontrolu vlasti u pravom smislu reči, što jedno demokratsko društvo mora da sadrži u sebi. Ljudska prava i slobode se osvajaju, ne dobijaju se na poklon. Kao što je i rekla ovogodišnja dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ Tamara Skrozza da se ta nagrada „diči tim trajnim glagolom – osvajanjem, nečim što traje i što ne može tek tako da se završi“. Dakle, s jedne strane jesmo slobodni građani, ali sa druge je velika odgovornost na nama što ne uzimamo stvari u svoje ruke i nekako opet, to naše odlučivanje se svodi samo na izlazak na izbore“, kaže Dragan Đorđević iz niškog Odbora za ljudska prava.

Učesnici foruma smatraju da nosiocima vlasti odgovara da se demokratija svede samo na izborni proces kao i da su potrebni aktivni građani. „Nijedna vlast ne voli one koji preispituju, a mi smo na njih preneli ovlašćenja. Hajde da osvojimo medijski prostor gde možemo da iskažemo svoje mišljenje, jer na tradicionalnim medijima nema mesta za debatu, zaključuje Đorđević.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here