Nakon pet uzastopnih subotnjih protesta #1od5miliona u Beogradu, par hiljada građanki i građana Niša prošetalo je gradskim ulicama u organizaciji Pokreta mladih „Za Niš bez straha“ dan pred šesti protest u glavnom gradu. Osim zahteva koji su organizatori beogradskog protesta izneli na prethodnim protestima, u Nišu su dodati i lokalni zahtevi među kojima je smena aktuelne ministarke Zorane Mihajlović koju Nišlije vide kao glavnog krivca za preuzimanje Aerodroma „Konstantin Veliki“, kao i ostavku gradonačelnika Darka Bulatovića, ali i vraćanje u lokalnu nadležnost elektrodistribucije, regionalne privredne komore i stvaranje nezavisnog regionalnog javnog servisa.
Osim u Nišu i Beogradu, stanovnici Kuršumlije, Pirota, Prokuplja, Novog Sada, Požege i još nekih gradova prošetali su dan pre ili paralelno sa održavanjem protest u Beogradu. Kao i u Nišu, protesti u ovim gradovima imali su i lokalne zahteve.
Zahtevi sa lokala
Rastislav Dinić, politički teoretičar i potpredsednik Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, navodi da je dobro što postoje i lokalni zahtevi koji su izostali na protestima nakon predsedničkih izbora 2017. godine.
„Brojni lokalni problemi i nepravde zapravo nemaju samo lokalne uzroke, već predstavljaju posledice delovanja režima u Beogradu. Kada to uvidimo, onda možemo uvideti i da se „opšti“ i lokalni zahtevi zapravo međusobno podržavaju i dopunjuju. Kada vidimo da je isti mehanizam na delu u Savamali, u slučaju otimanja niškog aerodroma, u slučaju uništavanja reka na Staroj Planin zbog izgradnje MHE, videćemo da su sve ove lokalne borbe povezane i da se mogu dobiti jedino solidarnošću i zajedničkom borbom za očuvanje javnih dobara“, navodi Dinić.
Predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalcije za decentralizaciju Mladen Jovanović ističe da je dobro što se lokalni zahtevi definišu jer građani pre svega žive u svom mestu i dotiču ih prvenstveno ti problemi, ali je saglasan da se mnoge odluke koje se tiču lokala donose na nacionalnom nivou:
„Mislim da bi realna promena morala da bude da se ojačaju lokalne samouprave, da se povećaju lokalni budžeti, da na lokalu bude više mehanizma u kojima ljudi sa lokala učestvuju u donošenje odluka. Tek tu možemo da govorimo o suštinskoj promeni jer nikakva promena vlasti u ovom izbornom sistemu ništa ne može da pomogne. Nama je potrebno da se sistem razmontira na centralnom nivou. Dosta je dobro da se promeni lokalna vlast jer riba od glave smrdi, ali se od repa čisti. Zaista treba krenuti čišćenje od repa jer treba videti ko je i kako zaposlen u lokalnoj admistraciji, da li ima elemenata korupcije kao što je partijsko zapošljavanje“.
Osim zahteva koje su izneli organizatori iz Pokreta mladih „Za Niš bez straha“, naši sagovornici dodaju da je potrebna fiskalna decentralizacija koja podrazumeva veći budžet gradova i opština, gradsko pravobranilaštvo koje će štiti interese grada i građana, ukidanje klijentelizma gradskog vrha prema vlasti na nacionalnom nivou koji je i direktno kriv za ovakvo stanje gradova i opština. Podsetimo, UPSS je nastao kao odgovor na velike račune koji su dobijali građani, NKD u zadnjih nekoliko godina zagovara promenu izbornog sistema kako bi u Narodnoj skupštini Republike Srbije sedeli predstavnici građana, a ne partija, a obe organizacije su deo Inicijative „Ne damo niški aerodrom“.
„Postoji mnoštvo zahteva koje bi Nišlije i Nišlijke mogli da istaknu, jer nažalost postoji ogroman broj nepravdi koje se nanose njihovom gradu, pre svega na temu rada javno-komunalnih preduzeća. Kao što je poznato, UPSS se već godinama bavi problemom Toplane, koja je sagrađena sa namerom da građanima ponudi najjeftiniji način grejanja, a pretvorila se u svoju suštu suprotnost. U svakom gradu u Srbiji postoje slični problemi. U osnovi, problem je u tome što država, umesto da štiti javne resurse i javni interes, sve podređuje privatnim i partijskim interesima“, ističe Rastislav Dinić.
Mladen Jovanović podvlači da je potrebno da decentralizacija kreće iz centrale, odnosno iz Beograda, pa navodi da iako možda ministarka Mihajlović nije učinila nepravdu nekim drugim opštinama, zahtev za njenu smenu mora da krene iz Niša.
Povlačeći paralelu sa aktuelnim protestima „Žutih prsluka“ u Francuskoj i trenutnih u Srbiji, Jovanović kaže da je potrebno prošititi zahteve. Zahtevi koji su francuski demonstranti istakli između ostalog su i povećavanje minimalca, progresivno oporezivanje čime bogatiji plaćaju veći porez, kao i dostojanstven život migrantima i tražiocima azila.
„Moramo da imamo sistemsku promenu, a protest udara i na tu sistemsku promenu, ali krajnje je vreme da ih mi građani definišemo i da kažemo i vlasti i opoziciji ovo su zahtevi. Verujem da sa dobrim zahtevima možemo da privučemo i glasače SNS-a. Vreme je da se prošire zahtevi, koji se možda i ne svide opoziciji, ali moraju i oni da prođu test demokratičnosti“, dodaje Jovanović.
Sa organizatorima niškog protesta iz Pokreta mladih „Za Niš bez straha“ redakcija portala mediareoform.rs stupila je u kontakt. Međutim, uprkos uveravanju da će poslati pismeno odgovore na pitanja zašto su se odlučili da dodaju lokalne zahteve i koliko je važno da se lokalni zahtevi istaknu zajedno sa onim zahtevima na nacionalnom novu, do objavljivanja ovog teksta njih nismo dobili.
Šta nakon protesta?
Iskustvo rasipanja protesta nakon izbora 2017. i izostanka lokalnih zahteva ovoga puta mogu da pomognu u definisanju sistemskih promena.
„Svaki protest je jedan korak i pitanje je koliko je značajan ovaj korak. Ako sagledamo neku širu političku priču, mi imamo dva paralelna politička procesa, dva politička procesa koje politički aktivni građani prate i priželjkuju da se realizuju. Jedan je kraći i u pitanju je promena vlasti. To je, međutim, na kratkom štapu i on će se u nekom trenutku sigurno desiti. Drugi segment je potreba ljudi da žive bolje i da žive slobodnije. Da li promena vlasti donosi i tu promenu? Istorija i iskustvo su nam pokazali da donosi, ali mi imamo širi sistem u kome se sve vrati na staro“, kaže Mladen Jovanović.
On dodaje da ovi protesti ozbiljno ljuljaju vlast Srpske napredne stranke, ali pitanje je da li će ta poljuljanost biti dovoljna za promenu vlasti, a i ako dođe do smene vlasti šta dalje:
„Pitanje je da li je opozicija spremna da se menja. Videli smo da aktuelna vlast ide u smeru veće centralizacije, koncentraciju moći i to se kreće u pravcu autokratije. To politički obrazovanom čoveku apsolutno je neprihvatljivo. Trebalo bi da se čuje šta opozicija nudi“.
Rastislav Dinić kaže da je potrebna politička volja za ispunjenje zahteva, a samim tim i promenu sistema.
„Režim je više puta, samo u poslednjih godinu dana, jasno stavio do znanja Nišljiama da ga njihovi interesi ne zanimaju i da je spreman da ih žrtvuje privatnim interesima, poput interesa stranih investitora“.
Ono što Jovanović ističe kao ličnu bojazan jeste situacija u kojoj se zahtevi ispune, a ne desi se suštinska promena podsećajući kada su nakon 5. oktobra političari preuzeli zasluge za promenu, pa je razočaranim građanima trebalo petnaestak godina da zaborave to iskustvo i da krenu dalje.