Pandemija koronavirusa pogodila je najpre zdravstveno, a onda i ekonomski sve delove društva u gotovo svakoj zemlji, pa tako ni civilni sektor nije ostao imun na novonastalu situaciju. Ipak, sudeći po iskustvima Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), nevladine organizacije se trude da vanredno stanje ne utiče mnogo na njihov rad, ali i da iz svega ovoga izvuku pouke i ideje kako da nakon pandemije deluju na društvo da se nikada više ne bismo našli u sličnoj situaciji.
Članovi NKD-a počeli su da rade od kuće i pre proglašenja vanrednog stanja i, kako kažu, projekte uklapaju sa potrebama lokalnih zajednica u Srbiji.
„Kako se desila ova kriza, aktivisti širom Srbije krenuli su da rade neverovatno lepe akcije solidarnosti sa svojim komšijama, i mi gledamo da ih podržimo kako znamo i umemo. Paralelno sa tim, radimo sve aktivnosti koje možemo od kuće, kao što je monitoring stanja ljudskih prava, monitoring procesa centralizacije i decentralizacije i slično“, priča Mladen Jovanović, direktor NKD-a.
Svi donatori imaju razumevanja za trenutno stanje i samo jedan od njih zamrzao je deo sredstava.
„Jedan broj donatora nam je poslao set najrazličitijih uputstava – od zaštite zdravlja, do preporuka za način funkcionisanja kada se radi od kuće. Mi takve savete i iskustva razmenjujemo ne samo sa donatorima nego i sa firmama, kompanijama i drugim organizacijama sa kojim sarađujemo, jer je za sve nas ovo nova situacija. Sa druge strane, neka naša iskustva i načine rada donatori su podelili sa drugim zemljama“.
Iako još nije jasno definisano da li će se najavljene mere finansijske pomoći države odnositi i na udruženja, Jovanović kaže da svaki državni organ, ukoliko smatra da mu je potrebna pomoć civilnog sektora u ovim prilikama, treba da im se obrati.
Mladen Jovanović; Foto: MRCN/ B.R
„Generalno, bilo bi zaista neobično da država usmeri podršku prema privatnom kapitalu, koji služi za privatni interes, a da takvu istu podršku ne obezbedi za pravna lica koja rade u javnom interesu. Već je dosta novca iz državnog budžeta preliveno u privatni sektor, sada je najavljeno da će čak polovina državnog novca da ode za privatnike i to za mene nije ohrabrujuće. Još više je zabrinjavajuće to što će ovakva fiskalna politika podrazumevati mere štednje u javnom sektoru, jer će na raspolaganju biti nedovoljno novca i za mere podrške prvredi i za redovan rad javnog sektora. A te mere štednje su i doprinele tome da naš zdravstveni sistem možda ne funkcioniše baš onim kapacitetom koji bi bio optimalan u ovoj situaciji. Srbija nije izuzetak, takve politike se vode i u drugim delovima Evrope i dovele su do toga da zdravstveni problemi svuda, osim, čini mi se, u Nemačkoj, imaju ozbiljne probleme da izađu na kraj sa epidemijom kao što je korona“, smatra Jovanović.
On se nada da će nevladin sektor ipak izaći iz projektnog razmišljanja i da neće nastaviti da radi samo svoje projekte, već da će nakon ove krize ipak ponuditi neka rešenja kako da nam se slične ne dešavaju u budućnosti.
„Tu konkretno mislim na veliku potrebu da građani, pre svega, a onda i civilno društvo čvrsto stanu iza ideje da se ojača javni sistem zdravstva i obrazovanja, da se prosto obezbedi da usluge javnog sektora dobiju na kvalitetu, što definitivno može samo izdvajanjem budžetskog novca. Mi moramo da budemo protiv svih mera štednje ubuduće, jer zbog godina izdvajanja javnog novca za privatni sektor, mi smo u tom problemu da su milioni i milioni evra, koji su sada mogli da budu iskorišćeni da mi budemo bezbedniji, trenutno u fabrikama koje spajaju kablove i prave automobilske delove. Sada je pravo vreme da se zapitamo da li ćemo se lečiti u tim kompanijama, da li će naša deca da idu tamo u škole, ili ipak moramo da imamo neku bazu koja obezbeđuje sigurnost, bezbednost, slobode i prava“, smatra Jovanović i dodaje da je to moguće samo uz jake institucije javnog sektora.
„U ovakvim situacijama treba se setiti da svaka korupcija i svaki javni novac koji je korupcijom završio u nekom privatnom džepu, možda sada znači nekoliko života manje. I upravo u ovako teškim okolnostima korupcija dolazi na naplatu. Ako iz ove krize ne izađemo sa svešću da smo kao društvo krenuli jednim trulim putem i da je ova epidemija jedna odvratna opomena na to, i ako civilni sektor ne bude glas protiv pogrešno usmerene potrošnje javnog novca i korupcije, bojim se da nas sledeća ovakva situacija čeka brzo“.
