MLADI SU KOLATERALNA ŠTETA SRPSKOG OBRAZOVNOG SISTEMA

Foto: Marjan Cvetković

Šta je fakultet? „To ti je kad učiš, učiš i ništa ne naučiš!“

Sve češće razmišljam o ovoj definiciji. Čuo sam je u Kefalici i nekako mi dođe da viknem poziv u pomoć za srpski obrazovni sistem. Ovo nije samo definicija fakulteta već našeg celokupnog obrazovanja. Znam da i pokvaren sat može da bude dvaput tačan, ali mladi ne smeju biti kolateralna šteta srpskog obrazovnog sistema. Da li smem da naše obrazovanje uopšte nazovem sistemom. Da li će mi mladi možda zameriti zbog toga? Nalikuje na pokvaren sat, ali uz novu bateriju može i mora da se pokrene i radi stalno!

 Moramo shvatiti da sistem nije samo strategija, nama su potrebne inovacije! Potrebni su nam akcioni planovi koji proizilaze iz strategije!

 Da li mi imamo strategiju? Kako je moguće da uporno „štancujemo“ određene profile za koje sigurno ne postoji posao, a pritom imamo potrebu za nekim drugim profilima? Ovo nije ništa drugo, do izvoz domaćeg kadra, a uvoz inostranog. Nedopustivo! Pa koji roditelj će biti srećan kada njegovo dete bude prinuđeno da nakon školovanja ode hiljade kilometara daleko? Zašto sistem ne oslušne malo potrebe mladih i uskladi obrazovne profile sa potrebama tržišta i pokrene mehanizam? Možda će jednog dana škole štrajkovati i zbog neadekvatnog programa i učenja po modelu starom „sto godina“…

Većina mladih nije naučena u sistemu školstva da razmišlja. Oni uče da izdeklamuju za ocenu. Mnogo teorije, minimalno prakse. Sigurno je da svaka tema može da se obradi i nauči kroz debatu i kroz ogled i kroz radionicu i kroz istraživanje i kroz rešavanje praktičnih problema. Osnaži se samo neko od nastavnika, profesora. Mada često srećem nastavnike koji kao vrhunac inovacije navode PowerPoint prezentaciju. Da ne pričam sada i o problematici angažovanja roditelja prilikom pisanja dugometražnih domaćih zadataka kod najmlađih.

Izvor: www.montesori.edu.rs

Obrazovanje mora da pomogne mladom čoveku da stekne i veštine komunikacije, javnog nastupa, postavljanja ciljeva, donošenja odluka, timskog rada. Ne možemo mlade terati da bubaju neke činjenice i da ih totalno nespremne pustimo u životno okruženje. Formalno obrazovanje mora da podržava i neformalno, važno za lični rast i razvoj. Neformalno obrazovanje mora birati teme koje motivišu mlade. Organizacije civilnog društva i donatori moraju biti obazrivi sa nametanjem određenih tema. Ukoliko za neku temu vlada veliko interesovanjе, treba je forsirati. Ona će razviti motivaciju kod mladih. Ona će razviti civilnu hrabrost. Podstaknuće mlade da budu aktivni građani i građanke i kasnije se zainteresuju i za druge teme.

 Iskreno verujem da je i volonterizam nešto što nam može pomoći da gradimo sistem. Ne mogu da očekujem da u ovom trenutku volontiraju odrasli i oni koji su u stalnoj borbi za preživljavanjem, ali mogu to da očekujem od mladog čoveka.

Izvor: nezavisne.com

Danas većinski volontiraju srednjoškolci i srednjoškolke. To treba podržati i dodatno motivisati. U trenutku kada tom srednjoškolcu, toj srednjoškolki, materijalno nije ispred nematerijalnog, treba im biti podrška da volontiraju. Volonitranjem se stiču veštine, stiče praksa, stiče samopouzdanje, otvaraju vidici, sklapaju kontakti. U volonterima vidim lidere koji će steknuto umeti da iskoriste da predvode naš sistem, da umeju da se samozaposle, da zaposle druge, da kreiraju i naše obrazovanje i našu ekonomiju i naše zdravstvo i našu kulturu. Da kreiraju tržište koje poštuje trud, umeće i kompetence.

Prilike stvaraju iskustvo, iskustvo stvara zaposlene.

U čemu vidim rešenje? Otvarajmo škole, otvarajmo fabrike, otvarajmo domove kulture i domove mladih. Оtvarajmo tamo gde ih nema i sačuvajmo tamo gde ih ima. Zašto moraju fabrike, fakulteti, srednje škole biti samo u pojedinim gradovima? Ravnomerna podela, dostupnost, ravnomerne mogućnosti za opstanak i gradova i mladih i porodica u svim delovima naše zemlje. Mora da postoji razvijen sistem na nivou lokalnih samouprava, samo tako možemo očekivati da i država ima sistem koji radi. Sistem radi ukoliko rade svi njegovi elementi. Ako je neko područje predodređeno npr. za poljoprivredne delatnosti, onda se u tom području otvara škola, fakultet za to, stvara tržište za tu delatnost, a ne na stotine kilometara dalje. To je ona čuvena decentralizacija. Prosto ko pasulj, zar ne?

O korupciji i nekompetentnim akterima ne bih trošio reči, jer je svima jasno da to ne obara sistem već vraća unazad. Uvek ću preuzeti hrabrost da upalim alarm kada to uočim, ali to je i obaveza svih vas.

Kvalitet, kompetentnost, odgovornost, solidarnost i dostupnost dugujemo svakom mladom čoveku, na svakom mestu u svakom našem koraku. Mladost je prilika! Ovo je obaveza svih nas!

I Sveti Sava danas ne bi bio srećan, čak su i priredbe iste.

SREĆNA SLAVA DOMAĆINE, ako ti je do veselja.

PODELI
Marjan Cvetković- Doca
Omladinski radnik, aktivista od 2001. godine. Predsednik Krovne organizacije mladih Srbije (2014-2016), član Saveta za mlade Vlade Republike Srbije (2014-2016), član Tima Evropa Srbije i član organizacionog tima Nišville festivala. Dobitnik priznanja "Šetač" i nagrade "11.januar".