Može li Niška Banja spasiti grad od ekološke katastrofe?

NIška Banja; Foto: Davorin Dinić

Zagađenost vazduha u Nišu i okolini činjenica je koja poslednjih meseci uznemirava sve stanovnike ovog grada. Nije redak slučaj da je makar delimično rešenje problema na dohvat ruke, a da se ne koriste potencijali koje nam je priroda dala.

Niška Banja bi mogla da se greje geotermalnim vodama koje izviru u samoj Banji i to nije jedini način da se ovo prirodno bogatstvo iskoristi, smatra arhitekta Aleksandar Jovanović. On je u svojoj doktorskoj disertaciji na nivou urbanističkog planiranja poredio Nišku Banju sa tri slična mesta u drugim zemljama, a najpribližnije je porediti je sa austrijskom studijom slučaja, gde je topla voda koja izvire iskorišćena na najbolji način, smatra Jovanović.

Aleksandar Jovanović; Foto: MRCN/M.B.

Mene je zanimalo kako su se gradovi razvijali uz geotermalnu energiju. Pošto sam studirao u Austriji, obilazio sam manja mesta koja imaju 10 do 20 hiljada stanovnika, kao što su Althajm i Braunau am Inn, na granici sa Nemačkom. Tu su postojali izvori sa dobrim vrednostima, a to su temperatura i protok, koje su pronašli devedesetih godina. Tada su počela prva istraživanja na bušotinama, koje je finansiralo rukovodstvo grada. Kako sam na osnovu ekspertskih intervjua saznao, najbitnija je ta inicijalna bušotinaˮ, priča Jovanović i dodaje da bi takva ispitivanja trebalo uraditi i u Niškoj Banji. Ta bušotina bi pokazala da, na primer, na 1000 metara dubine postoje izvori koji su ekonomski isplativi i tehnički pogodni za eksploataciju.

Istorijska sličnost austrijskih gradova i Niške Banje

Ja sam između ovih gradova i Banje video sličnost u tome što su se i tamo i ovde javljala neka kupatila iz rimskog perioda. Takvih ima i u Nišu, ali i u čitavom delu ove zemlje. Pored toga, i kod njih se javljao kult javne kupališne kulture u srednjem veku. Međutim, nikada nije bila sistematski iskorišćena geotermalna energija, sve dok nisu počeli da razmišljaju o energetskoj efikasnosti, odnosno kako preći sa fosilnih goriva na obnovljivi izvor energije, kakva je geotermalna voda. Logično je bilo iskoristiti prirodne mogućnosti koje imajuˮ, zaključuje Jovanović.

Kako kaže, ova dva grada u Austriji su počela da se greju na ovaj način i profitirali su na više polja. Elektrane zauzimaju mnogo malo prostora, u pitanju je samo jedna zgrada, koja i ne mora da bude udaljena od grada, jer geotermalna energija ima minimalnu količinu štetnih materija.

Geotermalne vode su vezane i za tradiciju, odnosno za kult kupanja kod nas, u Banji su nalazili iskopine koje dokazuju da je tu naselje nastalo upravo zbog te tople vode, da nije tu slučajno nastalo. Pitanje je zašto je kult, koji je do kraja 19. veka bio toliko jak, sada potpuno zanemaren i uopšte se ne govori o tim turskim kupatilimaˮ.

Već je bilo ideja za korišćenje banjske tople vode

Izvorište tople vode u Niškoj Banji, Foto: Davorin Dinić

Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu je krajem 80-ih godina radio studiju, u okviru koje je pravljena istražna bušotina na tlu Niške Banje, i dali su preporuku da bi ceo istočni deo Niša, kome pripada i Niška Banja, mogao da bude snabdeven geotermalnom energijom, upravo iz izvora koji su na istočnom delu te kotlineˮ, navodi Jovanović na osnovu podataka do kojih je došao prilikom izrade doktorske disertacije.

Kako kaže, na osnovu te preporuke je trebalo uraditi istraživanje, i snabdeti deo objekata u Banji geotermalnom energijom.

Koliko znam, sada preko toplotnih pumpi ovu energiju koristi hotel Radon i terme, gde se opet upotrebljavaju samo za kupanje. To su temperature koje ne prelaze 39 stepeni i koje ne mogu da budu dovoljne za ubrizgavanje u radijatore, ali se ne zna kolika bi ta temperatura bila na većim dubinamaˮ.

Iako bi ispitivanje geotermalnih voda sigurno zahtevalo ozbiljno finansijsko ulaganje, ne treba zanemariti prednost grejanja koje bi koristilo vodu kao gorivo, a ne gas ili mazut, koji pored toga što su nezdravi za okolinu, mi ih uvozimo i samim tim zavisimo od drugih zemalja, smatra Jovanović.

U Niškoj Banji se indiviualni objekti greju na čvrsta goriva, što svakako utiče na kvalitet vazduha u mestu koje je lečilište i koje bi moralo da ima čist vazduhˮ.

Potencijalna višestruka korist od geotermalnih voda

Apsolutno je neprihvatljivo što se voda u Niškoj Banji ne koristi na pravi način, smatra i Bratislav Mitković, mašinski inženjer i nekadašnji tehnički direktor Toplane u Nišu. On smatra da bi voda koja izvire u samoj Banji, uz dogrevanje po potrebi, mogla da se koristi za centralno grejanje.

Topla voda bi zimi mogla i da održava ulice suvim; Foto: Davorin Dinić

Voda koja već ima određenu temperaturu treba da se dogreva u kotlarnici koja bi radila na gas, i grejali bi se stambeni objekti. Pored toga, voda koja dolazi direktno iz zemlje može da se koristi i u druge svrhe. Mogle bi da se sprovedu cevi sa toplom vodom kroz sve ulice u Niškoj Banji i da one budu suve tokom zimeˮ.

Kako kaže Mitković, toplane i kotlarnice koje sada rade zagrevaju hladnu vodu, a Banji bi bila na dobitnku jer ima već zagrejanu vodu, i sasvim je malo potrebno da se dogreje kako bi se koristitila za grejanje. Veće toplane i kotlarnice trenutno koriste gas za grejanje, a ostale mazut, dodaje Mitković.

Topla banjska voda bi morala detaljno da se ispita

Sprovođenje grejanja uz korišćenje tople vode je tehnički izvodljivo, smatra dr Goran Vučković, docent na Mašinskom fakultetu, jer se to delimično i radi i to u hotelu Radon, koji se u potpunosti greje preko dve toplotne pumpe.

Neophodno je najpre ispitati kapacitete geotermalnih voda u Banji; Foto: MRCN/M.B.

Ono što je najbitnije je proveriti koliki je potencijal i protok te vode, da bi moglo da se koristi za grejanje čitave Banje. Tehnički je to izvodljivo, ali se ne može tvrditi bez detaljnih istraživanja. Treba ispitati temperaturu vode, njen hemijski sastav, odnosno da li ona pre toga treba da se omekša, isfiltrira ili pripremi na neki drugi način, ali i njen protok, da se utvrdi ima li je dovoljnoˮ, kaže Vučković.

Prema njegovom mišljenju, to bi svakako bila velika investicija, jer voda ne može prosto da se pusti kroz sistem, već se posredno koristi, a najpre se čisti od mehaničkih i hemijskih nečistoća, koje bi mogle da oštete sistem.

Nameće se pitanje da li je dugoročno ulaganje u istraživanje kapaciteta geotermalnih voda Banje i eventualna izgradnja sistema za grejanje izazov kome je grad Niš dorastao, ili će to ipak ostati još jedna propuštena razvojna prilika, zaboravljena u magli smoga naše svakodnevice.


Pročitajte i…

Jovica Vasić – Monografije daju kulturni identitet jednom mestu