Muzej čuva sve zbog čega smo postali ono što smo danas

Taktilna izložba sa 19 predmeta od neolita do srednjeg veka; Foto: MRCN/Ivan Dinić

Narodni muzej u Leskovcu izdvaja se od drugih u Srbiji po tome što ima zgradu projektovanu upravo za muzejske potrebe. Do podizanja zgrade 1974. godine, muzej je od osnivanja, 1. maja 1948, bio u kući Bore Dimitrijevića Piksle.

Mladi, obrazovani ljudi glavna su snaga leskovačkog muzeja. Svi rade sa željom da muzeju vrate mesto u društvu koje mu pripada.

Poslednjih decenija naše društvo pretrpelo je velike promene, naročito u kulturi, izgubili smo muzejsku publiku i interesovanje. Po definiciji, zadatak muzeja je da čuva, štiti i prezentuje, a naš je i da vratimo publiku u muzeje. Ljudi treba da shvate zbog čega su muzeji važni u njihovim životima, da mi čuvamo identitet onih koji su ovde živeli hiljadama godina. I ljudi koji sada žive nekada će biti deo prošlosti i svako od nas želi da ostavi trag“, kaže arheolog Nebojša Dimitrijević, kustos Narodnog muzeja u Leskovcu.

Nebojša Dimitrijević, kustos Narodnog muzeja u Leskovcu; Foto: MRCN/Ivan Dinić

Muzej je kompleksnog tipa i ima odeljenja arheologije, istorije umetnosti, etnologije, istorije, kao i odeljenje za dokumentaciju i tehničko održavanje. Sa pedeset i jednim zaposlenim, u stanju je da samostalno organizuje i vodi sve aktivnosti.

Kako je ovo doba kompjutera i informacija, svakom kolektivu potrebna je ’sveža krv’, mladi ljudi koji shvataju ulogu interneta i društvenih mreža u svakodnevnom životu kako bi što bolje promovisali naše sadržaje i doprli do što veće publike. Zbog toga se trudimo da svako od nas uči nove veštine, da budemo konkurentni i da prevaziđemo sve teškoće u radu“.

Izložba „Dodirni prošlost“ – dobar primer inkluzije

U leskovačkom muzeju trude se da budu dostupni svim građanima, pa tako imaju stalnu taktilnu izložbu sa 19 predmeta od neolita do srednjeg veka, vodič kroz ceo muzej na Brajevom pismu, specijalne naočari sa različitim dioptrijama za uvećanje predmeta, kao i tablete sa znakovnim vođenjem kroz postavke.

Taktilna izložba sa 19 predmeta od neolita do srednjeg veka; Foto: MRCN/Ivan Dinić

Taktilnu izložbu ’Dodirni prošlost’ pratile su radionice za decu koje su pokazale koliko je teško onima sa oštećenim vidom. Deci iz škola stavljali smo poveze preko očiju, oni bi, prateći taktilnu stazu, dolazili do predmeta, opipavali ih i zatim su imali zadatak da ih nacrtaju. Oko 95 posto dece uspelo je da nacrta zadati predmet, uključili su sva čula, tako da je to bilo veoma interesantno i poučno za njih“, priča naš domaćin.

Pristupačnost ovog muzeja je nešto na čemu zaposleni stalno rade, stoga imaju u planu da kompletno renoviraju hol, toalete za osobe sa invaliditetom i pristupnu rampu zgradi.

Muzej za decu u Šop-Đokićevoj kući u Leskovcu, Foto: MRCN/Ivan Dinić

Muzej za najmlađe Leskovčane

Leskovac je nekada bio sedište turskog pašaluka i bio je veći od Niša, ali u gradu gotovo da nema kuća iz tog perioda.

Danas u Leskovcu postoje samo dve kuće iz tog vremena, jedna je u centru grada, Šop-Đokićeva kuća, i tu je smeštena Turistička organizacija Leskovca, a druga je Bore Dimitrijevića Piksle. Ona prikazuje arhitekturu iz turskog perioda, kao i enterijer gradske kuće iz 19. veka. U bivšem podrumu ove kuće napravljen je dečji muzej, sa malom bibliotekom, multimedijalnom salom u kojoj se održavaju radionice i predavanja, a u njemu radi kustos pedagog“, priča Dimitrijević.

Caričin grad – neistraženo blago Leskovca iz doba Rimskog carstva

Deo postavke muzeja posvećen je najznačajnijem lokalitetu Iustiniana Prima, u narodu poznatom kao Caričin grad. Po pretpostavci arheologa, ovo je rodno mesto poslednjeg rimskog cara Justinijana od njih 18 koji su rođeni na teritoriji današnje Srbije.

Lokalitet se nalazi 30 km od Leskovca, a predmeti sa lokaliteta čuvaju se u muzeju.

Prva iskopavanja počela su 1912. godine i sa dužim ili kraćim prekidima traju do danas. Međutim, samo je zagrebana površina Caričinog grada. Ovaj lokalitet od ostalih u Srbiji izdvaja dostupnost za dalja nesmetana arheološka istraživanja. Ovo je neka vrsta srpske Pompeje imamo jedno polje, na koje dolazi car, podiže grad ni iz čega, grad ostaje napušten, niko ga više ne naseljava. Mi imamo i veće gradove, kao što su Naisus, Singidunum, Serdika, ali nijedan ne može da se istražuje kao Caričin grad, za koji može da se dobije kompletan urbanistički plan kao na dlanu“, priča Dimitrijević i dodaje da je ovaj grad veoma važno svedočanstvo, ne samo arhitekture u poznom Rimskom carstvu već i religije, života i istorije.

Caričin grad – rodno mesto poslednjeg rimskog cara Justinijana od njih 18 rođenih na teritoriji današnje Srbije; Foto: MRCN/Ivan Dinić

Pored Caričinog grada, u nadležnosti muzeja nalazi se i Tekstilni muzej u selu Strojkovce, jedinstven u Srbiji, etnografski muzej Stara kuća, kao i spomen-kuća Koste Stamenkovića.

Leskovački muzej kao predstavnik Srbije u Francuskoj

Godina kulturnog nasleđa trebalo bi da poveže sve Evropljane i pokaže kako delimo isti životni prostor i kako su naše kulture isprepletane. Mi smo uradili izložbu „Moravci i Francuzi, braća po oružju“, jer su sudbine ovih naroda bile vrlo isprepletane u Prvom svetskom ratu, delili su i dobro i zlo. Ono čime se naš muzej ponosi jeste to što je izložba predstavila Srbiju u Srpskom kulturnom centru u Parizu povodom stogodišnjice obeležavanja primirja u Velikom ratu.

Da građani učestvuju u stvaranju kulture

Svaki muzej trebalo bi da igra veliku ulogu u društvu, jer čuva korene određene zajednice, odnosno sve zbog čega smo postali ono što smo danas. Iz muzeja bi trebalo da potiču neke društvene osobine i navike, jer su upravo muzeji čuvari društva.

Građani treba da učestvuju u procesu stvaranja kulture: Foto: MRCN/Ivan Dinić

Muzej ima velike planove, sada se renovira drugi sprat, pa će u perspektivi na prizemlju biti predstavljeno zlatno doba Leskovca između dva svetska rata. Trudimo se da iskoristimo svaku šansu koja nam se pruža, i onu za saradnju sa međunarodnim institucijama.

Po mom mišljenju, budućnost muzeja je javno i privatno partnerstvo, da muzeji izađu na tržište, gde će kroz rad i takmičenje postizati uspehe, i gde ćemo morati da budemo bolji, brži i inovativniji od naših takmaca. U ovom trenutku naši takmaci su rijaliti programi i šund kultura, ali mi se trudimo da ih nadmašimo novim postavkama i interesantnim pričama o Leskovcu. To ne smemo da činimo onako kako mi želimo, već moramo da osluškujemo šta ljudi žele da vide, da čuju i na koji način to žele da dožive. Ne smemo da im namećemo nešto, već da im damo šansu da učestvuju u procesu stvaranja kulture“, smatra ovaj arheolog iz Leskovca.

Uspešan rad uvek prate i nagrade

Muzej u Leskovcu uspešno radi i to je zaposlenima do sada donelo brojne nagrade, kao što su Vukova, tri Valtrovićeve i tri Oktobarske nagrade Grada Leskovca. Kustosi iz ovog muzeja su pre dve godine proglašeni  za najuspešnije u Srbiji, zahvaljujući izložbi „Zlatno doba Leskovca“, a godinu dana kasnije za izložbu „Tajne arheološkog depoa“. Muzej je 2015. godine proglašen za najbolji u Srbiji. 


Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova, galerija fotografija i video priloga koji se bave promocijom ustanova kulture jugoistočne Srbije i značajnog kulturnog nasleđa koje poseduju, kao i zaposlenih – pojedinaca sa istaknutim ostvarenjima u oblasti izučavanja, zaštite i prezentacije kulturnih dobara ovog dela Srbije. 

Projekat „Čuvari nasleđa južne i istočne Srbije“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet u 2018. godini.