Da se i kroz crtane filmove može zavoleti matematika i programiranje, potvrđuje mladi Leskovčanin Veljko Toljić. Kao učenik prvog razgreda specijalnog matematičkog odeljenja Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu, sa drugom iz škole Veljko se sprema za regionalno takmičenje u Podgorici, gde predstavljaju jednu od pet pobedničkih aplikacija na MTS web konkursu u Srbiji.
Aplikaciju virSpeak napravio je sa Momčilom Tošićem, učenikom drugog razreda takođe specijalnog matematičkog odeljenja, kao član tima
South Serbia Džiberi.
Osvajao je dosta medalja na domaćim i međunarodnim olimpijadama, a svojim najvećim uspehom do sada smatra bronzanu medalju na turniru „Džon Atanasov“ u Šumenu u Bugarskoj.
„Konkurencija je bila ogromna zato što to nije bilo standardno međunarodno takmičenje, na kome je po jedan tim iz jedne zemlje, nego svako može da pošalje onoliko timova koliko želi. Tako je bilo više ruskih, bugarskih i rumunskih timova, a oni važe za ljude koji se ozbiljno bave programiranjem i bili su velika konkurencija“, kaže Toljić i dodaje da je ta nagrada upravo zbog toga toliko velika. Tim iz Srbije bio je sastavljen od osam članova, a šest se vratilo kući sa medaljama.
Ljubav prema matematici i programiranju se, prema Toljićevom mišljenju, rađa odmalena.
„Deca koja vole zagonetke, slagalice i slično, ove nauke mogu da posmatraju kao igru, odnosno kao izazove. Na sličan način bi i profesori mogli da ih približe učenicima, da ne predstavljaju matematiku kao nešto teško i zvanično ustaljeno, jer se sve te nauke oslanjaju na razmišljanje. Što se više neko potrudi, više će napredovati i više voleti te nauke“, savetuje Veljko i dodaje da je za svaki uspeh neophodna podrška porodice.
„Moji roditelji su informatički pismeni, ali se niko ne bavi programiranjem. Oni mi pružaju maksimalnu podršku tako što me puštaju da se bavim onim što hoću, a tu su i da me uteše kada loše prođem na takmičenju, odnosno da čestitaju kada sam uspešan“.
Podrška zejednice bitna je za napredovanje
Veljko je zasada dobijao podršku društvene zajednice za postignute uspehe, kako u Leskovcu, gde je završio osnovnu školu, tako i sada, kada je došao u Niš. To je, kaže, bitno kao podstrek za dalji rad.
„Još u Leskovcu sam za svaku osvojenu nagradu dobijao i novčanu nagradu od grada, dobio sam i Oktobarsku nagradu grada Leskovca, a bilo je i materijalnih nagrada od Srpske akademije nauka i umetnosti. Zapravo, pravo na prelazak na viši nivo takmičenja za mene je najbolja nagrada za uspeh“, kaže Veljko.
Pravljenje igrica kao hobi
Dok njegovi vršnjaci iz hobija igraju igrice, Veljko ih stvara.
„Programiranje sam još u petom razredu delimično i počeo da učim da bih pravio igrice, ali sam kasnije krenuo i sa takmičarskim programiranjem. Igrice su mi ostale hobi i volim povremeno da se prijavim na neki gejm džem. To su dvanaestočasovna ili dvadesetčetvoročasovna takmičenja na internetu, mini-konkursi na kojima se dobije tema na koju se prave igrice“, kaže Veljko i dodaje da ovaj hobi još uvek ne vidi kao mogući izvor zarade iako zna da je to u budućnosti moguće.
Trenutno između matematike i programiranja bira ovo drugo.
„Mnogo volim i matematiku, kao i sve nauke koje zahtevaju razmišljanje i logiku, u poslednje vreme sve više volim i fiziku, ali trenutno se programiranjem najviše bavim“, priča Veljko i dodaje da za sada nema jasnu predstavu o tome čime bi voleo da se bavi profesionalno.
„Apsolutno sam siguran da ću se baviti matematikom, programiranjem, ili nečim između. Skoro sve što sam do sada probao, dopalo mi se. Softversko, tamičarsko programiranje, programiranje android aplikacija, video-igara, veštačka inteligencija me takođe dosta interesuje. Ne znam gde ću da odem, ali znam da će biti interesantno“, zaključuje Veljko.