Lažnih vesti ima svuda u svetu, ali u našoj zemlji je zabrinjavajuće što se u proizvodnji tih vesti najviše ističe država i mediji koji su zato i osnovani ili su “upregnuti” u svrhu širenja takvih informacija, smatra potpredsednica NUNS-a Biljana Stepanović. Kako kaže, u takvoj situaciji veoma je teško boriti se protiv lažnog informisanja.
“Mediji koji se još uvek trude da zadrže osnovne profesionalne standarde se na taj način bore, ali njihove su mogućnosti ograničene. Oni se bore tako što se drže novinarskog kodeksa, standarda i na kraju krivičnog zakonika koji eksplicitno zabranjuje uzbunjivanje i širenje lažnih vesti“, kaže Stepanović i dodaje da je najveći problem to što se iz državnih institucija, koje bi morale da se staraju o poštovanju zakona, svakodnevno dobijaju neistinite informacije.
“Nama najviši državni zvaničnici govore da smo mi lider u regionu, da je naš privredni uspon najveći, da smo prosto fantastični i privlačimo strane investicije. U isto vreme je Svetska banka u svom izveštaju iz prethodne godine navela da je Srbija poslednja zemlja po svim parametrima. Ali to nema ko da kaže i ne može da dospe do građana“.
Konzumenti medija teško razlikuju lažnu od istinite vesti
Stepanović smatra da se u Srbiji mali broj medija bori protiv lažnog izveštavanja, a da su najtiražniji, kao i oni sa nacionalnom frekvencijom zapravo najveći proizvođači lažnih vesti.
“Svakodnevno imate nešto što je totalna laž: da će da nas napadnu ovi ili oni, da će biti državni udar, da neko kuje zaveru, da hoće da svrgnu predsednika i slično. Nekada jednog dana pričaju jedno, sledećeg dana suprotno. Problem je u tome što smo odnegovali generaciju konzumenata koja je u stanju da taj sadržaj primi kao ozbiljan i što mi treba da taj zatrovani medijski prostor isčistimo“, kaže ona i dodaje da je to gotovo nemoguće uraditi.
“Ja zastupam tezu da lažna vest ne postoji, to je oksimoron. Ili je vest, ako je istinita, ili je laž, ako je izmišljena“.
Tome doprinosi i zbunjenost ljudi koji svakodnevno primaju informacije sa vrha državne vlasti o tome da našoj zemlji preti opasnost sa svih strana, pa su oni zbog toga pod stresom, a sa druge strane dobijaju lepe vesti koje su često neistinite.
“Došli su investitori, otvorila se fabrika ovde, pa radna mesta onde, pa naš privredni napredak, GDP, BDP, DDT, ljudi ne znaju šta to znači, ali misle da je nešto mnogo dobro. Oni su u potpunoj konfuziji, žive katastrofalno, a ovamo se govori da je napredak. Znači, samo malo da se strpe i do njih će taj napredak da dođe. Neizvesnost radnih mesta, sve lošije obrazovanje, nemogućnost ljudi da putuju i vide nešto drugo, sve nas to spušta toliko, da smo mi podložni bilo kakvim lažnim vestima“, zaključuje Biljana Stepanović.
Obilje medijskog sadržaja doprinosi konfuziji publike
Prema mišljenju potpredsednice NUNS-a, razvoj medija i količina medijskog sadržaja danas olakšava manipulisanje konzumentima.
“Sada se sve pomešalo, imamo društvene mreže, koje bi trebalo da olakšaju posao, a one još i otežavaju. Svako može da proizvodi nešto što će zvati vestima. Imamo i takozvane medije čiji zadatak nije da daju informacije, za šta mediji i služe, već je njihov glavni zadatak da proizvode te lažne vesti. Tu su i silni rijaliti, koji ne predstavljaju pravi život, a i odatle se proizvode vesti. Toliko se zamutila voda, toliko je sve došlo do apsurda, da iz šume svega što dobijate sa svih strana, teško možete da zaključite na prvi pogeled šta je vest, a šta je laž”, zaključuje Stepanović.
Kako kaže, ovolika proizvodnja lažnih vesti polako obesmišljava profesiju novinara, koji treba da pronađe, plasira i objasni informaciju. Ali, ako nema informacije, onda nema ni novinarstva i ti ljudi koji se bave proizvodnjom lažnih vesti ne mogu se zvati novinarima, već političkim PR-ovima.
Medijska pismenost – najjače oružje protiv lažnih vesti
Postoje i portali koji se bave otkrivanjem lažnih vesti, kao što je fakenews.rs, ali to je sporadično, to ne može biti masovna pojava. Ja smatram da je neophodno medijsko opismenjavanje ljudi, i to od što mlađeg uzrasta. Dok ljudi nisu u stanju da proniknu u to šta je stvarno vest, a šta laž, spin, neka vrsta podmetnute informacije, dotle će ova zbrka da postoji.
Odnos vlasti prema medijim pokazuje stanje u društvu
Kako kaže, neku buduću vlast će posmatrati samo kroz njenu odnos prema medijima, jer je to najbolji pokazatelj.
“Ako ta vlast bude spremna da medijsku scenu očisti i da uvede elementarne novinarske standarde, ja ću verovati da je došlo vreme da se Srbija promeni i da se uvedu barem neki civilizacijski standardi. Ako i neka nova vlast, kada god to bude bilo, samo uđe u pakt sa sadašnjim medijima, to nam je siguran pokazatelj da do promene neće da dođe“, objašnjava potpredsednica NUNS-a.
