Noviteti u akademskom listu Pressing, tematski Strip pressing posvećen autorkama

80. broj Pressinga i 18. broj Strip presinga; foto: MRCN/M.D.

Novi, jubilarni 80. broj akademskog lista Pressing i 18. broj Strip Pressinga izašli su iz štampe. Osim novih tema i tekstova, uredništvo Pressinga najavljuje i novitete – podlistak Pressing junior. Strip Pressing posvećen je autorkama sa Balkana.

Glavni i odgovorni urednik Dejan Kostić za naš portal kaže da su se za Pressing junior odlučili jer mladi i budući novinari nisu imali mogućnost da se oprobaju u štampanom mediju. Uređivanje ovog podliska biće na mladima:

Časopisi u Nišu – između tradicije i digitalnog

„Stupili smo u kontakt sa zainteresovanim studentima i saradnicima za koje se nadamo da će biti okosnica svega toga. Nakon kampanje na društvenim mrežama i fakultetima uslediće period regrutacije, a za kraj novembra planirano je prvo izdanje. Za nekoliko prvih brojeva već je obezbeđeno sredstava, a ja se nadam da će nakon toga sami novinari uspeti da nastave priču i da Pressing junior zaista zaživi“.

Kostić navodi da se nada da će najveći broj saradnika podliska doći sa Departmana za novinarstvo i komunikologiju niškog Filozofskog fakulteta, ali da su otvoreni i za ostale studente.

Rodna ravnopravnost u stripu

Glavni i odgovorni urednik Presinga Dejan Kostić i glavni i odgovorni urednik Strip Pressinga Marko Stojanović; foto: MRCN/B.R.

Sama činjenica da ima kvalitetnih strip autorki na Balkanu, kao i da se sve više devojaka i žena interesuje za strip, navela je urednika Strip Pressinga Marka Stojanovića da čitav broj posveti ženskim autorima.

Tokom ovih dvadeset godina sam preko leskovačkog festivala Balkanska smotra mladih strip autora dolazio do zanimljivih stripova, beležio i poželeo da damo sebi izazov, što je naišlo na odobravanje uredništva Pressinga“, navodi Stojanović i dodaje da na Balkanu i u Srbiji ima još kvalitetnih strip autorki koje se nisu našle u ovom broju jer su bili ograničeni prostorom.

Niška strip scena: usponi, padovi, ali i dalje postoji

Jedna od zastupljenih autorki u ovom broju Strip Pressinga je Jelena Đorđević. Ona kaže da danas nije teško probiti se u svet stripa zahvaljujući internetu.

Pitanje je vremena, strpljenja i upornosti. Problemi za strip autorke nastaju kasnije, kada postanu poznate. Tada kreće preispitivanje: uspela je jer je žena, ko je njen suprug? To se muškarcima gotovo nikada ne dešava“, kaže Đorđević.

Devetnaestogodišnja Danica Dedić najmlađa je auotrka u ovom broju. Ona je, zahvaljujući leskovačkoj školi stripa koju vodi Marko Stojanović, uspela da ne samo uđe u strip vode već i da izgradi svoj stil.

Potrebno je da ti neko prokrči put kada si mlad, a onda sama da se snađeš. Sama škola stripa pomogla mi je da definišem svoj rad, koji je u početku bio andergraund, a Marko Stojanović mi je pomogao da moj izraz bude više prihvatljiviji publici“, navodi ona.

Lokalni listovi finansijski ograničeni?

Nije sve slavljenički kada je reč o novim izdanjima Studentskog informaciono-izdavačkog centra. Na ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje periodičnih izdanja upravo ovaj broj Strip Pressinga nije bio podržan. Ipak, Grad Niš prepoznao je važnost ovog izdanja, pa ga je finansijski podržao.

Gradovi pomažu strip scenu – Niš je podržao ovaj broj Strip Pressinga, bez Leskovca ne bismo mogli da organizujemo smotru, ne bismo mogli da izdamo Vekovnike. Država za kulturu, za mlade treba da ima konstantne grantove i konstantu kulturnu politiku da domaći strip vrati na staze stare slave“, kaže Marko Stojanović.

„Uprkos sirotinjskom ulaganju, budućnost strip umetnosti na jugu je svetla“

Zašto se lokalni časopisi ne finansiraju na nivou države, pitanje je na koje ni Dejan Kostić nema odgovor:

Za mene je misterija zašto komisija nije svesna da je teže doći do sredstava za izdavanje periodike na lokalu, nego u prestonici. Sa druge strane, očigledno na podsvestan način smatraju da kultura ne bi trebalo da postoji van prestonice. Primer je ovogodišnji konkurs na kome je podržano dvadesetak časopisa iz Beograda, a svega par njih iz drugih delova Srbije“, kaže naš sagovornik i dodaje da je pitanje ima li smisla da nastave da se prijavljuju sa projektima na konkursima Ministarstva kulture.

Međutim, jedini izlaz iz ovakve situacije Kostić vidi u samoorganizovanju udruženja i izdavača van Beograda kako bi se pokrenula akcija i skrenula pažnja na ovakav odnos prema kulturnim institucijama i udruženjima u ostatku zemlje.