Odgovorni građani i zelena arhitektura u borbi protiv klimatskih promena

“Mi ovu planetu nismo nasledili od svojih predaka, nego je pozajmljujemo od svoje dece,” podsetio je Miomir Vasov, docent na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, citirajući poglavicu Sijetla, na debati „Arhitektura i urbanizam, rešenje u borbi protiv klimatskih promena.“

Vasov je istakao da je nužno da građani i građanke počnu da razmišljaju o tome da sve ono što nam je priroda dala kao resurs troše što je moguće manje:

Miomir Vasov, docent na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu / Foto: MRCN / B.R

“To znači da, ako je u pitanju voda, zatvorimo slavinu dok peremo zube. Ako je struja u pitanju, da ne ostavljamo kompjutere na režim ‘stand by,’ da vadimo punjače iz utičnica, koji troše struju iako na njih nije priključen telefon. Moramo da se ponašamo odgovorno. Ja se recimo trudim da u trgovinu nosim ceger, da ne koristim kese koje oni svesrdno daju,” dodao je.

Asistentkinja na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, Marija Stamenković, saglasna je, i dodaje da je rešenje osvešćivanje građana i građanki o važnosti borbe protiv klimatskih promena, te edukacija o tome koliko je bitno podržavati zelenu arhitekturu.

Na debati, Stamenković je govorila o zelenim krovovima:

Marija Stamenković, asistentkinja na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici / Foto / MRCN / B.R

Zeleni krovovi predstavljaju jednu konkretnu meru u borbi protiv klimatskih promena, i jedini su način povećanja urbanog zelenila. Oni svojim procesima evapotranspiracije rashlađuju okolni vazduh, koji je u gradovima značajno topliji u odnosu na prigradska nasilja i seoske sredine.”

Objasnila je i da zeleni krovovi doprinose smanjenju mogućnosti poplava, jer zadržavaju deo vode, što je posebno bitno za olujne prilike, kada za kratki vremenski period padne velika količina padavina.

Na debati je učestvovala i Anais Budar, menadžerka marketinga i komunikacije u francuskoj firmi PopUp House, koja gradi objekte sa velikom termičkom efikasnošću na brz i jednostavan način, i to tako što izgradnju objekata u potpunosti prilagođava zahtevima terena i prirodi.

Osim štednje energije, specifičnost ovih objekata je što se oni u potpunosti mogu reciklirati.

Debatom „Arhitektura i urbanizam, rešenje u borbi protiv klimatskih promena,“ izložbom “Život smeća”  i projekcijom filma „Povrtnjak mog dede“ reditelja Martina Espozita, Karavan klime krenuo je iz Niša, gde je održan u okviru festivala „Nauk nije bauk“ na Elektronskom fakultetu.

Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena / Foto: MRCN / B.R

Inicijativu Karavan za klimu organizuje Francuski institut u Srbiji, u saradnji sa Ambasadom Francuske i uz podršku kompanije Suez.