Otvoreni podaci korisni su za poslovanje, ali i u svakodnevnom životu

Otvoreni podaci su transparentni podaci koji mogu dalje da se obrađuju i treba da budu u Excel-u, CSV ili XML formatu; Foto: MRCN/A.A.

Otvoreni podaci smatraju se najvrednijim resursom današnjice, a naša zemlja je tek na početku procesa otvaranja podataka. Ovako transparentni podaci korisni su biznis sektoru, jer na osnovu njih može da se planira posao, korisni su za razvoj nauke, ali i za građane u svakodnevnom životu.

Otvoreni podatak je kakav vazduh dišemo, kakvu vodu pijemo i slično. Primer iz Niša su protesti zbog Toplane, jer kada bi građani znali koja je tačna cena grejanja i kako se formira, jasno bi znali šta i zašto plaćaju. Ove zime često su nam pričali da je Niš jedan od najzagađenijih gradova u Evropi. Odakle mi to znamo, gde su ti podaci? Znamo da se nekoliko puta dnevno mere, ali džaba kada nisu javno dostupni. U koju god oblast da se zagrebe, otvoreni podaci mogu da spasu život običnom građaninu. To može da bude i gradski budžet, jer ukoliko je javan i transparentan, ljudima će biti jasno koje će se ulice u narednoj godini asfaltirati, gde se ulaže naš novac“, smatra Nenad Stojanović iz Proaktiva.

On kaže da je otvorenost podataka vrlo značajna za civilni sektor, koji sada funkcioniše tako što piše projekte nekada i bez argumentacije. Otvoreni podaci pokazali bi statistiku, zašto i kako se nešto desilo, koji su najveći problemi i onda ne bi bilo potrebe izmišljati nove, nego rešavati one za koje postoje podaci, a to su javni prevoz, zdravstvo, obrazovanje i slično.

Treba praviti razliku između otvorenih i transparentnih podataka, ističe Ivan Grujić iz Agencije za konsalting asocijacija iz Leskovca.

Transparentan podatak je javno dostupan, ali on nema neku dodatnu vrednost, dok je otvoren ima jer se uz pomoć odgovarajućeg softvera otvoren podatak može automatski preuzeti sa sajta državne institucije i dalje se obrađivati. To ne može da se radi sa slikom ili PDF dokumentom. Otvoreni podaci moraju da budu u Excel-u, CSV ili XML formatu“, kaže Grujić i kao primer navodi upotrebu otvorenih podataka o poplavama iz 2014. godine.

„Zamislite da su podaci o vremenu, žuti i crveni meteoalarm, kao i podaci o vodostaju u formi otvorenih podataka. Neka firma upotrebi te podatke da napravi neku aplikaciju, i neko ko živi pored reke u realnom vremenu dobije upozorenje da će biti velika kiša, koliki je vodostaj reke i koliko vremena ima da zaštiti sebe i svoju porodicu“.

Nenad Stojanović, Proaktiv: „Otvoreni podatak je kakav vazduh dišemo, kakvu vodu pijemo i slično“; Foto: MRCN/A.A.

Srbija tek kreće sa otvaranjem podataka

Iz Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), odnosno firme DCG Konsalting, kažu da na republičkom nivou postoji strateško opredeljenje da se radi na elektronskoj upravi i otvaranju podataka. Iako sistem nije u potpunosti uspostavljen, urađeno je dosta toga, pokrenut je Portal otvorenih podataka, eUPRAVA, a podzakonskim aktima rešeno je pitanje standardizacije za objavljvanje podataka, odnosno u kom formatu će biti i kako će izgledati.

Trenutno stanje nije najbolje, jer ne postoje hardverski i softverski kapaciteti, ali ni ljudski resursi. To jeste veliki problem, konkretno sa osobama zaduženim za informacione tehnologije u lokalnim samoupravama. Postoji zabrana zapošljavanja i nedovoljno su plaćeni, pa mladi ljudi, koji bi mogli da razvijaju baze podataka, softverska rešenja i slično, nađu bolji posao i odu. U velikom broju gradova, naročito na jugu, situacija je takva da neko ko radi nešto sasvim drugo održava i sajt, pa imamo problem sa kvalitetom i pravovremenošću objavljenih podataka“, priča Mirjana Stanković iz DCG Konsaltinga. Ona dodaje da vladina kancelarija za IT ubrzano radi na novom portalu eUPRAVE, standardizaciji domenskih imena, veb-prezentacijama i do kraja godine trebalo bi da se stvore svi tehnički uslovi za nesmetano objavljivanje podataka. Na lokalnim samoupravama ostaje da jačaju svoje kapacitete i mogućnosti da objavljuju kvalitetne podatke.

Evropska unija u svojim poslednjim izveštajima ukazuje na koristi koje poslovna zajednica ima od otvaranja podataka, navodi Nebojša Rančić iz Media i reform centra Niš.

Nebojša Rančić, MRCN: „Do 2020. godine će 25.000 novih radnih mesta biti otvoreno samo zahvaljujući otvorenosti podataka“; Foto: MRCN/A.A.

Ukupna vrednost tržišta otvorenih podataka u 2016. godini je 55,3 milijardi evra, odnosno tolika je korist poslovnih transakcija koje su kompanije ostvarile u EU, sa procenom da će do 2020. godine taj iznos porasti na 75 milijardi i da će 25.000 novih radnih mesta biti otvoreno samo zahvaljujući otvorenosti podataka“.

Prema njegovom mišljenju, u narednom periodu je na državi, ali i na lokalnim samoupravama da, u saradnji civilnog, javnog i poslovnog sektora, zajedno sa akademskom zajednicom, naprave listu prioriteta za otvaranje podataka, jer je to proces koji se ne može završiti brzo.