Kako bi obezbedili uslove za veće učešće osoba sa invaliditetom u procesu donošenja odluka, PONS fondacija organizovala je tribine i predala preporuke Gradu.
Kako kaže Vladimir Đorđević, jedan od pokretača inicijative “Sigurni u saobraćaju”, njihove aktivnosti usmerene su na osnaživanje osoba sa invaliditetom da aktivno učestvuju u zajednici.
“Kako bismo dobili ona rešenja koja zaista dolaze odozdo na gore, smatramo da je neophodno da uključimo što veći krug ljudi direktno zainteresovanih za ovu temu. Tako smo ovde kao svoj cilj postavili uključivanje bitnih stejkholdera, pojedinaca – ne samo predstavnika organizacija koja predstavljaju osobe sa invaliditetom, nego i pojedinaca koji su osobe sa invaliditetom i koji žele da se aktiviraju, koji žele da naprave taj veoma važan iskorak u društvenom angažmanu, i taj naš prvi cilj je ostvaren, mi smo organizovali tribine na kojima su učešće uzeli ljudi koji ranije nisu često ili nisu uopšte istupali u javnost boreći se za ona pitanja koja ih se tiču”, navodi Vladimir Đorđević.
Jaz koji postoji između predstavnika organizacija i onih koji donose odluke, moguće je premostiti samo uključivanjem predstavnika i članova udruženja koji imaju ličnu motivaciju i sklonosti ka društvenom delovanju usmerenom ka osobama sa invaliditetom.
“Ono što je takođe veoma važan cilj to je da njihov angažman bude prepoznat, i bude deo šireg dijaloga koji se odvija sa donosiocima odluka. Dakle, da se taj njihov proces angažovanja ne istroši unutar same grupe, već da on zaista bude društveno prepoznat”, kaže Đorđević.
Pitanje sigurnosti u saobraćaju je ključno za normalan život i funkcionisanje osoba sa invaliditetom u Nišu.
“Definisali smo određeni set pitanja koja su došla iz same zajednice, koja su pripadnici zajednice smatrali veoma važnim za njihovu bezbednost. Organizovali smo tribine. Budući da su uslovi zbog kovida bili takvi, tribine su organizovane u onlajn okruženju putem Zoom aplikacije, i na tim tribinama se vrlo otvoreno diskutovalo o problemima koje osobe sa invaliditetom imaju u saobraćaju”, kaže on.
Tema tribina bili su i problemi vozača osoba sa invaliditetom, korisnika taksi prevoza, problemi koji postoje u javnom gradskom gradskom saobraćaju, slobodno kretanje trotoarima i korišćenje ivičnjaka, taktilne staze i zvučni semafori, kao i prevoz korisnika dijalize.
“Okupili smo ljude koji su direktno pogođeni nedostacima u ovim temama, oni su mapirali sve probleme sa kojima se suočavaju,i nakon toga su ušli u proces razgovora, u koji smo uključili, takođe, i donosioce odluka”.
Kako bi se povezali i sa drugim članovima zajednice oni su u proces uključili i udruženje Porodična filharmonija, koja se takođe bavi problemima osoba sa invaliditetom.
“Napravili smo savezništvo želeći da pokažemo da su mnoge teme, koje su važne za jednu kategoriju,jednako važne i za sve ostale kategorije ili za neke druge kategorije. Konkretno problem trotoara, problem ivičnjaka, problem prevoza u javnom gradskom saobraćaju je jednako izazovan i za osobe sa invaliditetom i za roditelje koji prevoze svoju decu kolicima”.
Upravo zbog toga su, kako kaže Đorđević, očekivali veću podršku donosioca odluka.
“Međutim to naše očekivanje da ćemo da dobijemo bolji fidbek od strane gradskih vlasti nije u potpunosti ostvareno. Mi imamo svakako vrlo snažnu i dobru podršku, i dobar dijalog smo uspostavili sa Upravom za saobraćaj Skupštine grada, kao i sa Parking servisom, ali je podrška nekih drugih službi koju smo potražili izostala. Nadamo se da će kroz dalji proces, kada dođe na red da se preporuke koje smo definisali i predali Gradskom veću, realizuju, da ćemo u tom delu da budemo uključeni kao partneri koji će moći da dalje zagovoraju i utiču na promene koje smo predložili”.
Preporuke koje su predali Gradskom veću sadrže kratkoročna i dugoročna rešenja za poboljšanje sigurnosti u saobraćaju osoba sa invaliditetom.
“Neka od njih su zaista jednostavna, recimo dešavalo se ranije da smo zbog nezadovoljstva stanara Sinđelićevog traga, na kome se sada nalazimo, uklonjene zvučne signalizacije sa semafora, jer je ona navodno stanarima okolnih zgrada pravila preveliku smetnju. Svakako postoji razumevanje da je tako nešto zaista moguće ali mislimo da rešenje koje ide ka tome da se zbog nečijeg komfora ukloni ozvučenje sa semafora, koje je nekoj drugoj kategoriji stanovništva presudno za bezbedan prelazak ulice, neprihvatljivo. ”.Uzimajući u obzir da stanarima okolnih zgrada zaista mogu da smetaju zvučni semafori, ali smatrajući da je bezbednost slepih i slabovidih ljudi primarni cilj, dali smo prodlog da se vrate zvučni semafori, ali sa prijatnijim zvucima”.
PONS fondacija je za podršku u realizaciji ove inicijative konkurisala preko platforme promeni.rs
“U našem društvu demokratija još ne funkcioniše na način na koji mi to želimo i na koji bi demokratija trebalo da fukcioniše, a to je da zapravo najšire kategorije stanovništva budu direktno uključene u donošenje odluka kroz svoje inicijative, kroz zadovoljavanje oni potreba koje se tiču te zajednice. I upravo tu je Fondacija Jelena Šantić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i njihovi partneri kroz ovaj program omogućila svima nama koji želimo da participiramo da to i ostvarimo. Ta podrška je utoliko važnija ako znamo da bez nje osnovne elemente našeg angažovanja i angažovanja osoba sa invaliditetom ne bismo mogli da izvedemo. Ta podrška nije samo materijalna, ta podrška takođe je i u pogledu edukacije i medijske promocije onoga što mi radimo”.
U želji da premoste jaz koji postoji između tradicionalnog shvatanja demokratije i shvatanja demokratije u kom se svi uključuju,i u kom svi imamo jednaka prava i mogućnosti, PONS nastavalja svoje aktivnosti koje možete pratiti na njihovom zvaničnom sajtu.