Vladimir Petrović: Potencijal antičkog Niša danas

Viši saradnik Balkanološkog instituta SANU dr Vladimir Petrović; foto: MRCN/N.S.

 „Niš je bio živ grad, bio je veliko urbano središte već od prvog veka posle Hrista i njegov geografski položaj uslovio je razvoj grada. Osim položaja, resursi i prirodna sredina u kojoj je nastalo to urbano središte bili su izuzetno povoljni, kako tada tako i danas. Ovo je zaista jedan prostor na raskrsnici istoka i zapada i mesto gde se susreću različiti uticaji, a tada se rađa kvalitet“, kaže u intervjuu za naš portal viši saradnik Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) dr Vladimir P. Petrović.

Mišljenje dr Petrovića je da Niš „od svog nastanka do danas nikad nije gubio svoju suštinu. On je uvek bio na istom mestu i uvek se razvijao iz sličnih razloga“, a ono što je bilo različito su „okolnosti, tehnike, tehnologije, narodi koji su ovde živeli“.

Ono što ističe Petović je činjenica da Niš u istoriji ima status jednog od najvažnijih mesta na Balkanu. Iako se ne zna kakav je karakter antički Naisus imao, on navodi da je bio „vrlo razvijen urbani centar u središtu rimske države.

Serijom predavanja o antičkom Naisusu, Balkanološki institut SANU i dr Vladimir Petrović imaju za cilj podsećanje na značajan arheološki i kulturni položaj Niša, kao i na potencijale koji se tiču turizma. Osim u našoj zemlji, predavnje o antičkom Naisusu održano je u Sofiji.

Naisus je bio centar za prolaz, boravak, uživanje, trgovinu i snabdevanje. Grad je i tada, kao i sada, imao jednu stratešku ulogu, ulogu vodećeg urbanog središta na centralnom Balkanu“, ističe.

Upoređujući odnos prema ovakvom kulturno-istorijskom nasleđu u Nišu i u drugim mestima, Vladimir Petrović primećuje da „nismo svesni čime raspolažemo.

„Skoro sam došao iz Italije, gde je antika vidiljiva i danas i vidim da oni od toga prave ozbiljan sadržaj koji donosi gradovima, državi, novac. Zašto ne bi šetali pločnikom kojim je šetao Konstantin Veliki? Zamislite koliko bi to nekome bilo upečatljivo, a grad bi od toga imao neke korsiti, i država“, i dodaje da je sada pravi trenutak za promenu ponašanja prema kulturnom nasleđu grada „kada se razvija aerodrom, kada ima mnogo stranaca u gradu svakog dana“.

Osim arheološkog lokaliteta Medijana, za koju Petrović nadavodi da će uz podrški Ministarstva kulture i informisanja „konačno biti završena u onom smislu u kome je ona započeta da se sređuje i uređuje pre mnogo godina“, kao zanimljive lokalitete izdvajaju se Tvrđava i Gradsko polje.

„To je u samom gradu, dostupno bilo kome – znatiželjniku, studentu, učeniku, strancu… Tu ima toliko toga što ima da se pokaže i na pravi način valorizuje i od čega bi grad imao koristi da ja ne mogu sve da navedem“, navodi naš sagovornik i dodaje da je u tome potencijal jer bi to zahtevalo zapošljavanje ljudi srazmerno broju potrebnih radnika za neku fabriku, a ulaganja bi bilo malo – „potrebno je malo više volje i malo manje para“.

Komentarišući bazilike i grupne grobnice, memorije, na području Jagodin male, Petrović navodi da je potrbno da se dovedu u red jer bi to moglo biti interesantno turistima i istaživačima. Problem vidi u lokalitetu jednog dela grobnica koji se nalazi na prostoru fabrike Beneton.

Grad mora mnogo da uradi da se barem deo tih raskošnih grobnica sačuva i da se postigne neki sporazum sa stranim investitorom o tome da deo fabričkog kruga bude dostupan turistima i da deo koristi ima i grad i sama fabrika“, predlaže Petrović.

Gradska vlast, ali i Zavod za zaštitu spomenika, prema njegovim rečima, treba da pokrenu inicijativu, a uskoro će to moći i Fondacija Naisus koju čine Grad Niš, dva instituta i ogranak SANU u Nišu.

“Nekada nije problem volje, problem je što nema ko da vas podstrekne“, kaže Vladimir Petrović, „Razumem da ljudi koji se bave gradskom politikom imaju niz problema i da se bave različitim temama, ali mora da postoji neko ko će stalno da pristiska sa ove strane i da kaže da je i ovo važno, da je među pet prioriteta“.

Ono što Petrović podvlači je da je za potencijal koji postoji u vezi sa kulturnom baštinom grada samo „malo više volje, malo više organizacije i malo više svesti“.

„Ako mogu gradovi koji su manji od Niša, koji imaju manji značaj od Niša širom bivšeg rimskog carstva da zasijaju antičkim sjajem – ja ne znam šta nama fali jer imamo sve na dlanu“, zaključuje Petrović.