Problem medijske scene u Srbiji nije samo problem medija, već svih građana

Foto: MRCN / T.Dj

Na 302 naslovne strane, Informer je prošle godine objavio čak 362 lažne vesti, pokazalo je istraživanje portala fakenews.rs. Tokom oktobra i novembra 2017. godine 8 portala načinilo je ukupno 4344 prekršaja Kodeksa novinara Srbije, navodi se u publikaciji Saveta za štampu. Prema podacima NUNS-ove Baze napada na novinare, u toku 2017. zabeležena su 92 slučaja napada. Od početka 2018. još dva. 

Novinar Dušan Mašić kaže da Grupa za slobodu medija pokušava da kroz zahteve koje je postavila Ani Brnabić promeni situaciju. „Da li ćemo moći? Sami sigurno ne. Bez građana – definitivno ne,“ ističe Mašić, i dodaje:

„Ne može Grupa za slobodu medija da pokrene građane ukoliko građani sami ne odluče šta je njima važno, i ne shvate da ovo nije pitanje medija već pitanje svih njih. Svih njih, u smislu da ako im se sutra, ne daj bože, nešto desi, niko drugi osim njih to neće znati, jer niko ništa o tome neće reći.“

                Blagojević: „Građani treba da se bore za slobodu medija“

Da građani nisu svesni važnosti slobodnih medija, a i medijske pismenosti, smatra i profesor dr Zoran Jovanović koji ističe:

Dušan Raković, Dušan Mašić, prof. dr Zoran Jovanović, Predrag Blagojević (Skype uključenje) / Foto: MRCN / T.Dj

„Ljudi nisu svesni značaja medija, nisu svesni značaja pismenosti, koja podrazumeva demokratičnost, alternativu, podrazumeva mogućnost upoređenja sa drugim i drugačijim. Ako ste nepismeni vi ste zatvoreni, blokirani ste u svom svetu, hermetični ste. Ako imate takve medije, i medije koji nude rijaliti programe, onda je jasno koliko su ljudi skučeni u elementarnom obrazovanju.“

Govoreći o medijskoj sceni u Srbiji Jovanović kaže i da postoji bezbroj medija, ali „strahovita ponuda jednog, a te istog“:

 „To je zapravo jedan diktat. Tu se ne radi o raznovrsnosti, o alternativnosti, o mogućnostima, već upravo o nemogućnostima. Kada vas svi restorani hrane istom hranom, onda vi zapravo nemate nikakav izbor, i ne možete da udovoljite svojim apetitima,“ zaključuje.

Medijska pismenost – korišćenje i razumevanje medija, i kreiranje sadržaja

Istraživanje Media i reform centra Niš i Departmana za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu na uzorku od 3688 ispitanika iz 2016. godine, pokazalo je da se sve tri kategorije ispitanika – učenici, njihovi roditelji i profesori, nikada nisu srele sa programima medijske pismenosti. Istraživanje pokazuje da najmanje o medijskoj pismenosti znaju roditelji učenika i njihovi profesori – 45,66%. Ovo dovodi do zaključka da oni koji treba da podučavaju mlade o medijskoj pismenosti zapravo nisu o tome dovoljno informisani.

Dušan Mašić / Foto: MRCN / T.Dj

Dušan Mašić kaže da je medijska pismenost ključna, „pogotovo sada, u vreme kada smo bombardovani raznim sadržajima sa najrazličitijih platformi“.

Mašić ističe da medijska pismenost ima tri dela. Prvi se odnosi na korišćenje različitih platformi – televizije, radija, interneta. Drugi deo medijske pismenosti zapravo je razumevanje sadržaja – „da publika prepozna razliku, da je jedna vrsta teksta u tabloidu, a druga vrsta u nekom nedeljniku“. I treći deo tiče se kreiranja sadržaja – „da građani sami mogu da naprave sadržaj za različite medijske platforme“.

I to je proces koji, kako Mašić ističe, u normalnom razvijenom svetu kreće od školskog uzrasta, dok se u Srbiji misli se da će se to rešiti samo od sebe i niko se time ne bavi ozbiljno. I onda se iznenadite kad se sve svede na neke rijalitije, Zadrugu, Parove, pitate se otkud ti ljudi koji to prate, čiji se svet svodi na to…“

Mediji i kultura za gimnazijalce

Početak sistemskog tretiranja problema medijske pismenosti najavljen je za septembar 2018. godine, kada će gimnazijalci dobiti izborni predmet Mediji i kultura, a novine se, kako navode iz Ministarstva prosvete, uvode zbog kvalitetnijeg i efikasnijeg opšteg srednjeg obrazovanja, razvijanja kompetencija učenika i pripreme za život u 21. veku, ispunjen čestim i brzim promenama.

Takođe, u strateškim dokumentima Republike Srbije, medijska pismenost je prepoznata kao neophodnost, važna je tema javnih rasprava, a njen razvoj je na nivou dizajniranja javnih politika i strateškog okvira, navodi se u Pripremnom dokumentu o nacionalnim politikama i strategijama medijske i informacione pismenosti (MIP) u Srbiji.

Ipak, nameće se pitanje – kome odgovara medijski pismena publika? Glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti, Predrag Blagojević, kaže da se otvara i pitanje stručnosti predavača:

Predrag Blagojević / Foto: MRCN / B.R

„Otkud ideja da su oni medijski pismeni? Po kom programu će raditi? Iskreno, ne vidim nijedan razlog zbog koga bi Vlada neke zemlje koja godinama opstaje na vlasti upravo zato što su građani medijski nepismeni, sada želela da tu nešto menja.“

Blagojević dodaje i da smatra da rezultat toga može da bude samo još gori u odnosu na trenutno stanje, i obrazlaže:

„Na primer, građani se ne pitaju kako je moguće da imamo navodno izrazito proevropsku Vladu, a da provladini (Pink, Informer, Alo…) i državni mediji (Novosti, Politika, RTS, Tanjug, Most…), koji su ujedno i najgledaniji, odnosno najtiražniji, budu izrazito proruski! Dakle, Vlada je EU orjentisana, a mediji koje ona direktno kontroliše su protiv EU, i plaćaju bilborde sa Putinovim likom po Srbiji. To čak nije ni pitanje medijske pismenosti, već elementarne logike.“

Prof. dr Zoran Jovanović, upravnik Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu / foto: MRCN/N.S

Kada su perspektive medijskog opismenjavanja u Srbiji u pitanju, skeptičan je i profesor Jovanović:

Nema pozitivnog rešenja i promena bez pozitivne države. U Srbiji ne postoji pozitivna država. Ja kao sociolog tvrdim da mi ne živimo u državi, već je ovo, kako moja dobra prijateljica reče, samo teritorija na kojoj žive ljudi.“