Putovanje kroz neolit nadomak Prokuplja

Turisti u Pločniku mogu da probaju hleb po recepturi iz neolitskog doba, Foto: MRCN/M.B.

Još 1927. prilikom izgradnje trase železničke pruge, nadomak Prokuplja je otkriven lokalitet Pločnik, neolitsko naselje koje je Srbiju velikim slovima upisalo na arheološku mapu sveta. Ono što Pločnik izdvaja od ostalih neolitskih nalazišta jeste činjenica da su ljudi iz doba neolita upravo ovde došli do saznanja kako da rudu bakar iskoriste za izradu oruđa.

Došli smo na ideju da se upravo ovde napravi muzej, jer kada se stvari odnesu sa lokaliteta i poređaju u vitrine, to izgubi smisao. Želeli smo da izvučemo neolit na površinu, da napravimo neolitske kuće i uđemo u njih, da omirišemo neolit, jedemo neolitski hleb, da tkamo na način na koji se onda tkalo, da pravimo posuđe od gline i da savremenim ljudima pokažemo da može da se živi bez telefona, bez struje, jer, da je ljudima u neolitu bio potreban televizor, sigurno bi ga izmislili“, priča arheološkinja i muzejska savetnica u Narodnom muzeju Toplice Julka Kuzmanović Cvetković.

Kuće su 2008. godine rekonstruisane na osnovu arheoloških ostataka podova, zidova, greda, i to od materijala koji su autentični. Obnovljeno je pet kuća, i od samog početka su bile atrakcija za posetioce.

Svaka od ovih kuća je personalizovana, ima srpsko ime, tako da u selu postoje majstor Radiša i tkalja Razumenka, u čijoj je kući pravi razboj, na kome se instinski tka. U sledećoj kući je keramičarka Vesna, kod koje se prave keramičke posude, kovač Radivoje bavi se metalurgijom, a postoji i zajednička kuća, odnosno zadruga, u kojoj se ljudi okupljaju. Posetioci nekad vide kako se pravi alat od kamena, kako se oralo, jer smo napravili i drveni plug, zatim učestvuju u topljenju rude, pravljenju hleba i keramičkih posuda. Za posetioce su zanimljive i sportske aktivnosti, kao što su bacanje kamena s ramena, nadvlačenje konopca ili lijane, preskakanje lijane i slično“, priča naša sagovornica i dodaje da muzej od samog početka radova na Pločniku ima podršku lokalnih preduzeća, ali i međunarodnih donatora i ambasada.

Pločnik je trenutno mnogo zanimljiviji ljudima iz inostranstva, nego onima koji žive ovde. Posetili su nas ljudi iz Australije, a imali smo ambasadore iz Indonezije, Bugarske, Maroka, Slovenije, Mađarske, Grčke i još dosta zemalja“.

Rekonstrukcija neolitskog sela nadomak Prokulja, Foto: MRCN/M.B.

 

Prvi bebi bum u istoriji

Neolitska kuća je za svakog turistu poseban doživljaj. U njoj zatekne peć za pečenje hleba, postelju, sto, jer je u neolitu prvi put oformljena trpeza kao društveni događaj, odnosno mogućnost okupljanja.

U to vreme su se formirale porodice kao socijalne jedinice, koje su imale roditelje, starije i znatno veći broj dece nego ranije, jer su imali čime da ih hrane. U neolitu su ljudi uzgajali žitarice od kojih su pravili kaše, imali su hleb, pa je velika količina vitamina B uradila dosta za njihov razvoj. U to vreme dogodio se takozvani bebi bum, a tome je doprinelo nekoliko faktora: ljudi su imali dovoljno hrane, sigurnost, jer se u neolitu nije ratovalo, imali su taman toliko koliko im treba“, priča arheološkinja Kuzmanović Cvetković.

Pronalazak metala značio je veliki tehnološki napredak, jer su se formirali zanati, ali istovremeno, dolazi do društvenog raslojavanja i sukoba među plemenima. Može se reći da je ovaj tehnološki razvoj ljude iz tog perioda koštao glave, konstatuje naša sagovrnica i dodaje da su gotovo sva neolitska naselja stradala u požaru, ali je zato sačuvano posuđe i još mnogi ostaci na osnovu kojih su kasnije vršena istraživanja.

„Matrijarhat nije forma u kojoj žene vladaju, nego se mnogo više bave kućnim poslovima“, Foto: MRCN/M.B.

Moda u doba neolita

Kada posetioci dođu u neolitsku kuću začuđeni su kako je na tako malom prostoru moglo da se živi, jer ne mogu da shvate da su ljudi iz tog doba kuću koristili samo za konak, da se sve radilo napolju.

Zanimljivo je kada mladi počnu da razmišljaju o tome gde su se u to doba čuvale cipele, odnosno garderoba. Ono što je interesantno jeste da su ove kuće vrlo prijatne za život, pa su tokom visokih letnjih tempeatura prirodno rashlađene“, priča ova arheološkinja.

Osamdeseta godišnjica od otkrića Pločnika obeležena je 2008. godine na poseban način, modnom revijom koja je izazvala neverovatno interesovanje.

Kada smo devojke obukli u kostime koje smo prepisali sa neolitskih figurina, ispostavilo se da one vrlo liče na sadašnje devojke. Najpoznatija figurina Anđelija ima mini-suknju, top, dred frizuru i izgleda kao današnje devojke kada se ‘skockaju’ za izlazak oko pola noći. Bilo je vitkih i manje vitkih žena, ali je neverovatno kako su ljudi tokom neolita vodili računa o svom izgledu i voleli su da budu okruženi lepim. Oni su imali tetovaže na licu, pravili su frizure, muškarci su nosili i kratku i dugačku kosu, imali su obrijane delove glave i ukrase na temenu. Čovekova potreba za lepim postoji od kada i sâm postoji i upravo to želimo da pokažemo. Nije neolit neko ‘bljak’ vreme blata, već vreme kada su ljudi živeli u skladu sa prirodom“, priča Julka Kuzmanović Cvetković.

U matrijarhatu žene ne vladaju, već se više bave kućnim poslovima od muškaraca

Žene iz ovog vrmena predstavljene su kako sede na prestolu, klupi, nose decu, u dugačkim, kratkim haljinama i slično.

Priča se kako je to kult žene, velike majke, ali pitanje je koliko su žene iz tog doba bile vladarke. One su vodile računa o kući, deci, na njima je ležao sav posao, muškarci su uglavnom lovili, išli po rudu, kamen za alatke i znatno su manje učestvovali u svakodnevnom životu. Možda je upravo to razlog što su znatno manje predstavljeni od žena. Matrijarhat nije forma u kojoj žene vladaju, nego se mnogo više bave kućnim poslovima“, priča naša sagovornica i dodaje da period muške vladavine započinje sa izumom oružja i počecima ratovanja, što traje do današnjih dana.

U neolitu je ekologija bila važna, jer su arheolozi pronašli jame za otpatke, i druge metalurške jame, gde je skladišten pepeo, što znači da su odlično znali šta se u koju jamu baca, vodili su računa o tome gde im je kuća, gde čuvaju životinje, a gde bacaju smeće, za razliku od današnjeg društva, koje to često zaboravlja i ne misli na prirodu.

Pri topljenju rude koristile su se duvaljke kako bi se podigla temperatura; Foto: MRCN/M.B.

Topljenje rude – nekada istorijsko otkriće, sada turistička atrakcija

Ruda se topila u jamama obloženim glinom, koristila se ruda bakra, ćumur i duvaljke. One su se koristile kako bi se dodala određena količina kiseonika i podigla temperatura.

Za topljenje oksidne bakarne rude bila je potrebna temperatura od 600 do 700 stepeni, a sulfidne čak do 1200. Kada se založi vatra, oko nje se okupe ljudi, postoji doboš koji određuje ritam kada ko duva, jer se kiseonik dodaje sukcesivno. Potrebno je sat i po vremena da se istopi ruda bakra. Kada se ohladi, izvuče se zgurak sa komadima bakra, njegove kapljice su sjajne, izdvoje se i ponovo se tope, naprave se kalupi i proizvode alatke“, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je ovakav način obrade rude bakra i danas interesantan turistima i mnogi od njih žele da gledaju i učestvuju u topljenju rude na način na koji se to radilo u doba neolita.

Ostaci koji čuvaju istoriju Prokuplja

Brdo Hisar zaštitni je znak Prokuplja. Na istočnoj padini ovog brda, koje reka Toplica obavija sa tri strane, nastalo je prvo naselje. Od građevina su ostale rimske terme, otkrivene u porti crkve Svetog Prokopija, Herkulov hram i sama crkva, po kojoj ova varoš i nosi ime. U crkvi se čuvaju mošti Svetog Prokopija.

U crkvi Svetog Prokopija se čuvaju mošti ovog sveca; Foto: MRCN/M.B.

„Na vrhu brda nalaze se ostaci tvrđave, koja je sazidana u 14. veku, u vreme kada je srpskoj državi pretila opasnost od Turaka. U narodnoj tradiciji se Jug Bogdan pominje kao vladar ove varoši. Ostaci tvrđave su u velikoj meri otkriveni, a u planu je njeno oživljavanje, izgradnja letnje pozornice, i mogućnost da stanovnici Prokuplja preko čitave godine žive sa ostacima svoje prošlosti i da se ona inkorporira u njihov savremeni život“, kaže arheološkinja Julka Kuzmanović Cvetković.

 


Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova, galerija fotografija i video priloga koji se bave promocijom ustanova kulture jugoistočne Srbije i značajnog kulturnog nasleđa koje poseduju, kao i zaposlenih – pojedinaca sa istaknutim ostvarenjima u oblasti izučavanja, zaštite i prezentacije kulturnih dobara ovog dela Srbije. 

Projekat „Čuvari nasleđa južne i istočne Srbije“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet u 2018. godini.