Nakon četiri godine rada u improvizovanim uslovima, portal “Slobodna reč” iz Vranja dobio je svoju kancelariju. Tako će od sada rad novinara/ki biti produktivniji i organizovaniji, a biće i “bliži” građanima, poručuje urednica tog portala Sanja Petrov. Portal se od osnivanja bavi pre svega problemima građana Vranja, a prepoznatljiv je i po autentičnim rubrikama, infograficima i karikaturama.
Kada su započeli svoj rad u aprilu 2020. godine, novinari/ke vranjskog portala “Slobodna reč”, bili su, poput mnogih drugih, primorani da se prilagode uslovima pandemije. Ipak i nakon toga, radili su od kuće, a nekad se sastajali i po kafićima. Sada nakon četiri godine dobili su fizički prostor u kome su preselili svoju “onlajn redakciju”.
Uviđamo evo prvog dana u kancelariji koliko smo produktivniji, organizovaniji, bolje komuniciramo, ne osipa nam se pažnja i, što je najbitnije, pravimo jasnu razliku između radnog i slobodnog vremena. Svako ko radi u medijima u Srbiji zna o čemu govorim i kako se lako upada u zamku nejasne granice privatnog i poslovnog – kaže urednica Sanja Petrov.
Svečano otvaranje novog prostora/ Foto: “Slobodna reč”
Za ove četiri godine, koliko postoje, navodi ona, autentične rubrike, tekstovi, crteži, infografika, učinili su ih prepoznatljivim. Za portal piše troje novinara i ne bave se dnevno-informativnim temama.
Nas više zanima ono što se građanima ne “servira”. Zanima nas šta je “iza vesti”. Trudimo se da imamo autentične priče i teme kojima se mediji ne bave. Lično se, kao urednica, trudim da budemo što efikasniji i da ne romantizujem naporne odlaske na terene.
Uprkos svemu, ističe da nije bilo jednostavno zadržati entuzijazam. Novi prostor će, kaže, omogućiti i mnogo profesionalnije i kvalitetnije sprovođenje novih ideja koje imaju.
Preživeli smo kovid, ignorisanje pitanja, pokušaje diskriminacije, čak i ozbiljan napad na sajt, blokadu objava na društvenim mrežama. U međuvremenu se redakcija prirodno i polako širila, ne samo u smislu sadržaja, već su tu i neke administrativne stvari koje nemaju veze sa novinarstvom, ali i jačanje kapaciteta, povezivanje, obezbeđivanje sredstava za rad, realizacija više od jednog projekta istovremeno itd.
Kao prednost novog prostora ona vidi i to što će njihov medij od sada i “uživo” biti povezan sa lokalnom zajednicom, te samim tim i bliskiji.
Podele, pritisci, finansije – najveći problemi medija na lokalu
Postojanje medija na lokalu, kao što je “Slobodna reč”, Sanja Petrov smatra važnim. To je nešto što ne sme da se dovodi u pitanje, ističe ona. Međutim, zapaža da se najčešće raspravlja o tome ko je “nezavisan”, a ko “režimski”.
Nepotrebna polarizacija. Ne postoje nezavisni mediji, makar ja to volim da kažem. Vi od nečega morate da zavisite. Ne možete kada dođe dan za plate kliknuti na “nezavisan sam” umesto na “pošalji nalog”. E sada, pravo je pitanje ko je profesionalan, a ko nije. Po meni nema nezavisnih i zavisnih medija, već profesionalnih i neprofesionalnih. Umesto rasprave o tome, volela bih da se više govori o životnom standardu medijskih radnika u Vranju, ali i o njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju – objašnjava Petrov.
Članovi redakcije/Foto: “Slobodna reč”
Opstajanje medija na lokalu, neretko je propraćeno raznim problemima. Kada je reč o Vranju oni se uglavnom odnose na finansije, a prisutni su i pritisci, dezinformacije, propaganda, kaže Petrov. Takođe, problem je i kada traže odgovore od predstavnika vlasti, sa kojima odnos opisuje kao “nedokučiv”.
Često naši upiti ostanu bez odgovora, ali nas nekad “iznenade” pa urade ono što im je posao. Javno nas nikada nisu ugrozili. Bilo je nekih jeftinih pokušaja diskreditacije. Zanimljiva je situacija od pre nekoliko dana – dobili smo odgovor da će nam “izaći u susret” time što će nam odgovoriti na novinarsko pitanje. Ne znam otkad se obavljanje dužnosti za koju je neko plaćen novcem naroda zove “izlaženje u susret”.
S druge strane, “Slobodna reč” je prepoznata od strane sugrađana/ki ali i kolega iz drugih medija. Petrov kaže da njihove priče dele građani, ali i lokalni i nacionalni mediji.
Inače, ime portala “Slobodna reč” poznato Vranjancima/kama od ranije. Tako se zvao nedeljnik koji je pod tim, a kasnije i imenom “Vranjske novine” izlazio nakon Drugog svetskog rata. Osim što su dobili inspiraciju iz nekih rubrika odatle, urednica zaključuje da pravno i u uređivačkom smislu njena redakcija ipak nije povezana sa nekadašnjim nedeljnikom.