Romska književnost – između usmenog pripovedanja i zapisivanja

U romskoj porodici, s kolena na koleno prepričavale su se bajke, mitovi i legende koje su pripovedači i sami slušali od svojih starijih. Romska kultura je usmena kultura, pa se književnost i stvaralaštvo uglavnom prenosilo usmenim, oralnim putem.

Dragoljub Acković u svojoj knjizi „Tradicionalna nematerijalna kulturna baština Roma“ kao prvog srpskog romologa koji je i objavio prvu knjigu o Romima na srpskom jeziku navodi Petra Asi-Markovića. Knjiga „Stematografija, sireč opisanije načalnogo proishoždeenija Ciganov mađarski s nekimi pripovedkami“ objavljena je 1803. godine.

Dvojica najznačajnijih romologa 20. veka bili su Rade Uhlik i Tihomir Đorđević. Rade Uhlik je 1937. godine objavio prvu zbirku romskih narodnih pesama „Romane gilja“, a kasnije još mnogo značajnih dela, kao što su priče i legende na romskom i srpskom jeziku „Romane paramiča“ i srpskohrvatsko-romski rečnik „Romane alava“. Tihomir Đorđević najviše se bavio romskim proznim stvaralaštvom. On je sakupio i 1933. godine objavio „Ciganske narodne pripovetke“. U toj zbirci pripovedaka Đorđević je zabeležio da u Aleksincu Romi sa kojima je razgovarao najradije pripovedaju ove priče tokom zime.

„Za vreme dugih zimnjih večeri, kad imaju drva, skupi ih se po nekoliko familija u jednoj kući, pa sede pored vatre i pričaju. Mnogo je češće da su zimi oskudni u drvima, pa ležu čim se smrkne. Cela familija spava u jednoj prostoriji. Do ponoći, svi su dovoljno ispavani i počnu se jedan po jedan buditi. Zbog hladnoće ne ustaju iz postelje, već otpočinju razgovor, pričanjem šta je ko sanjao i tumačenjem šta koji san znači, pa najzad prelaze na pričanje pripovedaka i pričaju ih dok ne svane. Na taj način ih i mala deca slušaju i čim razaznadu, nauče“, piše Đorđević.

Romska poezija – poezija koja izvire iz duše

Gina Ranjičić (1830–1891) bila je prva romska pesnikinja u Srbiji. Njene pesme objavio je etnolog Hajnirih fon Vlislocki u zborniku „Ciganska poezija“. Neki od najpoznatijih romskih pesnika bili su Slobodan Berberski, koji je bio i prvi predsednik Svetske organizacije Roma, Trifun Dimić, Predrag Jovičić koji je napisao prvu knjigu haiku pesama na romskom jeziku, Jovan Nikolić, Baja Saitović Lukin, Ištvan Farkaš, Desanka Ranđelović, Rajko Đurić i mnogi drugi.

Međutim, navedeni pesnici ne doprinose romskoj književnosti i kulturi samo kroz poeziju već i kroz prikupljanje vredne građe iz usmene tradicije Roma i kroz bavljenje naučnim radom. Rajko Đurić doktorirao je sa temom kulture Roma u SFRJ i do danas je napisao preko 500 članaka i knjiga. Kroz svoj naučni rad bavio se istorijom Roma i romske književnosti, holokaustom Roma, gramatikom i pravopisom romskog jezika. Sociolog i romolog Đokica Jovanović ističe da je vrstan pesnik.

Njegovu poeziju treba čitati. Ta poezija nosi svu tu muku, tu odbačenost i onda je to dobra poezija. Poezija koja izvire iz duše i iz života je dobra poezija”, kaže Jovanović.

Za sociologa i romologa Dragana Todorovića u priči o romskoj književnosti i stvaralaštvu mnogo je bitnije koliko će sami Romi prepoznati kapacitete koji danas leži u predstavnicima stvaralaca mlađe i srednje generacije njihovog naroda.

„Sećam se kad sam još pre deset godina, zahvaljujući jednom od romskih lidera sa ovih prostora, nedavno počivšem Baji Saitoviću Lukinu, otišao u Prokuplje, on nas je odveo u jedan romski dom i predstavio nam desetogodišnju devojčicu koja je pisala pesme. Nikad neću da zaboravim i taj susret sa njom, i njenu već objavljenu zbirku pesama, i njeno recitovanje. Da bi se nekoliko godina kasnije desilo da ta ista devojčica dolazi na Filozofski fakultet i upisuje književnost i dolazi kod mene da me pita: ‘Da li me se vi sećate, bili ste u mom domu?’ Ti primeri su za mene mnogo bitniji od prošlosti. Koliko će romski narod i država u kojoj žive da vode računa o tim, ipak još uvek retkim primerima stasajuće romske elite. Dakle, koliko će romski narod iznutra, odnosno okružujući narod i država u kojoj žive, da pruže podršku tim romskim pojedincima koji prilično daju od sebe da bi afirmisali romsku kulturu. Jer koliko u njih budemo ulagali danas, to će biti garant i zalog za priču o budućnosti“, kaže Todorović.

Uloga neroma u očuvanju romske kulture i romski panteon

Danas ima mnogo istraživača koji se trude da sačuvaju romske bajke, mitove, legende, pesme i među Romima i među neromima. Dragoljub Acković kroz Komisiju za proučavanje života i običaja Roma SANU i kroz članstvo u Udruženju književnika Srbije piše i aktivno prikuplja građu o životu i običajima Roma, dok u Nišu, kroz Nišku romološku školu sociolozi proučavaju romski kulturni identitet kroz sve aspekte života Roma. Takođe, prikupljaju i zapisuju vredne priče i bajke sa jugoistoka Srbije, kao što je to učinio profesor Dragoljub B. Đorđević priredivši zbirku bajki Roma jugoistočne Srbije “Mačke peru veš”.

Bajku pročitao: Davorin Dinić


„Koliko tek ima anonimnih književnika, stvaralaca, pa čak i sakupljača retkih bajki, mitova i legendi. Tako ćemo zapravo uspeti da priču o nematerijalnoj kulturi prevedemo u pisane tragove. Ovaj zanos sa kojim govorim morate da shvatite na najpravilniji način: zadatak neroma je da pomognu Romima u meri u kojoj je to neophodno danas, da bi sutradan stasala ta romska elita. Neko će reći, a neretko i u redovima samih Roma: otkud pravo Srbima da se bave romskom kulturom. Uloga neroma, naročito intelektualne, akademske elite jeste da sada podupre stvaranje te romske elite koja će kasnije da autonomno i autohtono razvija svoju kulturu. Ako sad možemo da ih podstaknemo da stvaraju, da ostave pisane tragove o romskoj kulturi, to će biti najveća pomoć romskom narodu: da svoje kulturno stvaralaštvo više ne baziraju na nematerijalnim, nego na materijalnim, odnosno pisanim tragovima“, objašnjava Dragan Todorović.

Govoreći o kulturnom identitetu on ističe da je teško rekonstruisati romski panteon, odnosno sferu na kojoj se bazira romski kulturni identitet, upravo zbog nedostatka pisanih tragova. Zbog toga, treba čuvati priče, bajke, mitove i legende koje čine romsko biće „ali to ne treba da bude fokus pažnje istraživača“, smatra Todorović. Još jednom napominje da mnogo više pažnje treba da se posveti i da se više istražuje ono što danas pišu i stvaraju romski pisci i pesnici, jer će to u budućnosti biti građa za romski panteon.


***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini. Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Romanipe – Kultura, tradicija, jezik i religija Roma“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2018. godini.