Grupe u aplikaciji “Telegram” preko koje su se delile fotografije i snimci dečije i osvetničke fotografije, otktivena je zahvaljujući Staši Ivković. Nakon što je saznala da takve grupe postoje, o tome je pisala na Tviteru, a priča o nedozvoljenom pornografskom sadržaju je brzinom svetslosti odjeknula u medijima. Nekoliko dana kasnije uhapšen je i prvi osumnjičeni za kog je policija rekla da je bio administrator grupe.
Jedna od grupa na aplikaciji “Telegram” brojala je više od 36 000, dok je druga pod nazivom “Nišlijike” imala skoro 25 000 članova. U ovim grupama razmenjivale su se fotografije, informacije, Instagram profili devojaka i devojčica, pa čak i lični podaci. Staša Ivković, koja je i prva javno iznela informacije da ovakve grupe postoje, za naš portal kaže da joj je za njih rekla nepoznata osoba koja joj se javila na Instagramu.
Foto: privatna arhiva/Staša Ivković
“Stigla mi je poruka da se moj Instagram profil našao u grupi od strane neke osobe koja je želela da dođe do ličnih podataka o meni kako bi stupila u kontakt sa mnom. To je način njihovog raspitivanja o devojkama, da li pružamo seksualne usluge za novac, da li postoji nešto intimno od strane nas u vidu snimaka ili fotografija… Osoba me je upozorila i objasnila kakva je to vrsta grupe i o čemu se tamo radi kako se ne bih uplašila ukoliko mi budu stizale nepristojne ponude, eksplicitne fotografije ili masovna zapraćenja na Instagramu”, dodaje Ivkovićeva.
Kada se učlanila u grupu, skrinšotovala je nekoliko delova konverzacija i okačila na svoj Tviter profil. Nakon toga, dosta devojaka se javljalo i pisalo svoja iskustva i uspeli su zajedničkim snagama da dođu do javnosti i pričaju o ovako ozbiljnom problemu za koji mnogi, kako kaže, ili nisu znali ili ga smatraju nebitnim.
Nakon iznošenja dokaza na svom profilu na društvenoj mreži Tviter, Staša je dobijala pretnje preko društvenih mreža.
“Sve dokaze o pretnjama ću prijaviti. Dobila sam pomoć i zaštitu policije u svom gradu u kom živim i veoma sam im zahvalna na tome. Osećam se sigurnije i bezbednije nakon oglašavanja policije grada Vršca”, ističe Ivkovićeva.
Podrška javnosti i podrška ljudi koja joj piše na društvenim mrežama, deli iskustva sa njom i čestita na hrabrosti joj mnogo znači.
“Rečima ne mogu da opišem koliko me ohrabri samo jedna poruka podrške i lepih reči. Pored osuda koje takođe dobijam ipak se na kraju osvrnem ka podršci i divnim ljudima koji su uz mene, svih žrtava koje su podelile sa mnom iskustvo i zbog kojih sam ovde gde jesam. Oni su deo mene, podrška je uzajamna, sa nekoliko njih sam u svakodnevnom kontaktu i to je ono zbog čega ne planiram da odustanem nego tražim način da nastavim u ovome što sam počela”, kaže ona.
Još jednom dodaje da će dokaze o pretnjama prijaviti jer smatra da bi trebalo svako ko ugrožava nečiju bezbednost biti kažnjen.
“Posle svega, kad stavim sve ispred sebe i sagledam šta sam uradila i šta ću uraditi osećam se na neki način ponosno. Najponosnije i najlepše se osećam kada pročitam poruke ljudi koje su pune podrške i kada vidim rečenicu ‘verujem ti, zato ovo delim sa tobom’”, završava Ivkovićeva.
Riznić: Priča o seksualnom nasilju hrabar politički čin borbe
Da bi se ovakav slučaj rešio i odgovorni bili pronađeno, neophodno je da svi važni subjekti budu uključen – i sudstvo, a i mediji, kaže jedna od članica grupe “Ženska solidarnosti” Jelena Riznić.
“Mislim da je ključna saradnja različitih institucija u ovome – sudstva, koje će kriminalizovati osvetničku pornografiju i time pokazati da je digitalno nasilje nedopustivo; medija koji će o tome pisati informisano i kritički i obrazovnog sistema, koji će ići u korak sa vremenom.”
Iako su i ranije deca i mladi koristila internet, pandemija je donela “novu normalnost” koja je veliki deo svih njihovih aktivnosti prenela u onlajn prostor. To je, navodi Riznić, značilo i povećanje digitalnog nasilja, pogotovo nad decom i ženama.
Foto: privatna arhiva/Jelena Riznić
“Ključno je da obrazovni sistem na to odgovori tako što će jednim svojim predmetom obraditi pitanje digitalne pismenosti i samim tim digitalnog nasilja i opasnosti koje vrebaju na internetu”, dodaje ona.
Ona ističe da stvarnost nije ništa manje opaka i strašna za žene danas, ali dodaje da je jedan zid nepovratno probijen, a to je zid ćutnje.
“Žene su odlučile da hrabro puste glas i da se bore, i u tome je kvalitativna razlika. Dakle, stvarnost je opaka, ali su i žene. Druga stvar koja je tu vrlo važna jeste da je glas svake žene istovremeno borba za sve nas, isto kao što je i napad na jednu ženu napad na svaku od nas. Primeri Marije Lukić, Danijele Štajnfeld i Milene Radulović to odlično pokazuju, kao i to da je priča o seksualnom nasilju hrabar politički čin borbe, a ne nekakva trajna viktimizacija”, završava Riznićeva.
Podsećamo, u saopštenju MUP-a navodi se da su pripadnici Uprave kriminalističke policije uhapsili su N. S. (25) iz Niša, zbog sumnje da je, kao administrator grupa na aplikaciji Telegram, činio dostupnim javnosti fotografije i video snimke pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica. Kako kažu, na slučaju će nastaviti da rade kako bi otkrili i druge koji su vodili grupe.
Povezane vesti
“Kada je ceo svet stao, one nisu” – izložba fotografija o najhrabrijim ženama za vreme pandemije koronavirusa 
Novinarska udruženja: Zbog pretnji na Tviteru ugrožena bezbednost novinarke Vesne Mališić 
Tviter testira novu funkciju protiv širenja dezinformacija 
Koalicija za slobodu medija: Hitno zaustaviti kampanju protiv profesionalnih medija i nevladinih organizacija