Sretenjski ustav – povelja slobode i prava građana Srbije

Prof. dr Nebojša Ranđelović, Pravni fakultet u Nišu/ Foto: B.R

Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. Donet je za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu 1835. godine. Poznat je kao Sretenjski ustav, budući da je izglasan na tzv. Sretenjskoj skupštini, koja je počela sa radom na hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje, 15. februara.

Nezadovoljstvo apsolutizmom Miloša Obrenovića dovelo je do mnogobrojnih buna, a njihov cilj je bio da ograniče njegovu vlast. Miletina buna iz januara 1835. godine bila je neposredan povod za donošenje ovog Ustava.

Ipak, Sretenjski ustav nije toliko važan kao pravni akt, koliko je predstavljao veliki korak jedne države u povoju.

„Sretenjski ustav je zapravo iskra ka stvaranju srpske ustavnosti, bio je to prvi korak. Hatišerifski ustav, potom Ustav iz 1869. godine kojim se Skupštini daje prvi put zakonodavna vlast, Ustav iz 1888. godine, koji uvodi parlamentarizam na velika vrata i koji je za ono vreme, bio najliberalniji u Evropi – sve to dolazi nakon Sretenjskog ustava. Zahvaljujući ovome, Srbija je krenula krupnim koracima, i zato je on toliko važan“, objašnjava profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu prof. dr Nebojša Ranđelović.

Prema njegovim rečima, veliki značaj pridajemo baš ovom Ustavu zato što predstavlja povelju sloboda i prava građana Srbije.

Prva strana Ustava;
Foto: Vikipedija

Tvorac Ustava, organizovanog u četrnaest tematskih celina, ili glava, bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije, knežev sekretar i prvi srspki novinar. 

U njemu su izražene potrebe prosvećenog srpskog društva i slobodoumne ideje za ono vreme: ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, sloboda raspolaganja zemljom, ali i ograničavanje autokratske vladavine kneza.

Profesor Ranđelović izdvaja 11. glavu Ustava kao najznačajniju. „Opštenarodna pravna Srbija, odnosno 11. glava, bila je trn u oku svih onih koji su želeli da se Ustav ukine – Rusije, Austrije i Turske. Ovim delom Sretenjskog ustava podržavala se ideja da se građani nikako ne razlikuju prema rasnoj ili etničkoj pripadnosti, a propagirala je lične i imovinske slobode građana“, objašnjava prof. Ranđelović.

U Austriji i Rusiji se Sretenjski ustav smatrao revolucionarnim aktom. Podsmevali su mu se i smatrali ga neprimerenim za jednu malu balkansku provinciju Otomanske imperije. Profesor Ranđelović još kaže i da su Turci smatrali da je „Sretenjski ustav zaraza – pravne ideje zarazno deluju na stanovništvo“.

Ustavom je vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Centralni organi vlasti bili su knez, Savet, Skupština i sudstvo. Narodna skupština sazivana je kada je knez želeo da dobije njenu saglasnost. „Miloš Obrenović je bio despot i autokrata, ali mu je odgovaralo postojanje Skupštine. Znao je da će se lakše nositi sa nepismenom Srbijom, nego sa državnom upravom koja može ugroziti njegovu vlast“, kaže prof. Ranđelović.

Profesor niškog Pravnog fakulteta kaže da je Sretenjski ustav bila iskra koja je zapalila plamen u uvođenju demokratije. „Iako je bio na snazi tek mesec dana, bio je solidna osnova za buduće zakonodavstvo“.

Na zahtev Rusije i Austrije, a uz podršku Turske, knez Miloš Obrenović je marta 1835. godine ukinuo Sretenjski ustav.