Šta je potrebno uraditi za poboljšanje prava dece u Srbiji?

Republici Srbiji još uvek nedostaje nekoliko ključnih koncepta i pravnih akata koji bi omogućili značajno unapređenje položaja dece, a koji su definisani u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Sbije na evropskom putu. Jedna od najvažnijih stavki jeste uključivanje zakonske definicije pojma “dete” u Pravni sistem Srbije.

Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije MODS ističe da je proces evropskih integracija dobar način da Srbija napreduje, kako kada su prava dece u pitanju, tako i u drugim oblastima, jer se, kako naovdi „kroz proces evropskih integracija ukazuje na neke probleme koje mi treba da rešimo zbog nas, a ne zbog Evropske unije“.

Gradski forum PREDSTAVLJANJE IZVEŠTAJA EVROPSKE KOMISIJE – PREPORUKE O DECI / Foto: MRCN / N.S

Međutim Stefanović takođe primećuje da “građani ne znaju šta Evropska unija znači za svakog pojedinačno, šta znači nama kao građanima i našoj deci“.

Danka Đukić iz MODS-a takođe primećuje neobaveštenost i lošu informisanost građana kada su u pitanju dečija prava.

„Mislim da građani nisu osvešćeni o tome da postoje deca iz različitih društvenih grupa, o njihovoj ugroženosti i problemima sa kojima se svakodnevno susreću“, ističe.

Kako se u izveštaju Evropske komisije navodi, postoji potreba za usvajanjem Zakona o pravima deteta, koji definiše osnovne principe, koncepte, prava i odgovornosti u oblasti prava deteta.

Srbija takođe treba da ratifikuje Treći opcioni protokol o komunikacijskim procedurama uz Konvenciju o pravima deteta (OP3 KPD) i da radi na daljem usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa Konvencijom o pravima deteta i smernicama EU o zaštiti dece.

Nasilje nad decom u Srbiji

Prema podacima UNICEF-a u Srbiji, oko 70% dece doživelo je najmanje jedan slučaj psihičkog ili fizičkog nasilja tokom svog odrastanja, devojčice u nešto većoj meri nego dečaci. Oko 45% doživljava telesno kažnjavanje i psihološku agresiju u porodici, koja se smatra metodom disciplinovanja. Između 8 i 13% dece školskog uzrasta doživelo je seksualno nasilje. Između 45-65% dece  izloženo je vršnjačkom nasilju.

Osim toga, kršenje prava dece podrazumeva i rane i prisilne dečije brakove, gde su romska u većem riziku. Naime, 57% romskih devojaka u Srbiji stupaju u brak pre nego što napune 18 godina, a svaka peta devojka pre 15 godina.

Srbija se suočava i sa zloupotrebom dečijeg rada, gde su među najugroženijima takođe Romi.

Imajući navedeno u vidu, neophodno je unaprediti Opšti protokol za zaštitu dece od zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja tako da bude usklađen sa najboljim praksama EU.

Osim toga, kako iz MODS-a preporučuju, “posebni sektorski protokoli o zaštiti dece od nasilja moraju biti inovirani, uzimajući u obzir obavezu njihove primene. Ove aktivnosti predviđene su Akcionim planom za Poglavlje 23. Takođe, neophodna je zakonska zabrana telesnog kažnjavanja dece izmenom Porodičnog zakona. Izmenom Porodičnog zakona potrebno je ukloniti sve izuzetke koji dozvoljavaju brak pre 18 godina”.

Smanjenje siromaštva dece

Procenat dece u riziku od siromaštva u Srbiji je među najvećim u Evropi i iznosi 30,2%.

„Četvrtina stanovništva je na ivici siromaštva, i shodno tome, potrebno je da se poveća finansijska podrška porodicama sa decom“, ističe Danka Đukić iz MODS-a.

U Srbiji je usvojen Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom u cilju povećanja pokrivenosti i adekvatnosti finansijskih socijalnih davanja, kao i povećanje finansijskih transfera usmerenih na porodice sa decom. Ovaj zakon predstavlja unapređenu verziju u odnosu na prethodni zakon i predviđa još neka finansijska izdvajanja za decu i porodice.

Međutim, kako iz MODS-a smatraju pored finansijske podrške neophodno je razviti usluge za decu i porodice na nivou zajednice kao i programe podrške porodici. Takođe, neophodno je obezbediti i bolji pristup ovim uslugama. Stoga bi prioritet trebalo da bude usvajanje izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti i odgovarajućih podzakonskih akata kako bi se to postiglo“.

Osim toga, dodaju da je neophodno poboljšati mehanizam namenskih transfera kako bi se razvile usluge podrške porodicama sa decom koja se suočavaju sa rizikom od siromaštva i porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju, porodicama u riziku od odvajanja dece.

Deinstitucionalizacija u Srbiji  Danka Đukić ističe i da se MODS zalaže za proces deinstitucionalizacije, koji podrazumeva razvoj alternativnih delovanja kada su deca sa smetnjama u razvoju u pitanju. Naime, kako navode, potrebno smanjiti broj dece sa smetnjama u razvoju koja su u institucijama, i odvojiti decu od odraslih. Takođe, potreban je veći broj hraniteljskih porodica, koje su obučene za brigu o deci sa smetnjama u razvoju, te deci obezbediti uslove za školovanje. Iz MODS-a smatraju da je veoma važno da Srbija usvoji Strategije socijalne zaštite, gde je deinstitucionalizacija prepoznata kao prioritet i da se usvaji Master plan transformacije institucija.  „Da bi se pospešila deinstitucionalizacija u Srbiji, veoma je značajna uloga intenzivnih usluga podrške porodici. Potrebna je politika neprihvatanja u institucije i moratorijum na finansijska ulaganja za proširenje starog i izgradnju novih rezidencijalnih kapaciteta“.

Ciljevi ovih usluga su, kako navode, sprečavanje odvajanja dece od njihovih porodica i jačanje porodica u različitim područjima. Sa tim u vezi, ističe se da je potrebno usvojiti Pravilnik o standardima za intenzivne usluge podrške u ovom sazivu vlade.

Deca izbeglica i migranata u Srbiji

Prema podacima kancelarije UNHCR-a u Beogradu, ukupan broj novih izbeglica, tražilaca azila i migranata ostao je stabilan na 4.081 evidentiranih u Srbiji 4. februara 2018. godine, od kojih je 30% dece.

Gradski forum PREDSTAVLJANJE IZVEŠTAJA EVROPSKE KOMISIJE – PREPORUKE O DECI / Foto: MRCN / N.S

Preko 90% dece od 7 do 14 godina koja su smeštena u vladinim centrima nastavila su pohađanje lokalnih osnovnih škola, a upis u srednje škole se povećao, te su, sa tim u vezi, kako Danka Đukić iz MODS-a ističe „pohvaljeni napori Srbije kada je u pitanju uključivanje dece migranata u sistem formalnog obrazovanja“.

Međutim, u Srbiji ne postoji jasna procedura za procenu starosne dobi, pa se postavlja pitanje relevantnih podataka o starosti, posebno kada su u pitanju maloletnici bez pratnje. Usled navedenog, trebalo bi uspostaviti poseban pristup i jasnu proceduru za procenu maloletnika bez pratnje.

„Neophodno je jačanje kapaciteta profesionalaca, kao i organizacija i institucija koje podržavaju izbeglice i poboljšanje sistema za praćenje i ocenjivanje usluga koje su pružene deci i njihovim porodicama“, istaknuto je.

Gradski forum – Predstavljanje izveštaja evropske komisije – preporuke o deci

„Neizvodljivo je da se bavite pitanjem dece, a da se sa decom ne konsultujete o tome,“ istakla je Kristina Anđelković iz Otvorenog kluba, na gradskom forumu održanom u sredu 30. maja u Nišu, gde su predstavnici organizacija civilnog društva, koji se bave decom i mladima, predstavili preporuke Evropske komisije o deci, i razgovarali sa zainteresovanim građanima.

Gradski forum PREDSTAVLJANJE IZVEŠTAJA EVROPSKE KOMISIJE – PREPORUKE O DECI / Foto: MRCN / N.S

Predstavljene su preporuke proizašle iz rada predstavnika Otvorenog kluba sa decom, odnosno preporuke Mreže organizacija za decu Srbije MODS, koje je usvojila Evropska komisija.

Na forumu je bilo reči i o tome koliko su deca u Srbiji deo participativnog procesa, a koliko bi trebalo da budu uključena u izradu strategija, propisa, zakona i u donošenje odluka koje ih se tiču, zatim na koje sve načine glas dece i mladih može da se čuje i dopre do nadležnih.

Na gradskom forumu govorili su Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije – MODS, Danka Đukić iz organizacije MODS, i Kristina Anđelković iz Otvorenog kluba, učesnica u izradi preporuka.