Važnost zelenih oaza u gradovima – Evropski dan parkova

ilustracija: EDoP

U gradovima svaki metar površine na kojima je moguće izgraditi zgradu za stanovanje ili neki poslovni prostor – od velike je važnosti. Međutim, ono o čemu se ne vodi računa je izgradnja objekata nauštrb zelenih površina.

Zelene površine u gradu su važne jer betonske površine pokrivaju staništa biljnog i životinjskog sveta. One su u gradovima, zapravo, oaze u kojima opstaje živi svet i u njima je moguće naići na različite vrste.“, kaže članica Biološkog društva „Dr Sava Petrović“ i doktorantkinja biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu Dimitrija Savić Zdravković.

Osim biološko-ekološkog aspekta, Savić Zdravković navodi da je i za ljude bitno da postoje veliki parkovi, kao i međublokovsko zelenilo. Ona navodi da postojanje takvih površina „uređuje lokalnu klimu u gradovima“, te da je mikroklima blaža. Ovakve površine važne su i za razvoj dece i mladih kao zdravije mesto za igru i odrastanje.

Evropski dan parkova; ilustracija: EUROPARKS

Evropski dan parkova koji se od 1999. godine obeležava 24. maja uveden je kako bi se stanovnici upoznali sa važnošću prirode, a posbno zelenih površina u gradovima. Datum je izabran kao dan kada je u Švedskoj 1909. proglašeno prvih devet nacionalnih parkova. U toku ove nedelje obeležava se i EU zelena nedelja, a Evropska unija kroz Samit zelenih evropskih gradova pomaže urbanim sredinama da postanu „zeleniji“.

 

 

Zelene površine – urbanistički potencijal

Svesni ili ne ovih činjenica, investitori i gradski činovnici zaduženi za urbanizam odlučuju da skoro svaki slobodni milimetar izbetoniraju. Ono što je važno napomenuti je da su građanke i građani, ipak svesni važnosti zelenih površina.

Poslednji primer građanskog nezadovoljstva odlukom da se gradi na zelenoj površini bio je početkom maja meseca. Stanari zgrada 34 i 34a na Bulevaru Nemanjića potpisali su peticiju protiv izgradnje stambenog kompleksa na mestu sadašnjeg parka. Kako prenosi agencija Beta, sekretar Sekretarijata za planiranje i izgradnju Igor Igić navodi da je Planom generalne regulacije Gradske opštine Medijana ovaj deo predviđen za „zonu velike gustine stanovanja“. On dodaje da su građani mogli da ulože prigovor, ali da to nije učinjeno, a da stanarima ostaje da ulože prigovor na urbanistički projekat za gradnju objekta kada bude donet.

Divlji svet niških parkova

„Publikacija „Divlji svet niških parkova“ nastala je u saradnji sa Vikimedijom Srbije, ogrankom Vikipdije, koja daje male grantove za istraživanja koja poboljšavaju kapacitet Vikipedije, to jeste digitalizuje znanje. Tridesetak vrsta ptica zabeleženo je za dve godine posmatranja samo u parkovima u Nišu, ali verovatno je diverzitet veći. Četiri niška parka bila su posmatrana – Bubanj, Čair, Tvrđava i Svetosavski park, a u planu je i nastavak saradnje sa Vikimedijom kroz proučavanje međublokovskog zelenila“, navodi Dimtrija Savić Zdravković.

Slična situacija bila je prošle godine u novobeogradskim blokovima 70a i 44. Odlukom Skupštine Grada Beograda međublokovske površine bile su predviđene za gradnju novih kompleksa. Kako navodi urednik portala blokovi.com Ivan Milošević u intervjuu za naš portal, te odluke bile su objavljene na zvaničnom portalu Grada Beograda, ali je to sve bilo spakovano u dokumentima koji sadrže samo broj katastrske parecela, pa tako većina građana nije bila obaveštena o tome šta je isplanirano da se uradi. Zahvaljujući ovom portalu, veliki broj stanovnika blokova stao je u odbranu zelenih površina.

Kao u Nišu i na Novom Beogradu, stanovnici samog centra Novog Sada nedavno su protestovali i potpisivali peticiju protiv izgradnje osmospratnice na uglu Kisačke i Ulice Jovana Subotića. Portal 021 navodi da su novosadski urbanisti isplanirali rekonstrukciju ovog dela grada, a na mesto „Livadice“ isplanirali su izgradnju objekta.

Odbrana urbanog zelenila

„U svetu je praksa da na određen broj zgrada, kuća i betonskih površina mora da postoji odrđeni broj zelenih površina“, navodi Dimitrija Savić Zdravković i podseća da „mi naseljavamo staništa divljih vrsta, mi pravimo put, zgrade – betoniramo njihovo stanište“.

Ona navodi da Zavod za urbanizam i ostale institucije koje se bave sličnim poslovima moraju biti svesni značaja zelenih površina i da se pozabave povećanjem njihovog broja u Nišu. Biološka društva i ekološki aktivisti za sada ne mogu da utiču u našem gradu na rad Zavoda za urbanizam, ali ono što mogu je „ukazivanje ljudima na važnost takvih površina“.

PRAKSA U EU

Jedan deo svojih studija Dimitrija Savić Zdravković provela je u Minhenu, jednom od najvećih gradova Nemačke, centru pokrajine Bavarska.

To je ono što sam volela kod Minhena – svaki kompleks zgrada mora da ima park, zelenu površinu gde postoji deo za rekreaciju, deo koji je „divlji“ za životinje gde ne zalaze ljudi i uređeni deo sa kafićima, prodavnicama. Međublokovsko zelenilo je svuda zastupljeno i time sam bila oduševljena jer je potpuno drugačije od Niša. Čim veliki gradovi prepoznaju značaj zelenila i imaju sluha da ulože u to – mislim da bi i mi morali da se pozabavimo time.