Odakle dolaze informacije do nas? Ko ih plasira i zašto? Da li je ono što svakog dana vidimo na televiziji, internetu ili u štampi – zapravo istina? Na ova pitanja lakše će odgovoriti (ali i postaviti ih sebi) medijski pismeni građani i građanke.
Svi smo konzumenti informacija, pa i oni koji ne prate medije, skoro svakodnevno upijaju novosti sa društvenih mreža, koje koristi većina populacije u Srbiji. Pošto ulazimo u Svetsku nedelju medijske i informacijske pismenosti, u sledećim redovima odgovaramo zašto je važno da budemo medijski pismeni i pismene.
Medijski pismenima je teže manipulisati
Male su šanse da će oni koji zaista umeju da čitaju informacije biti njima lako izmanipulisani. Iako su već mnogi navikli na senzacionalističke navode tabloida i zastrašivanja stranim silama i ratovima na naslovnim stranama, ipak postoje ljudi koji veruju takvim vestima. Zahvaljujući tome, vlast (ili bilo koja druga interesna grupa) lako “upravlja” ponašanjem ljudi koji takve informacije “upijaju”. To znači da od medijski nepismenih ljudi lako oblikuju svoje glasače, kupce svojih proizvoda ili korisnike usluga. Mnogi neće prepoznati komercijalni sadržaj, odnosno prikrivenu reklamu kvazi lekara koji u studiju savetuje kako da se rešimo visokog pritiska ili opadanja kose prodajući nam preparat od kojeg ima zaradu. Isto važi i za političku propagandu, preciznije funkcionersku kampanju.
Odlučivanje zasnovano na činjenicama
Građanke i građani koji znaju da postoje i drugi izvori informacija poput televizija koje nemaju nacionalnu frekvenciju, nego se emituju putem kablovskih operatera, otvaraju sasvim različit univerzum realnosti. Sagovornici drugačijih stavova i novi uglovi posmatranja događaja daju širu perspektivu, te će oni koji se informišu iz više različitih izvora moći da prosuđuju na osnovu više premisa. Medijski pismeni će zato donositi objektivnije odluke ključne za njihov život.
Sprečava se širenje laži
Na internetu, pa i na mnogim medijskim sajtovima i Wikipediji može se naći informacija da je burek prvi put ispečen u Srbiji 1498. u Nišu, gde ga je doneo pekar iz Istanbula Mehmed Oglu. Niko se ni u jednom tekstu nije pozvao na izvor ove infromacije, te nije poznato da li je ona uopšte tačna. Pseudo istorija nije retka pojava u informacionom prostoru. Zato oni koji umeju da “čitaju” ovakve informacije neće ih deliti dalje i nehotice širiti laži.
Pozitivan uticaj na javno zdravlje
Pandemija korona virusa donela je obilje teorija zavere i lažnih informacija u javni prostor. Društvene mreže poput Facebook-a su zbog munjevitog širenja ovakvih vesti angažovale istraživačke redakcije koje proveravaju istinitost informacija (Fact checking), upravo zato što su lažne informacije mogle da ugroze zdravlje i živote ljudi. Medijski opismenjeni građani i građanke znaće da prepoznaju lažne informacije vezane za zdravlje, čak i onda kada dolaze od samih lekara.
Gradi se demokratsko društvo
Informisani građani i građanke su preduslov za izgradnju demokratskog društva. Kada se naši stavovi ne zasnivaju na stereotipima, stigmama i okvirima, izgradićemo društvo jednakih mogućnosti za sve. Tako nećemo na osnovu informacije da su pljačkaši lokalne prodavnice bili Albanci, graditi ili podgrevati negativan stav prema ovoj grupi ljudi (ili bilo kojoj drugoj).
Zašto Nedelja medijske pismenosti
Nedelja medijske pismenosti obeležava se svake godine od 24. do 31. oktobra, a to što je čitava sedmica posvećena ovoj veštini govori o tome koliko je ona važna.
Globalna nedelja medijske i informacione pismenosti, koja se godišnje obeležava, predstavlja značajnu priliku za mobilizaciju svetskih aktera kako bi podigli svest i povećali nacionalno prihvatanje, kao i proslavili postignuti napredak u ostvarivanju cilja Medijska i informaciona pismenost za sve – ističući važnost ove globalne sedmice, koja se obeležava od 2011. godine, navode na sajtu UNESCO-a.
Tema ovogodišnje manifestacije je “Medijska i informaciona pismenost u digitalnim prostorima: Zajednički globalni dnevni red”.
Fokus na digitalnim prostorima u ovogodišnjem izdanju Globalne sedmice medijske i informacione pismenosti za 2023. godinu pružiće priliku za istraživanje puteva za jačanje multilateralne saradnje sa digitalnim platformama i drugim akterima u integrisanju medijske i informacione pismenosti u politike, operacije i proizvode. Svetska zajednica je pozvana da razvije nove inicijative i ojača postojeće kako bi unapredila medijsku i informacionu pismenost u digitalnim prostorima”, dodali su.
Inače, Media i reform centar Niš nedavno je uradio seriju videa za društvene mreže #ŠtaSeKrije u kojima objašnjavamo koje su se dezinformacije i manipulacije pojavljivale u medijima.
Pitali smo ChatGPT da napiše svoji 5 razloga zašto je važno da budemo medijski pismeni.
