“Na internetu istomišljenika na hiljade, a u stvarnosti samo par nas. Danas smo odlučili da ne izlazimo više”, javlja nam učesnica protesta iz Aleksinca.
“Trudimo se već pet dana da napravimo proteste. Svako od nas može, lagano, da ode u Niš ili Beograd da protestuje. Ima i puno onih koji to već rade, ali i ovde su problemi. Ovde smo. Ovde živimo. Za sada. Situacija u Aleksincu i Prokuplju je vrlo slična, a načula sam, i u Pirotu. Prva dva dana smo mogli da se pohvalimo nekim brojem nezadovoljnih, ali sada je već ozbiljna situacija. Sada smo spali na jednocifrene brojeve”, objašnjava.
“U Aleksincu, i oni koji su delovali kao mogući buntovnici, sada ne progovaraju. Šapuće se o par nas koji uporno dolazimo na jedno isto mesto svakoga dana. Ovo je veoma zabrinjavajuća situacija. Ljudi su jako uplašeni, a čini se i da se mnogi stide da izađu. Očekivali smo neki feedback od mladih, međutim ništa. Neki nam lajkuju postove, izbacuju vesti i nezadovoljstvo preko Fejsbuka, ali se niko u stvari ne pojavljuje na protestu. Bar ne više. U početku smo ismevani, a sada osećam nekakvu neprijatnu atmosferu. Oni koji su delovali iole informisano, počinju da govore kako su izbori bili fer, što nam više smeta, jer je najednom veliki broj promenio mišljenje preko noći”, dodaje, uz molbu da njeno ime ostane anonimno.
Stituacija je slična i u Vranju. Novinar Dušan Pešić javlja nam da naredno okupljanje Vranjanaca nije zakazano, kao i da nije optimističan.
“Za protest protiv diktature, za razliku od ovakvih okupljanja širom Srbije, u Vranju nije bilo mnogo zainteresovanih. Svega osamdesetak građana, u dva navrata, spontano se okupilo da bi izrazilo nezadovoljstvo protiv vlasti Aleksandra Vučića. Džaba i pištaljke i parole, na sve mi je to ličilo, samo ne na neke ozbiljne demonstracije. Deluje mi kao da ni sami učesnici nisu sasvim sigurni u ispravnost svojih odluka da glasno i nedvosmisleno viknu “Vučiću, lopove” ili “Protiv diktature”, verovatno, makar podsvesno, imajući u vidu posledice koje mogu snositi.
Onaj ko iole poznaje političke prilike u ovom gradu zna da SNS ne trpi neistomišljenike, te da dela brzo, jako i odlučno, sve u cilju da oponente izbriše sa lokalne političke scene. I uglavnom uspevaju u svojim naumima.
Možda se više ljudi, ipak, nije ni moglo očekivati, uzmemo li u obzir da je dojučerašnji premijer, a sada predsednik Republike dobio preko 70% glasova u Vranju. Ono što sam ja očekivao – prisustvo opozicionih stranaka na protestu – nisam dočekao. Ni na prvom, ni na potonjem okupljanju. Tu prevashodno mislim na demokrate, pa i na Radulovićev pokret, koji su bili najgrlatiji u predizbornoj kampanji i nakon izbora, po pitanju Vučićeve diktature.
Tačno je da uglavnom studenti i ostala mladež čine dobar deo mase koja se nekoliko dana unazad može videti u gradovima po Srbiji, ali se njima, bar što se Vranja tiče, pridružuju ljudi srednjih godina i penzioneri. Halabuke, doduše, nije ni bilo na drugom okupljanju, tako da očekujem da demonstranata bude sve manje. Prvo je bilo osamdesetak, pa pedesetak ljudi. Ko zna koliko će ih biti sledećeg puta. Ako bude sledećeg puta. Najiskrenije bih voleo da me demantuju.
Termin narednog protesta nije određen, tako da ćemo privremeno morati sa odložimo šerpe i pištaljke.”
Povezane vesti
Ćuta posle protesta: Blokada se nastavlja dok se ne ispune zahtevi 
Lekić: Obradovićev štrajk nije stvar Vranjskih, već profesije 
Niška TV Belami izveštavala o studentima, pa “nestala” iz etra Telekoma, direktor “sluti što i ostatak Srbije” 
Protesti u Nišu – podrška opštem buntu, bez autentičnih zahteva