Koncept održivog razvoja, kada je reč o graditeljskoj baštini, ne podrazumeva samo ekološki već i ekonomski, društveni i kulturni aspekt. O tome da li Niška tvrđava, utvrđeno nepokretno kulturno dobro od velikog značaja za Srbiju, može doprineti razvoju zajednice i poboljšanju kvaliteta života u njoj, ublažiti uticaj globalizacije u kulturi i doprineti građenju kulturnog identiteta, govori dr Ali Alrauf, predavač i istraživač u arhitekturi i urbanizmu i šef tima za urbanistički razvoj Dohe u Kataru. „Niš je priča za sebe. On ima svoju prošlost, svoju ličnost i karakter, svoj identitet. Zadatak zajednice je da jedinstveni ukus grada prepozna, zaštiti, održi,…
Author: Aleksandra Mirić
pročitaj više...
Život spomenika otpočeo je proslavom uoči Dana oslobođenja Niša, masovnim okupljanjem 13.oktobra 1963. u 10 časova na platou autobuske okretnice u podnožju spomenika. Na čelu sa mnogobrojnim vencima ka spomeniku je krenula povorka gostiju i građana stazom koju je okruživalo preko hiljadu pionira sa buketima cveća. Za to vreme, sa platoa spomenika hor i vojni orkestar izveli su Iternacionalu i druge prigodne pesme. Opštinska skupština držala je svečanu sednicu. Tom prilikom je, tradicionalno, saopštena odluka o dodeljivanju nagrade „Oslobođenje Niša“, da bi zatim bili položeni venci na Bubnju. Među sportskim priredbama najznačajnija je bila trka „Oslobođenje Niša“. Takmičili su se…
Iako brdo Bubanj poistovećujemo sa događajima koji su se odigrali u dvadesetom veku, njegov vojno-istorijski značaj za ranije epohe nije zanemarljiv. Ono je za vreme Turaka, sve do sedamdesetih godina devetnaestog veka bilo utrina na kojoj su čobani napasali stoku. Pretposlednji turski zapovednik Niša, Abdurahman paša, je shvatio vojno-strateški značaj ovog uzvišenja i naredio izgradnju jače tvrđave, koje je po njemu i dobilo naziv Abdi- pašin for. Bilo je to samostalno utvrđenje, zatvorenog tipa, opasano četvorougaonim rovom, približno kvadratne osnove. U središnjem prostoru, obrubljena rovovima, nalazila se kružna kula, sa jakim zidovima, koja je imala dva sprata: donji ukopan u…
Među brojnim inicijativama za obeležavanjem stratišta bila je i akcija Narodnih novina koje su kroz razgovor sa političkim moćnicima, ali i roditeljima palih na Bubnju promovisale nužnost podizanja obeležja koje će biti srazmerno veličini palih žrtava. O percepciji značaja stratišta u tadašnjem društvu svedoči podatak da je od početka potrage za odgovarajućim idejnim rešenjem memorijalnog parka do njegove realizacije prošlo skoro deset godina. Narodni odbor grada je januara 1954.god. raspisao prvi konkurs za izradu idejnog projekta za spomenik na Bubnju. U uslovima i programu konkursa zahtevao se projekat za monumentalni spomenik koji bi u sebi sadržao svu veličinu slobodarske borbe…
Godine 1959. raspisan je novi konkurs. Prva nagrada nije dodeljena, dok su dve ravnopravne druge nagrade podelili Mihajlo Mitrović, arhitekta iz Beograda i Ivan Sabolić, vajar iz Zagreba. Konačni izbor pobedničkog rešenja usledio je posle razrade oba projekata po predlogu žirija. Vodeći naročito računa o tome da spomenik po svojoj izražajnosti treba da predstavlja prošlost, sadašnjost i budućnost, žiri je posle višemesečne komunikacije sa oba drugonagrađena autora doneo odluku da prihvata rad vajara Ivana Sabolića i njegovih saradnika, kako u pogledu samog spomenika, tako i u pogledu urbanističkog rešenja celog Bubnja. Taj rad je bio predstavljen u obliku arhitrava velikih…
Dominantni spomenički kompleks sa Bubnja nas podseća na događaje iz novije istorije. On je uvršten u grupu malog broja spomenika Revolucije protiv fašizma, kakvi su beogradski Jajinci, Jasenovac itd. Znamenito mesto Bubanj je kulturno dobro čiji je značaj 1973/9. godine prepoznat kao izuzetno veliki za našu zemlju. Građenju monumentalne spomeničke celine, pijetetne staze, reljefa sa scenama borbe i triju uzdignutih pesnica prethodilo je postavljanje prvog spomen obeležja manjih dimenzija, kojim je označeno jedno od mesta streljanja. Otkriveno je 7. jula 1950, inicijativom Saveza boraca NORa grada Niša. To je zarubljena piramida od kamena, visine oko 2.5m, sa spomen pločom na…
U Nišu je dvanaestog jula 1958. održan sastanak Državnog odbora za podizanje spomenika palim žrtvama za narodno oslobođenje ovoga kraja. Na ovom sastanku veći deo diskusije vođen je oko izbora jedne od dve alternative, od koje je jedna predviđala podizanje spomenika na Bubnju, dok je druga bila predlog da se u samom Nišu podigne jedan objekat, koji bi imao karakter spomenika, a u stvari bi predstavljao zgradu sa prostorijama za muzej narodnooslobodilačke borbe, etnografski muzej, zatim bi imao svečanu salu za skupove, reprezentativni hol i druge prostorije. Posle mnogobrojnih detaljno obrazloženih mišljenja, koja su uglavnom išla u prilog prvom predlogu,…
Da li znate da u Nišu, gradu na jugu Srbije, postoji mesto na kome je tokom II svetskog rata život izgubilo toliko ljudi, da im se i broj ne zna? Zimi i leti, po vejavici i suncu, iz obližnjeg logora smrti, na brdo Bubanj dovođeni su i tu streljani, partizani, komunisti, saboteri, oni koji su ubijani radi odmazde ili označavani nižom rasom. Gotovo celokupna jevrejska zajednica Niša, nestala je na ovom mestu. Najveći broj ljudi fašisti su streljali na Bubnju odmah posle uspešnog bekstva 108 logoraša iz Koncentracionog logora na Crvenom krstu u noći između 11. i 12. februara 1942.…