Još od 2007. godine kada je postala aktivna učesnica programa “Nauka za mir i bezbednost”, Srbija, kao partnerska zemlja, zajedno sa članicama NATO-a razvija niz projekata u čijem je fokusu borba protiv terorizma, odbrana od hemijskih i nuklearnih agenasa, sajber odbrana, energetska i ekološka bezbednost. Bezlitijumske super baterije, flasteri koji uz pomoć veštačke inteligencije prate vitalne funkcije kod ljudi, radar koji iz vazduha detektuje mine i inovativni tekstilni materijali koji štite od nervnih agenasa i zračenja – samo su neki od brojnih projekata nastalih u okviru NATO programa “Nauka za mir i bezbednost”, u čijem su stvaranju učestvovali i naučnici…
Author: Media & Reform centar
pročitaj više...
Benzinske stanice mogle bi u budućnosti da budu u potpunosti zamenjene vodoničnim, budući da svet intenzivno traga za novim “zelenim” izvorima energije. Tim srpskih naučnika na Institutu za nuklearne nauke “Vinča” u Beogradu u saradnji sa međunarodnim partnerima radi na kreiranju posebnog vodoničnog kompresora koji bi takve stanice mogao da učini dostupnijim, jeftinijim i bezbednijim. Najrasprostranjeniji gas u svemiru – vodonik, već se koristi kao energent, ali da bi mogao tako da se primeni neophodno ga je najpre kompresovati. Za tu namenu se koriste standardni kompresori, dok tim naših naučnika na Institutu za nuklearne nauke “Vinča” u Beogradu, ide korak…
Sa niškog Fakulteta zaštite na radu stižu potpuno novi biorazgradivi materijali koji se prilagođavaju izvoru buke i utiču na njeno smanjenje. Ovaj projekat naši naučnici razvijaju u okviru programa “Nauka za mir i bezbednost”, a u saradnji sa kolegama iz Bugarske i Uzbekistana. Iako tehnologija zvučne izolacije nije ništa novo, istraživački tim iz Niša fokus stavlja na specijalnim višenamenskim materijalima koji pored svoje ekološke strane imaju i onu matematičku, te se materijali prave u zavisnosti od izvora buke. Upravo ti materijali sada se projektuju tako da ako sada automobil generiše u srednjem opsegu frekvencije nivo buke – da se baš…
Niški tim naučnika je sa kolegama iz sveta kreirao mali i lagani radar koji koristi veštačku inteligenciju kako bi detektovao mine pod zemljom, a za razliku od standardnih, njihov radar leti na dronu. Ovaj projekat nastao je u okviru NATO programa “Nauka za mir i bezbednost”, u saradnji sa kolegama iz Slovenije i Severne Makedonije. Svake godine hiljade ljudi strada od nagaznih mina. Samo u 2023-oj, taj broj premašio je cifru od 5.700 žrtava, a posebno je poražavajuće što više od 80% stradalih čine civili i deca, pokazuju istraživanja. Međutim, istraživači iz Niša zajedno sa kolegama iz Slovenije i Severne…
Početni sastanak projekta PADRION (Javne uprave pred izazovom digitalne transformacije u zajednici ADRION regiona) održan je 3. i 4. decembra 2024. godine u Bolonji, u zgradi Terza Torre regije Emilija-Romanja. PADRION, koji sufinansira Interreg IPA ADRION program, predvodi organizacija Lepida iz Bolonje/Italija, a Regionalna razvojna agencija Jug je jedan od 9 projektnih partnera. Sastanak je otvoren dobrodošlicom domaćina iz regije Emilija-Romanja, koji su predstavili regionalnu digitalnu strategiju. Događaju su prisustvovali svi projektni partneri iz Albanije, Hrvatske, Grčke, Italije, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, s ciljem pokretanja inicijative za unapređenje digitalne transformacije javnih uprava u Jadransko-jonskoj regiji. Glavni cilj PADRION-a…
O Rroma premalo gendo tane trito nacionako minoriteti ki Srbija. Premalo agorutno ramosardipa taro 2022 bersh, ki Srbija djivdini 130 milje Rroma. Opre Rroma phenena kaj čačutno gendo taro Rroma tano ekvash milioni. Diskriminacija tani jek taro embaro problemi koleja o Rroma thaj Rromnja dikhenape, em but kana valjanol te khuven ki buti. O manusha kola dena buti na mangena r Rromen, sebepi samo soj Rroma. Akava phenena kaj chache 34% taro manusha ko istrazhivanje kova kerdja e Poverenica basho arakhipa taro jekhipa ko 2021. O Rromnja phenena kaj ki buti po bari diskriminacija thaj po hari pokime basho isto…
Romi su po brojnosti treća nacionalna manjina u Srbiji. Prema poslednjem popisu iz 2022, u Srbiji živi više od 130.000 Roma. Iz organizacije Opre Roma tvrde da je realan broj najmanje pola miliona Roma. Diskriminacija je jedan od najvećih problema sa kojima se Romi i Romkinje suočavaju, posebno je vidljiva pri zapošljavanju. Poslodavci ne žele da zapošljavaju Rome, samo zbog toga što su Romi. Ovo trvdi 34% ispitanika istraživanja koje je radila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti 2021. Romkinje ističu još veće na tržištu rada – manje su plaćene za isti posao, među prvima dobijaju otkaz i ne napreduju zbog nižeg…
Trećeg petka zaredom Nišlije i Nišlijke pridružili su se blokadi raskrsnice kod Osnovnog suda u Nišu, a i ovog puta je sve prošlo bez incidenata. Nakon 15 minuta tišine i odavanja počasti žrtvama tragedije u Novom Sadu, otišli su do Filozofskog fakulteta gde je u toku studentska blokada. U 11:52 građani/ke su i ovog petka blokirali centar grada kod Suda, uz poruku da se ovoga puta osim sa žrtvama tragedije u Novom Sadu, solidarišu i sa studentima i srednjoškolcima. Jedan od okupljenih bio je i Zoran Ristić koji kaže da ima mnogo razloga zbog kojih učestvuje u blokadi. Da li…
Ajsha Alich, pedagoshko asistentkinja ki Fundoni sikavni „Vuk Karadjich“, sikavdja plo phenipa ko rromano amalipa prekali predstava sat djidindje o djuvlja tari olakiri familija shel bersh palal. I predstava ingari anav “Ajsha”, koja ulavi ple paramamijaja e Alichevo. Mli paramami sine tani na edukimi djuvli, numa bucharni thaj mahrebaski, tari aver rig na zorali te shaj ikljol ko krajo familijake nasiljeja, maribaja, buchaja, e familijaja. Olakoro dad thaj daj mule kana sine terni, sine tikni, shaj sine ćhavoro, me na djanav odova. Oj sine ko ćhavorikano prandipe zoraja, geli ko rrom kana sine ola deshushtar numa deshushov bersh ko Vranje,…
Ajša Alić, pedagoška asistentkinja u OŠ „Vuk Karadžić”, ispričala je romskoj zajednici kroz predstavu kako su sto godina unazad živele žene iz njene porodice. Predstava nosi ime „Ajša”, koje Alićeva deli sa svojom prababom. Moja prabaka je bila potpuno nepismena žena, ali vrlo vredna i borbena, a ipak tako krhka i slaba da izađe na kraj sa tim porodičnim nasiljem, sa zlostavljanjem, sa radom, sa porodicom. Njoj su roditelji umrli kad je ona bila mlada, bila je mala, možda je bila dete, ja sad ne znam to. Ona je doživela taj prinudni dečji brak, udata je sa četrnaest ili…