Author: Media & Reform centar

Prva Amerikanka koja je obukla uniformu srpske vojske i ponela čin narednika, bila je medicinska sestra iz Njujorka Rut Farnam. Nesebično je pomagala narodu Srbije, a o ratu i stradanju Srba napisala je knjigu. Uz to je bila i prva žena koja je kročila na oslobođenu teritoriju tadašnje Kraljevine Srbije. Rut Stenli Farnam bila je medicinska sestra i svoje znanje i humanost odlučila je da podeli i sa srpskim narodom. U Srbiju je stigla još za vreme Prvog balkanskog rata, a njena prva stanica u Srbiji bio je Vračar i bolnica koju je vodio doktor Vojislav Subotić. Farnamova je u…

pročitaj više...

Tokom bitke na Drini 1914. godine, poznatoj i kao Gučevska bitka, mnogi srpski i austro-ugarski vojnici su stradali. Na Gučevu se i danas nalazi Spomen-kosturnica gde su sahranjeni njihovi posmrtni ostaci. O ovom boju, o kojem mnogi Srbi malo znaju, Amerikanac Džon Rid pisao je u svojoj knjizi “Rat u Srbiji 1915” gde je zabeležio i sve strahote epidemije tifusa sa čijim se posledicama susreo u Nišu. Kada govorimo o Džonu Ridu, ne možemo, a da ne istaknemo to da je on bio jedan od retkih Amerikanaca koji su ratnu Srbiju poznavali jako dobro, jer je tokom rata prešao uzduž…

pročitaj više...

Darinka Grujić kojoj su deca dala nadimak Mama Grujić bila je jedna od osnivačica prvih srpskih sirotišta tokom i pre Prvog svetskog rata, učestvovala i u osnivanju prve Dečije bolnice 1917. Godine. Helen King je bila pukovnica Crvenog krsta koja se dobrovoljno prijavila da dođe u Evropu i pomogne srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. I Mama Grujić i Helen King bile su ruka spasa srpskoj deci koja su tokom Prvog svetskog rata ostali bez roditelja. Srpska heroina Mama Grujić živela je i radila u Americi ali je napustila tu zemlju kako bi pomogla u evakuaciji srpske ratne siročadi posle…

pročitaj više...

Doktor Edvard Rajan predvodnik je prve delegacije lekara iz Sjedinjenih Američkih država i jedan od najzaslužnijih za spasavanje prestonice od austrijskih bombi. Rozali Morton je Amerikanka zaslužna za izgradnju tri bolnice u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, a poznata je i po školovanju srpskih studenata. U teškim trenucima za Srbiju tokom Prvog svetskog rata, u pomoć su pritekli humani ljudi sa različitih strana sveta, među kojima i Edvard Rajan i Rozali Morton. Prekrivanje bolnice američkom zastavom kako bi je sačuvao od neprijateljske vatre samo je jedno od humanih dela doktora Rajana. Doktorka Morton bila je prisutna na forntovima gde je…

pročitaj više...

Malvina Hofman bila je čuvena američka vajarka i slikarka koja je tokom Prvog svetskog rata naslikala plakat “Srbiji je potrebna vaša pomoć”. Tomas Vudro Vilson bio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država zahvaljujući kome se srpska zastava vijorila na Beloj kući. Kao najsvetliju tačku odnosa Srbije i SAD-a istoričari često pominju dan kada se na Beloj kući vijorila srpska zastava, tačno četiri godine od početka Prvog svetskog rata. Ideju da se na ovaj način oda priznanje srpskom narodu podržao je tadašnji predsednik Amerike Vudro Vilson. On je i u ratnim godinama dao nesebičnu pomoć Srbiji koja se ogledala i u diplomatskim…

pročitaj više...

Sreda, 9. novembar 2022. godine u 11 satiMRCN pres-sala Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije (SKGO), Misija OEBS-a u Republici Srbiji i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, organizuju okrugli sto „Pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti“, koji će se održati 9. novembra 2022. godine u 11:00 časova, u Media i reform centru Niš. Cilj okruglog stola je da se predstavnici lokalnih medija iz Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga upoznaju sa pravima i obavezama poštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o…

pročitaj više...

Utorak, 8. novembar 2022. godine u 13 sati MRCN pres-sala Pokret Opre Roma Srbija organizuje pres-konferenciju pod nazivom „Dokle više prebacivanja odgovornosti oko slučaja sa strujom u naselju 12. februar?!“. Događaj će biti održan u MRCN pres-sali 08.11.2022. u 13 sati. Kako navode u pozivu, oko 100 stanovnika naselja 12. februar više od šest meseci nemaju struju, a problem postoji već 10 godina i to pod izgovorima legalizacije, dokazivanja privatne svojine, pitanja koja su mogla biti rešena kada je inicijativa došla do Ministarke Zorane Mihajlović. Međutim, sada kada je Ministarka smenjena ko ima najvišu odgovornost da pozove institucije na rešavanje…

pročitaj više...

Subota, 5. novembar 2022. godine u 19:30 satiMRCN pres-sala Organizacija “Ne davimo Beograd” održaće javnu tribinu “Nove zeleno-leve snage u regionu: iskustva iz Hrvatske i Srbije” u subotu, 5. novembra 2022. godine, u 19:30h, u Media reform centru, Generala Milojka Lešjanina 36, Niš.   Kako navode, prethodnih godina smo svedoci uspeha zeleno-levih političkih organizacija u regionu koje su uspele da pitanja poput smanjenja ekonomskih nejednakosti, socijalne zaštite i brige, solidarnosti, zaštite životne sredine, pravične energetske tranzicije, održivog razvoja, nametnu kao jedna od ključnih za razvoj naših država. Na javnoj tribini, učesnici i učesnice govoriće o “načinu da naše države pojedinačno, kao…

pročitaj više...

Sreda, 2. novembar 2022. godine u 12 satiMRCN pres-sala Povodom održavanja 8. Međunarodnog kongresa na Medicinskom fakultetu u Nišuod 4. do 6. novembra, Društvo lekara urgentne medicine Srbije Vas poziva na pres-konferenciju koja će biti organizovana u sredu 2. novembra 2022. g. u 12. sati upres-sali Media i reform centra Niš, ul. Generala Milojka Lešjanina 36. Na konferenciji će govoriti:● dr Dušica Janković● dr Saša Ignjatijević

pročitaj više...

Pre 22 godine 31. oktobra Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju 1325 “Žene, mir, bezbednost”, a Srbija je pre 12 godina usvojila Nacionalni akcioni plan za implementaciju ove rezolucije. Međutim, ono na šta posebno treba obratiti pažnju je kako se ona zapravo primenjuje, navodi Maja Kamenov iz niškog Odbora za ljudska prava. Pored Istanbulske Konvencije i Pekinške deklaracije, Srbija je usvojila i akcioni plan za implementaciju rezolucije “Žene, mir, bezbednost”. Maja Kamenov navodi da se o bezbednosti žena do sada govorilo uglavnom iz ugla partnerskog i porodičnog nasilja. Ipak, Rezolucija sagledava i širi kontekst, kao što je sprečavanje seksualnog…

pročitaj više...