Društvene mreže omogućile su da svako od nas može da oblikuje javno mnjenje, ali to često dovodi do manipulacije informacijama, ističe novinar Filip Petković. Dodaje i da polarizacija u društvu utiče i na medije, što otežava pristup objektivnim informacijama. S druge strane, srednjoškolka Ana Popović naglašava da mladi kroz društvene mreže dobijaju drugačiju sliku od one koju prikazuju tradicionalni mediji, ali i da su kroz radionice medijske pismenosti naučili da kritički gledaju na informacije na koje svakodnavno nailaze. Era digitalnih medija donela je brzi protok i more informacija sa kojima se svi mi svakodnevno borimo. Postavlja se pitanje ko oblikuje…
Author: Teodora Conic
pročitaj više...
U vreme kada informacije “nosimo” u džepu, mladi se suočavaju sa izazovima prepoznavanja lažnih vesti, ali i uče kako da kritički promišljaju. Omladinski radnik Ivan Topalović ističe da su podeljena mišljenja kada su u pitanju mladi – neki ih vide kao nosioce promena, drugi ih kritikuju i etiketiraju. Srednjoškolka i polaznica radionica Anđela Krstić naglašava da su društvene mreže glavni kanal informisanja, ali da se zato i sve više mladih okreće proveri činjenica. Mladi danas žive u vremenu kada su informacije svuda oko njih, ali se postavlja pitanje koliko su svesni dezinformacija i kako ih prepoznaju. Ivan Topalović omladinski radnik…
Pravo na zaborav, korišćenje veštačke inteligencije, društvene mreže, poštovanje dostojanstva neke su od oblasti koje su se našle u novom Kodeksu novinara i novinarki Srbije, koji je stupio na snagu krajem prošle godine. Pored tih novina, dopunjene su i neke dosadašnje stavke, pa se tako u Novu godinu ušlo sa novim pravilima i preporukama za medije. Krajem decembra, na godišnjoj skupštini udruženje novinara Srbije (UNS) usvojilo je novi Kodeks novinara i novinarski Srbije, čime je isti stupio na snagu, a prethodno je i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) prihvatilo ovaj dokument. Novi Kodeks novinara i novinarki Srbije donosi i neka…
Romi i Romkinje u Nišu smatraju da su jedni od najvećih problema nezaposlenost, rano napuštanje školovanja, ali i diskriminacija i mržnja – pokazuje anketa Mediareforma. Voleli bi da mediji više pažnje posvećuju uspešnim članovima/icama njihove zajednice. Osman Balić, direktor Yurom Centra, podseća da Roma u Nišu, po poslednjem popisu, ima 5.803. Romi i Romkinje kao najveće probleme izdvajaju nezaposlenost, loše uslove života, ali i diskriminaciju i mržnju. Kao veliki problem vide i rano napuštanje škole, nasilje, ali i “dečije” brakove. Najviše ih zanima kako da pronađu posao i zaštite se od diskriminacije kada su njihova prava u pitanju, dok bi…
Kompleti karata za Nišvil jazz festival, koji će se održati naredne godine, mogu se nabaviti od ponedeljka 2. decembra, a promo cena važi za prvih 500 ulaznica. Cena kompleta za glavni festivalski program je 2.900 dinara. Predstojeći Nišvil trajaće od 14. do 17. avgusta naredne godine, na platou niške Tvrđave. Pretprodaja promo kompleta ulaznica koji će važiti za glavni festivalski program u kome će biti 25 koncerata je u toku. Promo cena kompleta iznosi 2.900 dinara odnosno 25 eura za parter i bočne tribine. Ova cena važiće samo za prvih 500 najbržih i najvernijih poštovaoca festivala. Ono što je za…
U 45 niških škola ove nedelje časovi su skraćeni na pola sata, dok se u šest nastava odvija kombinovano. Razlog je zakonski štrajk nezadovoljnih prosvetara zbog neispunjenih zahteva. Vladan Ćirić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije najavio je za petak protestnu šetnju. Članovi četiri reprezentativna sindikata – Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije, “Nezavisnosti” i Sindikata radnika u prosveti Srbije započeli su danas u Nišu zakonski štrajk koji podrazumeva skraćene časove sa 45 na 30 minuta. Po rečima Vladana Ćirića iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, od ukupno 56 škola u Nišu, 95% štrajkuje. 45 škola je u…
Ružica Simonović, dugogodišnja novinarka televizije Kopernikus i nekadašnja urednica OK Radija iz Vranja, posle duge i teške bolesti preminula je 5. novembra u svojoj 59. godini života. Rođena je u Kosovskoj Mitrovici 25. maja 1965. godine. Novinarsku karijeru započela je 2000. na OK radiju iz Vranja, kao novinarka i voditeljka, a zatim i urednica. Ružica je radila i na televiziji Kopernikus od 2006. do 2021. godine, gde je bila autorka i voditeljka emisije “Prizma”. Takođe je bila dopisnica televizije Prva. Kolege i gledaoci će je pamtii po zanimljivim prilozima i reportažama. Sahrana je u petak 8. novembra sa početkom u…
Filmovi “Anora” reditelja Šona Bejkera i “Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića otvoriće u sredu 6. novembra jubilarno 20. izdanje filmskog festivala “Slobodna zona” u Nišu. Gledaoci će do 11. novembra moći da pogledaju ukupno 12 filmova u bioskopu Cineplexx Niš. Filmski festival Slobodna zona, pored Niša biće održan i u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Ove godine, kažu organizatori, dominiraju igrani filmovi. Gledajući unazad 20-ak godina i pripremajući se za ovu jubilarnu Zonu, izbrojali smo da smo “Slobodnu zonu” u Nišu organizovali u sedam različitih prostora. I koliko god to bilo izazovno u tom trenutku, krenuli smo od…
Utorak 5. novembar Pres-sala Media i reform centra Niš U utorak 5. novembra od 12 sati u Media i reform centru Niš biće održana pres-konferencija povodom početka 20. Filmskog festivala Slobodna zona. On će se od 6. do 11. novembra održati u bioskopu Cineplexx u Nišu. Govoriće: Dejan Dabić, filmski kritičar Dragan Đorđević, koordinator filmskog festivala Nešto više o filmovima koji će biti prikazani možete pogledati i na linkovima: Svečano otvaranje 20. Slobodne zone / ANORA i ČOVJEK KOJI NIJE MOGAO ŠUTJETI – YouTube 20. SLOBODNA ZONA / Hitov Nakon pres-konferencije biće podeljene akreditacije.
Udruženje ENECA objavilo je drugi ciklus programa podrške “Radimo za prirodu”, namenjen registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, seoskim turističkim domaćinstvima, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima i fizičkim licima da kandiduju projektne ideje koje će doprineti očuvanju životne sredine i lokalnih zajednica, istovremeno omogućavajući rast i razvoj poslovanja u zaštićenim područjima Srbije kroz uspešnu primenu održivih poslovnih modela u sektorima poljoprivrede i turizma. Program Radimo za prirodu realizuje se u okviru petogodišnjeg projekta “Zajedno za životnu sredinu” koji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ), a podržava Američka agencija za međunarodnu saradnju (USAID) sa ciljem unapređenja zaštite životne sredine i biodiverziteta u Srbiji. Najboljim poslovnim poduhvatima nakon tri faze selekcije biće…