Do pre samo dvadesetak godina, sa medijima smo bili načisto: vesti, informacije i drugi sadržaji objavljivani su u novinama i magazinima, radijskim i televizijskim emisijama, i tako stizali do masovne publike – poslednje karike u ovom lancu. Danas imamo Internet – ne lanac, već mrežu digitalnih veza, koja nema ni početak, ni kraj. Ali kada je reč o medijima, jedna stvar se, ipak, nije promenila – sadržaji se i dalje stvaraju iz političkih, društvenih i komercijalnih razloga, u cilju prodaje proizvoda i usluga, vrednosti ili ideja, vama, vašoj porodici ili prijateljima. Dok se mi igramo, učimo ili komuniciramo sa drugima,…
Autor: Zorana Ristić
pročitaj više...
Poslednjih nedelja čitate mnogo o koronavirusu. Koliko je novih slučajeva danas zabeleženo? Koji su simptomi? Kako se zaštititi? Mnogo informacija, laicima teško razumljivih, može dodatno pojačati osećanje straha i anksioznosti. Napredak medicine naveo je ljude da zaborave da su epidemije pravilo, a ne izuzetak u istoriji čovečanstva. Mnoge od njih inspirisale su pisce širom sveta da napišu romane koji nam mogu pružiti drugačiji uvid u zarazne bolesti: njihovu moć da menjaju ljudsko društvo i tok istorije. Zato vam u nastavku predlažemo neka od najznačajnijih dela svetske književnosti sa temom epidemija, izmišljenih ili stvarnih: Svetski rat Z / Maks Bruks (2006)…
Viziri napravljeni 3D tehnikom štampanja uskoro će štititi medicinske radnike, koji se širom Srbije bore sa epidemijom koronavirusa. Želeći da daju svoj doprinos ovoj borbi, grupa uglavnom mladih ljudi, tzv. mejkera, koji poseduju 3D štampače, organizovala se putem Facebook stranice Vizionari Srbije. Za samo nekoliko časova počele su da pristižu desetine molbi iz zdravstvenih ustanova širom Srbije. Nenad Davidović, DevOps inženjer poreklom izMedveđe, kaže da su na ideju da prave vizire došli shvativši da nestašica maski idruge zaštitne opreme može dodatno ugroziti one koji će na svojim leđima izneti najteži teret nesreće koja nas je zadesila – medicinske radnike. „U…
Istaknuti novinar i dugogodišnji urednik nedeljnika „Vreme“ Dragoljub Žarković preminuo je u 70. godini, posle kraće i teške bolesti, saopštila je redakcija nedeljnika „Vreme“. Dragoljub Žarković osnivač je „Vremena“ i njegov glavni urednik od 1991. godine, navodi se u saopštenju na sajtu ovog nedeljnika. Pre toga bio je novinar i urednik u novinskim kućama „Politika“ (1974–1987) i „Borba“ (1987–1990). Bio je radijski komentator „Slobodne Evrope“ (1993–1998), sarađivao je sa WDR-om (Nemački narodni radio) i povremeno pisao za čitav niz listova u Evropi (italijanska „Republika“, austrijski „Standard). Usavršavao se u SAD kao gost Udruženja američkih urednika. Bio je autor više televizijskih…
Niš, Valjevo, Smederevo, Beograd i Užice već nedeljama su pri vrhu liste svetskih gradova sa najzagađenijim vazduhom. Mada se domaća javnost tek upoznaje sa svim aspektima ovog problema, nadležni tvrde da je nivo zagađenosti vazduha u Srbiji isti poslednjih nekoliko decenija. U videu pogledajte 10 činjenica o zagađenosti vazduha koje vam možda nisu poznate.
Doček 2020. Grad Leskovac platio je tri i po miliona dinara, duplo više nego ranijih godina. Neposredno pred doček 2017. šest hiljada Leskovčana peticijom je zahtevalo da se novac preusmeri u humanitarne svrhe, ali je koncert pevačice Dragice Radosavljević Cakane ipak održan. Prisustvovalo je, međutim, samo dvestotinak ljudi. Troškovi novogodišnjih proslava u Leskovcu: Doček 2015. 1 milion dinara (Kerber) Doček 2017. 1,8 miliona dinara (Cakana) Doček 2018. 1,7 miliona dinara (Kerber) Doček 2019. 1,8 miliona dinara (Van Gogh) Doček 2020. 3,5 miliona dinara (Željko Vasić) Pet miliona dinara iz gradske kase Kragujevca izdvojeno je za doček 2020. godine, kada je…
Kako da znate da li se GDPR primenjuje i na Vas i ako se primenjuje, koje su Vaše obaveze? Odgovor je potvrdan ako nešto prodajete građanima EU ili pratite njihovo ponašanje na Internetu. S druge strane, domaći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u najvećoj meri prevod GDPR-a, primenjuje se na sve koji obrađuju podatke o ličnosti građana Srbije. Tako, recimo, srpski zakon o zaštiti podataka o ličnosti moraju da poštuju i velike svetske kompanije poput Gugla i Fejsbuka.
https://youtu.be/3z7IQqgDvGY U poslednjih 20 godina, broj migranata porastao je sa 150 000 000 na 272 000 000. Najveći broj njih seli se zbog društvenih kriza i sukoba, ali i klimatskih promena, navodi se u najnovijem izveštaju UN povodom Svetskog dana migranata, 18. decembra.
Prateći naše ponašanje na Internetu, kompanije dobijaju dragocene podatke o našoj ličnosti. Pravo da o tome budete obavešteni jedno je od osnovnih prava koje propisuje Opšta uredba o zaštiti podataka EU, kao i domaći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Pogledajte video i informišite se o ostalim pravima u vezi sa svojim ličnim podacima.
Jedan od urednika portala Njuz.net Marko Dražić bio je nedavno naš predavač u Multimedijalnoj školi novinarstva. Iskoristili smo priliku da sa Markom porazgovaramo o aktuelnim gradskim temema. Pogledajte video!