Retki su oni koji su tokom pandemije koronavirusa prestali sa navikama koje već dugo imaju, naročito ako su one vezane za boravak u kući. Jedna od njih je sakupljanje čepova. S obzirom na to da su škole najmnogobrojniji punktovi na kojima se čepovi sakupljaju (a ujedno je to odličan način da deca uče o reciklaži i ekologiji), a da su one zatvorene već nekoliko meseci, mnogi su se našli u situaciji da u kući imaju neku količinu čepova koje ne znaju gde da odnesu.
Pokretač akcije „Čepeninig“ Vojkan Živković rekao nam je da ona nije prestala ni tokom vanrednog stanja i da im, iako u smanjenom obimu, ljudi sve vreme dostavljaju plastične zatvarače. Za one koji su u nedoumici gde sve mogu da odenesu čepove, on kaže da su punktovi postavljeni u svim dispanzerima za zdravstvenu zaštitu radnika, odnosno dispanzere Elektronske, Mašinske, Duvanske industrije… Pored toga, Nišlije čepove mogu da odnesu i u sve državne apoteke, kao i u apoteke ’Viva’. Nišlijama najpoznatije mesto za sakupljanje čepova svakako je Banka dobročinstva Marine Adamović u centru grada, u koju takođe mogu da odnesu svoje zalihe čepova.
„Ljudi ih donose i nama lično, jer su saznali gde je naš glavni magacin, a to je kuća sa dvorištem na Margeru u ulici Kraljevića Marka 5. Ljudi samo u prolazu prebace džakove ili kese preko ograde“, priča Živković.
On podseća da je „Čepening“ niška akcija koja traje već šest godina, a postoji da bi sakupljala donacije za Nišlije i ljude iz okoline ovog grada. Kako kaže, iako plastični čep deluje kao nešto lako i bezvredno, nemerljiv je njegov značaj kada se pametno iskoristi.
„Koliko god su čepovi laki, računamo broj čepova, puta broj ljudi, puta broj dana, to ispadne nezanemarljiva količina. Mi tri ili četiri puta godišnje nosimo na reciklažu dve do dve i po tone čepova. Otkupna cena im je 30 dinara po kilogramu, pa uspemo da sakupimo 60.000-75.000 dinara, tri puta godišnje. Za taj novac ne kupujemo samo kolica ili ortopedska pomagala, već kome je šta potrebno“, priča naš sagovornik i dodaje da se za pomoć jednako javljaju pojedinci i ustanove.
„Niko nije manji ili veći prioritet, uzimamo u obzir samo redosled javljanja. Uspeli smo da za sedam ili osam klinika niškog Kliničkog centra obezbedimo različita ortopedska pomagala, a poslednje što smo nabavili su interaktivne table za ustanovu ’Mara’ i njihove korisnike, jer je to ono što je njima bilo najpotrebnije“.
Čepovi, kako kaže, ne stižu samo iz Niša, nego i iz okolnih mesta, pa se tako i spisak onih kojima pomažu proširio i van granica ovog grada. Tako su obezbedili dvoja kolica za Doljevac, kao i inhalator za dečje odeljenje Doma zdravlja u Svrljigu.
„Sve to je sakupljeno i kupljeno zahvaljujući čepovima, odnosno građanskoj inicijativi i solidarnosti. Mi iz Čepeninga samo smo posrednici između naših vrednih sugrađana i onih kojma je pomoć potrebna“, poručuje Živković.