Da li EU kuca na otvorena ili zatvorena vrata lokalnih zajednica?

Glasno i jasno o EU

SNa konferenciji „Glasno i jasno o Evropskoj uniji“ u dve sesije bilo je reči o značaju evrointegracija za lokalne zajednice i o učešću građana u kreiranju javnih politika na lokalnom nivou.

Kao glavne izazove, učesnici konferencije naveli su opšti pad poverenja kako u institucije lokalne samouprave, tako i u organizacije civilnog društva i medije, zatim netransparentnost rada, izrazitu politizaciju procesa, nedostatak kapaciteta i resursa na lokalnom nivou, i sužen prostor u medijima. Istaknuto je i da komunikacija sa građanima o evropskim integracijama mora biti uspešnija, jer je razumevanje građana šta reforme njima donose ključ za podršku i uključivanje.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak rekao je da su građani svesni da Srbija pripada Evropskoj uniji, ali i da su pomalo umorni i zasićeni. Zbog toga se Ministarstvo trudi da kroz reforme javne uprave uključi pojedince i aktivno civilno društvo u javne rasprave i sva pitanja koja ih se tiču.

Evrointegracije jesu tema za lokalnu samoupravu, ali ne u birokratskom, već u vrednosnom smislu, istakao je član Gradskog veća Šapca Igor Marsenić. Da bi društvo bilo spremno za EU, potrebno je prihvatiti vrednosnu promenu, rekao je.

I predsednica SKGO i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović istakla je da je lokalna administracija otvorena za predloge građana u procesu evrointegracija. Ipak, dodaje da se u javnosti taj proces i dalje shvata birokratski, a ne kao deo svakodnevnog života.

Sa druge strane, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić istakao je da „Vlada želi samo fingiranje dijaloga. Organizacije i građani su tu kao fasada“.

Direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović naveo je da su se građani pomalo uspavali od stalnog odlaganja ulaska u EU. „Njihovo uključivanje u proces evrointegracija otežava i trend zatvaranja institucija i netransparentnost rada lokalnih samouprava. Takođe, sve lokalne politike moraju da budu u korist građana, a ne ove ili one političke partije, ili organizacije“, rekao je.

Predstavnica Ministarstva za evropske integracije Sanda Šimić rekla je da je do sada najviše uloženo u izgradnju kapaciteta i lokalne administracije, i organizacija civilnog društva, ali da se ti kapaciteti ne zadržavaju u lokalnim samoupravama.

Sa druge strane, Marijana Đokić, pomoćnica predsednika opštine Nova Varoš, istakla je da lokalne samouprave nemaju kapacitete da potrebe građana pretvore u javne politike.

Da su resursi ograničeni, saglasna je i Dina Rakin iz Evropskog pokreta u Srbiji, koja naglašava da su za to svi jednako odgovorni.

“Ključno unaprediti dijalog”

Žarko Stepanović iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom ističe neophodnost povećanja učešća organizacija i građana. „Ključno je unaprediti dijalog. Ne možemo očekivati da će građani učestvovati u javnim politikama, a da sa njima ne komuniciramo jasno“, podvukao je.

Kada je reč o informisanju građana, Bodrožić je naveo da je u ovakvom medijskom sistemu u kome nezavisni mediji trpe razne pritiske teško finansirati dobru priču, ali i plasirati je.

Osvrćući se na uspehe svoje organizacije u radu sa lokalnim samoupravama nekih od najsiromašnijih opština, Nenad Stojanović iz niškog Proaktiva rekao je da su to, dugoročno gledano, otvorena vrata u pet lokalnih zajednica: „Nadamo se da će nam ta vrata ostati otvorena, i kada dođemo sa novim idejama, a bez fascikle na kojoj piše Evropska unija“.

Jedan od zaključaka konferencije jeste i da građani moraju biti u fokusu svih aktivnosti, kako organizacija civilnog društva, tako i lokalne samouprave i medija. Poverenje građana u organizacije i institucije može se poboljšati uz transparentnost i odgovornost.


Konferencija „Glasno i jasno o Evropskoj uniji“ završni je deo projekta „Glas zajednica o EU integracijama: Podsticaj dijalogu OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika“. Projekat „Glas zajednica o EU integracijama: Podsticaj dijalogu OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika“ realizuje konzorcijum organizacija civilnog društva koji predvodi Trag fondacija u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, Media i reform centrom Niš, Forumom civilne akcije FORCA, Evrokontaktom, Centrom za razvoj civilnog društva, Timočkim omladinskim centrom, Edukativnim centrom Kruševac i Proaktivom.