Dvadeset i pet godina nakon formiranja Nezavisnog udruženja novinara Srbije, novi predsednik ove organizacije Željko Bodrožić ističe za naš portal da se i novinari, a i društvo danas nalaze u sličnoj situaciji kakva je bila kada je NUNS nastao. Krivicu vidi i u kolegama koji su se povukli pred nagoveštajima da se formira isti ambijent kao devedesetih, samo bez pucanja, ratovanja i sankcija.
Bodrožić kaže da se u suštini vlast tokom devedesetih i ova trenutna ne razlikuju. Zato napominje da su zadaci novinara, NUNS-a, ali i čitavog društva isti kao i pre dvadesetak godina.
„Retardirali smo kao društvo, a tu je najveća odgovornost Srpske napredne stranke, koja je u poslednjih sedam godina poništila neke pozitivne tekovine Petog oktobra i napravila scenu u kojoj dominiraju propagandisti, a novinari su gurnuti u zapećak. Naš zadatak je da uz pomoć međunarodnih organizacija novinara i drugih međunarodnih organizacija koje se bave slobodom medija i izražavanja pokušamo da ovu vlast koliko-toliko dovedemo u red. Za neke je to zaludan posao, ali ja mislim da to uvek treba pokušati i da treba argumentovano, mirno i staloženo iznositi činjenice koje govore da u ovom trenutku nema medijskih sloboda, da u ovom trenutku veliki broj novinara radi pod velikim pritiskom, da je veliki broj novinara na udaru raznih pretnji i fizičkih napada“.
Glavni zadatak koji novinari imaju, navodi naš sagovornik, jeste da se sloboda medija kao tema nametne, a odličnu priliku za to vidi i u višemesečnim šetnjama nezadovoljnih građana. Ipak, čini mu se da je vlast pokazala određene korake spremnosti za razgovor:
„To su minimalni pomaci, i dalji pritisak uticaće da i oni shvate kako moraju da popuste jer takav način upravljanja državom i takav odnos prema slobodi medija i izražavanja vodi u diktaturu, a diktatura vodi do unutrašnjeg sukoba, koji nikome neće doneti dobro, već će nas još više zaglibiti u blatu iz kojeg je pitanje da li ćemo ikada izaći“.
Kao i demonstranti, i naš sagovornik tvrdi da bez slobodnih medija nema slobodnih izbora, a samim tim ni slobodnog društva. Kaže da su mnogi mediji pod kontrolom vlasti, a da je opasnost što su svi mediji sa nacionalnom frekvencijom pod ovom kontrolom.
„Nadamo se da će iz ovih protesta izaći boljitak za društvo, a to je da vlast mora da oslobodi medije, naročito javne servise, koji su pod njihovom direktnom kontrolom, i da će sve to voditi mirnijoj situaciji u kojoj će se političari nadmetati u idejama, u kojoj neće biti svađa, prozivki i targetiranja, već da se u mirnijoj atmosferi pripreme slobodni izbori i pobedi onaj koji zadobije poverenje građana“, kaže Bodrožić i naglašava da je na narodu da izabere koga će imati na vlasti, ali da ta vlast mora da omogući da novinari rade bez cenzure i pokažu sve svoje kvalitete, a objektivnost, profesionalnost i odgovornost ponovo budu merila u novinarstvu.
Kao novi predsednik NUNS-a, Bodrožić ističe da će više raditi na okupljanju, ohrabrivanju i zaštiti članova ovog udruženja, što je preduslov da rade slobodno. U planu je i borba za granski kolektivni ugovor za sve medije čime bi se obezbedila ekonomska sigurnost iz koje, podseća, proističe i profesionalna.
„Ako je novinar ekonomski sigurniji, ako od svog rada može da živi – on je automatski manje podložan cenzuri, pritiscima“.
Najveći izazov je pokazati građanima da bez slobode medija nema slobode. Željko Bodrožić ističe da je na putu ka tom cilju prvo potrebno da vlast skine stege sa javnog servisa i otvori ga za debate u kojima bi građani mogli da čuju sve strane:
„Na taj način bi čak i građani koji su za ovu vlast mogli da čuju i drugu stranu priče, a to je da ne postoje slobode i da su novinari pod velikim pritiscima, te da se u toj raspravi jasno čuju argumenti za ozdravljenje društva. Mislim da će većina građana to prihvatiti sa odobravanjem bez obzira da li i za koga navijaju jer su gladni različitih informacija i pogleda“.
Naš sagovornik podseća da su u jednom periodu nakon petooktobarskih promena mediji bili otvoreniji, dok su posle 2014. mnogi slobodni mediji ugušeni, a dobar deo novinara otišao iz branše.
„Jedino otvoreno društvo i javnost koja će promišljati na osnovu činjenica i argumenata prezentovanih preko nacionalnih medija može dovesti do boljitka, do toga da ljudi shvate zašto je dobro da mediji budu otvoreni, da ne budu ni pod čijom stegom i da mogu da rade bez straha da će sutra izgubiti posao ili da će biti sankcionisani zbog toga što su profesionalno uradili prilog ili tekst”, zaključuje Željko Bodrožić.
