U Amerikansko-srpskom domu za ratnu siročad u Vranju i Domu za ratnu siročad u Sremskoj Kamenici odraslo je na stotine dece koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. O njima su brinule Amerikanka Helen King i Srpkinja Darinka Grujić.
Dve najveće bitke u Prvom svetskom ratu bile su Kolubarska i Cerska, pre Albanske golgote. Posle golgote bilo je bezbroj njih na putu od Krfa do Beograda, dok je srpska vojska oslobađala porobljene teritorije.
Samo kraj Kolubare i na Ceru ostalo je više od 30.000 mrtvih srpskih vojnika. Na Kajmakčalanu još oko 5.000. Koliko je tek porodica zavijeno u crno, koliko je domova ugašeno, a koliko je dece ostalo bez roditelja?
Darinka Mama Grujić i Helen King, su zajedno sa Džonom Frotingamom,bile su ruka spasa srpskoj ratnoj siročadi koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. Srpska heroina Mama Grujić živela je i radila u Americi. SAD je napustila tu zemlju kako bi pomogla u evakuaciji srpske ratne siročadi posle Cerske i Kolubarske bitke.
Darinka Grujić kojoj su deca dala nadimak Mama Grujić bila je jedna od osnivačica prvih srpskih sirotišta tokom i pre Prvog svetskog rata. Učestvovala je u osnivanju prve Dečije bolnice 1917. godine.
Darinka je imala veliku porodicu sa stotinama dece koju je prihvatala posle velikih bojeva po Srbiji i sa kojom se često selila. Tokom evakuacije Darinka je osnivala privremene ratne domove koji su bili u Nišu, Skoplju, Đevđeliji, Solunu, Faleru.
Darinka Grujić i Helen King danas gotovo zaboravljene
Za razliku od Darinke, koja se iz humanih razloga vratila u svoju domovinu, Helen King se iz svoje zemlje, iz Amerike, zaputila ka Srbiji i žrtvovala svoj život kako bi pomogla srpskoj deci. Helen King je bila pukovnica Crvenog krsta koja se dobrovoljno prijavila da dođe u Evropu i pomogne srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. Želela je da pomogne deci bez roditelja i krova nad glavom. Zato je osnovala i postala direktorka Amerikanskog vaspitnog doma u Vranju.
Dom je gradila od temelja, a bila je potpuno posvećena toj ustanovi, deci i Vranjancima. Za svoj humanitarni rad primila je čak 8 odlikovanja.
Vranje tokom Drugog svetskog rata, ali i period koji je usledio posle oslobođenja, za nju nije bio lak. Naposletku je bila primorana da ode iz ovog grada.
O životima dveju humanitarki, njihovom radu i velikim delima za Srbiju i srpsku decu govorimo u serijalu “Ljudi za ljude”.
