Kako bi se zagađenje vazduha smanjilo, neophodno je preduzeti sistemske mere, poput gasifikacije, ograničena upotreba automobila i ozelenjavanja urbanih delova grada, kao i saradnje struke, civilnog sektora i Grada. Ipak, do preduzimanja sistemskih mera, savet je da građani nose specijalne 3M maske i da ređe izlaze napolje kada je zagađenje izraženo kako bi se zaštitili od čađi, pare i štetnih gasova.
Ovo su zaključci Gradskog foruma „Kako izgleda vazduh u Nišu?“ u organizaciji Media i reform centra Niš. Ipak, na ovu goreću temu u Nišu izostao je odgovor nadležnih jer su iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Niša svega dva sata pre dogovorenog održavanja tribine otkazali učešće.
„Da li je sramota, strašno ili neko ne zna koje su mu obaveze da javno kaže kolika je zagađenost vazduha?“, pitala je jedna od učesnica foruma, predsednica ekološke organizacije „Zeleni ključ“ Olivera Milošević.
Aerozagađenje utiče na pojavu respiratornih bolesti
Profesorka Fakulteta zaštite na radu dr Amelija Đorđević istakla je da informacije o kvalitetu vazduha u Nišu moraju biti jasne i svima dostupne kako ne bi došlo do panike. Ipak, ona je podvukla da je potrebno da informacije o česticama koje se prate budu relevantne:
„Vazduh u Nišu zaista pripada trećoj kategoriji, a to znači da je zagađen. Međutim, izbor supstanci koje se prate nije dobar. Recimo, za ocenu kvaliteta vazduha na području Niša nije potrebno pratiti sumpor-dioksid“.
Ona je objasnila da su čestice PM2.5 odgovorne za treću kategoriju kvaliteta vazduha u Nišu, kako prethodne, tako i 2017. godine, te da upravo ove čestice imaju uticaj na pojavu respiratornih bolesti.
Pulmolog iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu dr Goran Janković istakao je da aerozagađenje nije samo problem Srbije već decenijama globalno utiče na zdravlje ljudi.
Janković je dodao da se pre trideset godina tačno pravila razlika između sezone gripa, alergije, zagađenja, a da danas sve ove pojave traju tokom čitave godine. On je naveo da se o aerozagađenju govori dugi niz godina, ali da se tek nedavno priča sa naučnih skupova preselila u javnost. Ipak, ističe da je veoma važno kontinuirano obaveštavati građane o ovom pitanju, kao i o načinima prevencije.
„Adaptacija na zagađenost vazduha ne postoji, ali određena tolerancija može da se razvije. Zato moramo preduzeti adekvatne mere na osnovu rezultata merenja“, navela je profesorka Đorđević i predložila formiranje katastra zagađivača.
„Status quo nije normalan, nije normalno da smrdi u Nišu“
Aktivista Miloš Bošković već duže vreme prati kvalitet i zagađenje vazduha. Tokom jeseni 2017. je kao član Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije postavio temu aerozagađenja na agendu, međutim, sluha za ovo pitanje nije bilo. Bošković je pak ostao zainteresovan. Istakao je da ga status quo „normalno je da smrdi u Nišu“ najviše pokreće, jer je taj stav pogrešan.
On je dodao da zagađenje vazduha treba rešiti na duže staze, te da je potrebno videti dobre prakse u okolini:
„U Strumici su gasifikovali grad, u Prištini je bilo rešenje par-nepar tablica automobila. To su samo neka od rešenja“, rekao je Bošković.
Neophodna saradnja struke, civilnog i javnog sektora
Posledica činjenice da se struka nedovoljno konsultuje o konkretnim merama za smanjenje zagađenosti vazduha jeste i to da se u severozapadnom i istočnom delu Niša nalaze fabrike iako zbog pravca dominantnog vetra na tom području ne bi trebalo da postoji industrija, objasnila je profesorka Đorđević.
Aerozagađenje i zaštita životne sredine nisu političko pitanje, već pitanje javnosti i struke, saglasili su se učesnici foruma.
Podsećamo, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, Niš je u toku protekle nedelje bio grad sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji. Izolovane PM čestice prelazile i 200 mg, što je četiri puta više od dozvoljene granice.
